Posle raspada državne zajednice, Narodna skupština Srbije imaće na raspolaganju i svoje zdanje i zgradu bivše Skupštine SCG. Iako ima poslaničkih grupa koje traže da se zasedanja srpskog parlamenta što pre presele na novu adresu, za sada sve ostaje po starom, s tim što će zgrada Skupštine SCG biti korišćena za prijem stranih delegacija i za svečane sednice. Ima i mišljenja da bi zdanje na Trgu Nikole Pašića trebalo pretvoriti u muzej, a, sudeći prema obavljenom popisu stvari, tamo ima šta da se vidi.

Najglasniji zagovornici preseljenja srpskog parlamenta u zgradu „savezne skupšštine” jesu poslanici G17 plus, a Miloljub Albijanić, šef poslaničke grupe ove stranke, tražio je nedavno sa skupštinske govornice od Predraga Markovića, predsednika Narodne skupštine, da kaže kad se može očekivati selidba. S druge strane, Ivica Dačić, šef poslaničke grupe SPS-a, više puta je ponovio da bi Skupština SCG trebalo da postane muzej, što bi, prema njegovim rečima, s obzirom na sve što se tamo događalo, bilo najbolje rešenje. Radikali kažu da ih pitanje selidbe uopšte ne zanima, a ne žele ni da se bave time kakva će biti namena te zgrade. Ima i onih koji nisu radi javno da govore o tome, ali su, nekako, bliži stavu o Skupštini SCG kao muzeju, „s obzirom na to da pred Srbijom nije nimalo lak put, a sve države koje su tamo stolovale – propale su”.

Marko Danilović, sekretar Narodne skupštine, kazao je da će srpski parlament u početku sednice i dalje održavati u sadašnjoj zgradi, jer u bivšoj zgradi Skupštine SCG nema elektronskog sistema za glasanje. U zdanju na Trgu Nikole Pašića takođe postoji problem prostora, jer nema dovoljno kancelarija ni za sve poslaničke grupe ni za skupštinske službe. Ali, prema rečima Danilovića, zgrada Skupštine SCG je, kao reprezentativno zdanje, pogodna za održavanje svečanih sednica, na primer prilikom obraćanja nekih stranih državnika našim poslanicima, a dobre uslove ima i za održavanje seminara, naročito onih u saradnji sa OEBS-om, jer je tehnički opremljenija, ima i prevodioce i kabine...

U prilog zalaganju da zgrada bivše Skupštine SCG bude muzejski prostor, uz mogućnost da se tamo održavaju svečane sednice, svakako ide i njena istorija, ali i umetničko i drugo nacionalno blago koje tamo postoji. Ovo zdanje podignuto je u blizini mesta gde je 30. novembra 1830. godine održana Velika narodna skupština, na kojoj je pročitan hatišerif turskog sultana o pravima Srba i knjazu Milošu potvrđeno pravo naslednog kneza. Originalni hatišerif čuva se i danas u ovoj zgradi, baš kao i original Sretenjskog ustava iz 1835. godine. Oba dokumenta su od izuzetne istorijske vrednosti za Srbiju, restaurirana su u Narodnoj biblioteci Srbije i, pre nekoliko dana, vraćena na svoje mesto. Izgradnja ove zgrade počela je 1907, a završena 1936. godine, a prvo zasedanje Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije održano je 20. oktobra iste godine. Zidove ove zgrade danas, između ostalih slika, krase i portreti svih predsednika parlamenta između dva rata. Prvi portret uradio je Ivan Tišov, a portretisao je dr Ninka Perića 1924. godine. Sedam drugih portreta uradio je Uroš Predić, a na njima su: Marko Trifković (1935), Stanojlo Vukčević (1935), Dragoljub Pavlović (1935), Edo Luković (1935), Ilija Mihajlović (1937), dr Kumanudi (1937) i Stevan Đurić (1939). Skupština je u septembru 1939. raspuštena, a za vreme Drugog svetskog rata u njoj je bila smeštena okupaciona civilna uprava za Srbiju.

U ovoj zgradi je održano i Treće zasedanje AVNOJ-a 1945. godine, pa je tu stolovala Demokratska Federativna Jugoslavija, potom Federativna Narodna Republika Jugoslavija, od 1963. SFRJ, pa posle raspada SFRJ – SRJ i na kraju od 3. marta 2003. do maja ove godine SCG.

Umetničke vrednosti

Bivša Skupština SCG ima veoma vrednu kolekciju umetničkih slika. Tu je oko 90 dela najpoznatijih slikara: Stojana Aralice, Jovana Bijelića, Lazara Vujaklije, Milana Konjovića, Save Šumanovića, Lazara Ličenoskog, Petra Lubarde, Peđe Milosavljevića, Milana Milunovića, Izeta Mujezinovića, Petra Omčikusa, Miodraga Protića, Ivana Tabakovića... U velikom holu nalaze se mermerne statue koje simbolizuju industriju i poljoprivredu, obe rad Franca Goršea i dve koje asociraju na pomorstvo i zanatstvo, rad Petra Palavičinija. U vestibilu, pod centralnom skupštinskom kupolom, postavljene su četiri monumentalne statue klesane od belog mermera: kneza Kocelja (rad Tina Kosa), kralja Tomislava (rad Vanje Radauša), cara Dušana sa posebno istaknutim Zakonikom (rad Dušana Filipovića) i Karađorđa (rad Frane Kršinića). Na zidovima je i 20 fresaka koje su, tokom 1937. godine, uradili majstori dekorativnog slikarstva.

Ostale vestiArhiva