Najava Narodne banke Srbije da će ove nedelje pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih u Rajfajzen i HVB banci, zbog toga što su podigli kamate na već odobrene kredite, a kao izgovor za takav potez navodili mere NBS, još jednom je skrenula pažnju na već uočeno lako zaduživanje naših ljudi kod banaka, ali i ponašanje pojedinih banaka koje u reklamama nude jedno, a ugovorima o zajmu nešto sasvim drugo.

U HVB banci, jednoj od javno prozvanih banaka zbog zloupotrebe imena NBS, iako je prethodnim saopštenjem podržala mere centralne banke, što guverneru NBS Radovanu Jelašiću nije promaklo, juče nisu želeli da komentarišu nameru NBS. Čekaju da dobiju, kako su obrazložili, zvanični dopis iz centralne banke.

U Rajfajzen banci su rekli da će uslediti saopštenje nakon sastanka njenog rukovodstva s čelnim ljudima NBS. Kada će do tog susreta na „visokom nivou” doći nije precizirano. Međutim, guverner je dodao da će uslediti supervizija rada i ponašanja banaka, jer će tek od 1. oktobra centralna banka imati i zakonsku mogućnost da bankama izriče novčane kazne.

Šta će se dogoditi na relaciji NBS i te dve poslovne banke, ostaje da se vidi, ali je nesporna činjenica da su naši građani veoma malo upućeni u sve tajne o kreditima. Nedostaje im i elementarna informisanost o finansijskim uslugama banaka, a to, kako je kazao guverner, neko mora da plati. Najčešće sam klijent. Pogotovo ako ga je muka naterala da se zaduži, ne pitajući za uslove i cenu.

Krediti, pogotovo keš, nude se na svakom ćošku. Reklame su više nego primamljive, ali se i iz njih ne može nazreti koliko košta pozajmljen dinar, pa još pretvoren u evro ili švajcarac. U tako velikoj ponudi građani su omamljeni primamljivom reklamom, ali moraju dobro da razmisle pre nego što se odluče za usluge banaka.

Najpre, ne poznaju se osnovni elementi ugovora o kreditu. Pre svega ne razlikuje se fiksna od varijabilne kamate. U nekoliko slučajeva, onih koji su se javili kol centru, građani su tvrdili da su im podignute i ugovorom utvrđene fiksne, nepromenljive nominalne kamatne stope. Većina ne razume šta znači indeksacija kredita, pre svega kursom, a često se refinansiranje poistovećuje s delimičnim otpisom duga.

Zatim, kako se navodi iz NBS, pojedini građani tvrde da nisu ni dobili primerke ugovora. A ugovor je, zna se, osnovni dokument koji daje prava i obaveze onima koji su ga potpisali. Građani su se žalili da su dobijali samo usmena obećanja bankara da se neće povećavati kamatna stopa. Dužnicima se nudilo i refinansiranje iz inostranstva uz još nižu kamatu, iako u tom slučaju nema obavezne rezerve.

Naravoučenija su višestruka za sve učesnike na bankarskom tržištu. Najpre, građani bi morali da se vode onom narodnom „ko pita, ne skita”, ali i one po kojoj je zaduživanje lako, a kajanje sporo i dugo. Građani konačno mora da znaju da je prošlo vreme inflatorne dobiti od pre dvadesetak godina i da ondašnje banke nisu ni nalik, osim po imenima, na današnje. Za njih, ali i građane pravno je obavezujuće samo ono što piše u ugovoru. Pri tome bi valjalo da imaju na umu da postoji veliki broj banaka i široka lepeza njihovih usluga. Ali, i da pamte njihove postupke.

Istovremeno, same banke bi trebalo da imaju u vidu da velikom broju klijenata nisu jasni ključni delovi kreditnog ugovora. Uz činjenicu da je refinansiranje svakodnevna pojava na tržištu, bankari treba da su svesni da je konkurencija sve oštrija na domaćem tržištu.

Sve to navodi NBS da dodatno, kako je rekao guverner, pojača napore u sferi zaštite potrošača. Kol centar služi pre svega da se „gasi požar”, iako mu je prevashodni cilj preventivno informisanje građana.

U svakom slučaju, Jelašić je poručio građanima da koriste besplatne usluge Informativnog centra NBS i obaveste se prethodno o uslovima pod kojima banke odobravaju kredite. Takvu pomoć oni očito do sada nisu mnogo koristili, jer je samo u protekloj nedelji Informativni centar NBS primio oko 3.000 poziva. Samo jednog dana bilo je više od hiljadu poziva. To je ujedno i dokaz da je sve veći interes građana za refinansiranje kredita, kako bi uz jeftiniju pozajmicu ispravili grešku koja ih lupa po džepu.

Refinansirano 20.000 kredita

Banka HVB u Srbiji saopštila je juče da je do sada refinansirala više do 20.000 gotovinskih kredita koje su građani uzeli od drugih banka.

Maksimalan iznos kredita je 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, period otplate je od jedne do šest uz efektivnu kamatnu stopu (EKS) od 13,77 odsto godišnje, a kredit je indeksiran u švajcarskim francima, navodi se u saopštenju.

Zajmove za refinansiranje mogu da dobiju zaposleni u firmama koje imaju ugovor o prenosu zarada sa HVB bankom, ističe se i dodaje da banka nudi mogućnost finansiranja i 20 odsto depozita i da za odobravanje nisu potrebni žiranti.

Ukoliko klijent želi da podigne 5.000 evra, sa rokom otplate od šest godina, mesečna rata bi iznosila iznosila 118,96 evra, a klijent može da zahteva i veći iznos kredita od duga koji ima u drugoj banci.

Kako se navodi, klijenti koji žele da im HVB banka refinansira kredit, trebalo bi da donesu izjavu o prenosu plate, potvrdu firme o visini mesečne zarade, i ugovor o kreditu iz druge banke.

Ostale vestiArhiva