Iako su statističari u julu na osnovu kretanja maloprodajnih cena robe i usluga za ličnu potrošnju zabeležili deflaciju od 1,1 odsto, ekonomski analitičari su sa rezervama primili informaciju.
Tako, na primer, Miladin Kovačević, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu u izjavi za Danas ističe da indeks potrošačkih cena (uveden 2007. godine prema metodologiji Evropske unije), nije još uvek zvanična "mera" inflacije.
- Kod nas još uvek važi indeks cena na malo i moguća je razlika u vrednosti ta dva indeksa. Tako su, recimo u julu cene na malo zabeležile rast od 0,1 odsto, tačnije - nije bilo inflacije, ali ni deflacije. Pritom, indeks potrošačkih cena beleži pad od 1,1 odsto, jer u izračunavanju njegove vrednosti dominiraju prehrambeno-poljoprivredni proizvodi sa značajnijim ponderom. Ne treba zanemariti ni činjenicu da tokom leta cene poljoprivrednih proizvoda beleže pad koji ovog puta iznosi čak 13 odsto u odnosu na nivo koji su imale u maju ili junu. Ako se tome doda rodna godina, pad cena nafte i naftnih derivata i smanjenje troškova prevoza onda je jasno da je reč o pozitivnim efektima koji su i te kako uticali na vrednost oba indeksa - tvrdi Kovačević.
On procenjuje da do kraja godine treba očekivati relativnu stabilnost cena, mada će godišnja inflacija sigurno nadmašiti projektovanu stopu od 6,5 odsto. Kovačević ukazuje i na značajnu ulogu koju je u "kočenju" inflatornih pritisaka imala monetarna politika Narodne banke Srbije, odnosno relativno visoka referentna kamatna stopa od 15,75 odsto, koja je doprinela apresijaciji dinara. "Problem je što apresijaciju domaće valute ne prati i rast produktivnosti, pa sve to zajedno deluje destimulativno na izvoz. Spoljnotrgovinski deficit se povećava što dugoročno posmatrano negativno deluje na održanje ukupne makroekonomske stabilnosti. Ako se ima u vidu da će, najverovatnije doći do rebalansa budžeta, zatim do usklađivanja penzija i rasta drugih budžetskih troškova onda je realno očekivati da će i dalje biti restriktivna", kaže Kovačević.
Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, podseća da je prema staroj metodologiji inflacija u julu zabeležila rast od 0,1 odsto.
- Tako nizak nivo inflacije kombinacija je nekoliko faktora među kojima je najznačajniji uticaj sezonskog pada cena na zelenoj pijaci. Na drugoj strani, činjenica je da na pad cena, pa i na sezonski pad cena poljoprivrednih proizvoda najviše utiče restriktivna monetarna politika. Sezonski pad cena poljoprivrednih proizvoda u julu i avgustu ponavlja se već godinama unazad, a njihovo poskupljenje moguće je samo ukoliko bi država u letnjem periodu korigovala cene električne energije ili naftnih derivata - smatra Bajec dodajući da će pravi test ostvarivanja projektovane ekonomske politike biti naredni meseci kada će se videti da li država ima mehanizme za smirivanje inflatornih pritisaka. Poslednji kvartal će pokazati kakav će biti priliv direktnih stranih investicija, zatim kurs dinara, ali i svi drugi elementi od značaja za inflaciju. "Smatram da ove godine ne možemo da izbegnemo dvocifrenu inflaciju, samo je pitanje koju će stopu dostići. To će biti test za Vladu i kreatore ekonomske politike da pokažu da li su problem inflacije shvatili ozbiljno", kaže Bajec, uz napomenu da je inflacija za građane uvek težak teret, zbog rasta cena osnovnih prehrambenih proizvoda.

Ostale vestiArhiva