Budući da mnogi pravni naslednici oduzete imovine nakon Drugog svetskog rata Republičkoj direkciji za imovinu nisu uspeli da do 30. juna podnesu zahtev za evidentiranje oduzete dedovine, Mreža za restituciju pokrenula je inicijativu da se u okviru zakona o povraćaju imovine, koji će tek biti donet, predvidi neki razumni rok, recimo od šest meseci, kao što je bilo u Bugarskoj, za sve one koji to nisu uspeli da urade do poslednjeg dana prošlog meseca.

Zakonom o restituciji može se predvideti da pravo na povraćaj oduzete imovine nakon 9. marta 1945. godine imaju pravna lica i zadužbine. Naime, Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju imovine pravnim licima nije omogućeno da podnesu zahtev za evidentiranje oduzete imovine. Ali, kao što vidimo, Republička direkcija je imala liberalan stav, tako da su primali i prijave pravnih lica. Prema podacima direkcije, oko pet posto pravnih lica, fondova i zadužbina je podnelo zahtev za evidentiranje imovine.

– To nije malo, s obzirom na to da danas teško da imate očuvano neko pravno lice, ne računajući Zadužbinu Nikole Spasića ili Beogradski univerzitet, u onom obliku u kakvom je bilo kada im je oduzeta imovina – kaže koordinator Mreže za restituciju Mile Antić.

Mreža je od samog starta donošenja Zakona o prijavljivanju imovine pokrenula inicijativu pred Sudom Srbije i Crne Gore (koji više ne postoji) da se produži rok do kada pravni naslednici mogu da podnesu zahtev za povraćaj imovine. Ovu inicijativu oni su obrazložili time da je učinjena, između ostalog, diskriminacija građana u odnosu na crkve i verske zajednice, gde je država o svom trošku pribavila kompletnu dokumentaciju. Sada to naslednici rade sami, o svom trošku i uz ogromno gubljenje vremena, prikupljajući dokumentaciju na osnovu koje treba da dokazuju pravo nad vlasništvom oduzete dedovine.

– Naša inicijativa je bila pokrenuta upravo zbog toga, jer smo bili svesni da veliki broj građana neće stići da se prijavi ili da veliki broj još uvek nema poverenje da prijavi imovinu, pošto Zakon o prijavljivanju i evidentiranju nije predvideo nikakve garancije da će se ta prijavljena imovina staviti van prometa i da će biti zaštićena, odnosno da je neko u državi neće prodati – konstatuje Antić.

Obrazlažući zbog čega su inicijativu pokrenuli pred Sudom Srbije i Crne Gore, koordinator Mreže za restituciju kaže da je to učinjeno upravo zbog toga što je to bila najviša instanca u okviru unutrašnjeg pravnog sistema državne zajednice.

– U okviru inicijative nismo se samo pozvali na kršenje Ustavne povelje, nego i na zakon koji je, bez obzira na prestanak postojanja državne zajednice, ostao na snazi, s obzirom na to da smo mi jedini pravni sledbenik državne zajednice. Dakako, radi se o Zakonu o ratifikaciji evropske konvencije za zaštitu osnovnih ljudskih prava s propisima i protokolima. Budući da Zakon o evidentiranju i prijavljivanju imovine nije usklađen sa ovim zakonom o evropskoj konvenciji i pošto Sud Srbije i Crne Gore nije ništa uradio po našoj inicijativi, mi ćemo, tim povodom, biti prinuđeni da podnesemo prijavu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu – izričit je Antić.

On je zaključio da će preduzeti taj korak, ukoliko se u ovoj državi ne bude ništa promenilo u pogledu rokova. Evropski sud u Strazburu biće poslednja instanca kojoj ćemo podneti žalbu i očekujemo da ona bude pozitivno rešena.

Slične probleme s rokovima imali su i naslednici u Hrvatskoj. Navodeći primer ove države, Antić kaže da je njihovim zakonom bio utvrđen rok za podnošenje zahteva za povraćaj oduzete imovine, ali je Ustavni sud tu odredbu o rokovima osporavao u više navrata.

Naime, za razliku od Srbije, koja je pre 11 i po meseci donela Zakon za prijavljivanje i evidentiranje imovine, Hrvatska je u okviru zakona o restituciji (puni naziv je Zakon o naknadi za imovinu oduzete imovine za vreme komunističke jugoslovenske vladavine) odredila rok do kada se može podneti zahtev za povraćaj imovine. U najmanje dva navrata, Ustavni sud Hrvatske donosio je odluke kojima je proglašavao neustavnim odredbe o rokovima, a zakon je, u međuvremenu, menjan nekoliko puta. Ustavni sud je, takođe, osporavao odredbe zakona po kojima je onima koji nisu državljani Hrvatske osporavano pravo da podnesu zahtev za povraćaj imovine

To kod nas to nije slučaj, jer po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju imovine i strani državljani su mogli da podnesu zahtev za povraćaj imovine. Ali, naknadnom izmenom hrvatskog zakona o restituciji i stranim državljanima je napokon omogućeno da imaju pravo da podnesu zahtev za povraćaj oduzete dedovine.

Mile Antić smatra da nije prihvatljivo rešenje koje je predložila pomoćnik direktora Republičke direkcije za imovinu Milica Đorđević – da se, na zahtev brojnih naslednika, produži rok za prijavljivanje oduzete imovine, ali samo u okviru postojećeg Zakona o prijavljivanju i evidentiranju imovine.

Traže i rudarski basen Obilić...

Naslednici Savčić–Acović traže Rudarski basen Obilić na Kosovu i Metohiji, Slobodan Prorok hotel „Prag” u ulici Kraljice Natalije, a Srpska akademija nauka i umetnosti je podnela prijavu za povratak jedne od zadužbina koje su im ostavili predratni vlasnici. Reč je o hotelu „Balkan” na Terazijama, koji je u međuvremenu prodat, to jest privatizovan.

Ostale vestiArhiva