Na trećem po redu sastanku između predstavnika srpskih vlasti i UN, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i zamenik šefa Unmika Nikolas Hejsom razmenili su juče u Beogradu svoje poglede na situaciju u južnoj srpskoj pokrajini. Kako je saopštilo resorno ministarstvo, „na sastanku je bilo reči o dugoročnoj dinamici narednih susreta, koji će se održati u cilju pronalaženja sveobuhvatnih rešenja za probleme koje ima srpsko stanovništvo na Kosovu”.
Jučerašnji sastanak, navedeno je, predstavlja nastavak dijaloga međunarodne misije sa predstavnicima Vlade Srbije o policiji i pravosuđu, a na dnevnom redu sledećih sastanaka biće i carina, transport, zaštita kulturnih i verskih spomenika i druga pitanja u vezi sa rekonfiguracijom Unmika.
Detalje jučerašnjeg susreta nismo, međutim, mogli da saznamo ni od ministra Bogdanovića ni od državnog sekretara Olivera Ivanovića, koji je prisustvovao sastanku, jer su obojica bili nedostupni za razgovor.
Inače, ovo je bio treći susret predstavnika Beograda i Unmika u poslednjih mesec i po dana. Teme razgovora su pitanja koja je kao problematična istakao generalni sekretar UN Ban Ki Mun odobravajući rekonfiguraciju Unmika.
Pre razgovora, ministar Goran Bogdanović još jednom je ponovio stav vlade o odbacivanju odluke generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da misija Evropske unije počne da preuzima obaveze Unmika.
On je pre dva dana Beti rekao da Vlada Srbije podržava stav Srba da učestvuju u KPS-u pod komandom Unmika i da će to preneti Hejsomu.
„Vlada Srbije podržava stav Srba da neće biti u komandnom lancu KPS-a u Prištini, jer bi na taj način indirektno priznali nezavisnost samoproklamovane države Kosovo”, rekao je Bogdanović pre sastanka.
Šef Unmika Lamberto Canijer negirao je prošle nedelje da je predložio stvaranje srpske policije, u okviru KPS-a, a van njenog lanca komande. Njega su zbog toga proteklih nedelja oštro kritikovali predstavnici vlasti u Prištini. Predmet kritike, posle prištinskih razgovora sa ministrom Bogdanovićem, bila je i najava šefa Unmika o uvođenju dvojnog carinskog sistema i regulisanje sudstva u srpskim sredinama.
Canijer je početkom avgusta izjavio da za sada ne postoji bilo kakav plan o vraćanju carinskih punktova na sever Kosova. On je u intervjuu radiju Kontakt plus iz Kosovske Mitrovice naveo da treba pokrenuti dijalog o carini na severu Kosova za koju Srbi iz tog dela i predstavnici zvaničnog Beograda smatraju da je neprihvatljiva.
„Ima zemalja koje imaju carinske zone koje se razlikuju od carinske zone same države. Dakle, možda ima oblasti gde se može, bez obzira na zadiranje u pitanje statusa, uspostaviti kontrola”, rekao je Canijer.
Vlada u Prištini ga je je tada upozorila da će ukoliko nastavi sa tvrdnjama koje „ne odgovaraju stvarnosti” biti proglašen „nepoželjnom osobom” na kosovskoj teritoriji.
Po Canijerovom odlasku na odmor, generalni sekretar UN je u Prištinu poslao svog savetnika Nikolasa Hejsoma, kao vršioca dužnosti Canijerovog zamenika.
Dvadesetak dana kasnije, po povratku sa godišnjeg odmora, šef Unmika je na konferenciji za novinare u Prištini u potpunosti demantovao samog sebe. Šef Unmika je rekao da bi carinski punktovi morali da se vrate na sever Kosova kako bi mogao da funkcioniše carinski sistem i ocenio da bi bilo „veoma važno da se o tom pitanju uspostavi saradnja sa Beogradom”.
Tada je negirao i da je ikada predložio poseban lanac komandovanja u KPS koji bi se odnosio na pripadnike srpske nacionalnosti.
Canijer je tada rekao da je ministar Bogdanović na sastanku na Kosovu predložio da se ponovo uspostavi lanac komandovanja u KPS-u pod kontrolom Unmika, ali da mu je on odgovorio da je “proces transformacije već započet i da ne treba praviti posebnu istoriju".
Tokom prethodne dve runde razgovora ( prvoj u Beogradu prisustvovao je i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić) predstavnici Vlade Srbije i šef Unmika razgovarali su o policiji i pravosuđu, ali konkretnih rezultata nije bilo, osim dogovora da se saradnja na tim pitanjima nastavi.
U Prištini su sve razgovore između Beograda i UN propratili negodovanjem i najavili da nisu spremni na ustupke Srbima mimo Ahtisarijevog plana, pošto se „može protumačiti da je izlazak u susret zahtevima Srba zapravo činjenje ustupaka zvaničnom Beogradu u nastojanju da instalira i utvrdi paralelne institucije na Kosovu”. U skladu s tim stavom, kosovski premijer Hašim Tači je ove razgovore okarakterisao kao dijalog o „tehničkim pitanjima”.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović, s duge strane, rekao je za B92 da će i vlasti u Prištini morati da prihvate sve što se Beograd dogovori sa predstavnicima Unmika.
„Priština mora u krajnjem biti uključena, ali razgovori koji će se završiti rezultatom, a to je dogovor, jesu pregovori, a sad je samo izbor termina. Albanci se s tim moraju pomiriti”, rekao je Ivanović.
A potpredsednik Demokratske stranke Srbije i bivši ministar za Kosovo Slobodan Samardžić juče je na konferenciji za novinare ocenio da Vlada Srbije ne čini ono što bi mogla da spreči „puzajuću infiltraciju” misije EU u kosovske institucije i preuzimanje uloge civilne misije UN.
Samardžić je rekao da je vlada za protekla dva meseca propustila da uradi ono što je u njenom domenu – da vodi svoju politiku i jača svoje institucije na Kosovu i stalno bude prisutna sa ministarstvima, pa je „izgubila korak i tempo”.
Država Srbija pokazuje da ne koristi „glavnu kartu” – da paralelno ulazi na Kosovo i učvršćuje svoje institucije jer bi „to jedino uzdrmalo Unmik i Euleks”, kazao je Samardžić.

Ostale vestiArhiva