Dokaz da se u Srbiji konačno rešio problem otpada biće i najvećem laiku, jednog dana, više nego jasan. Neće biti potrebna uveravanja političara, analize stručnjaka. Jednostavno, gomile, veće ili manje, plastičnih boca, gajbica, papira i ostalog smeća nestaće sa ulica. Preseljenje u prošlost ružnih, divljih, deponija koje su sada obavezni dekor uz ivice srpskih puteva, kao i čisti vodotoci i livade, potvrdiće da se naša zemlja konačno uključila u svetske tokove recikliranja.

Do tada, Srbija ostaje u grupi malobrojnih zemalja koje ne raspolažu preciznim podacima o otpadu koji iza sebe ostave građani i privreda. Takođe, nemamo ni brojke o ekonomskim parametrima prerade iako je odavno u svetu potvrđeno da i đubre donosi novac.

Na svetskom nivou sektor recikliranja svakodnevno beleži rast i trenutni promet je oko 160 milijardi dolara. U ovoj delatnosti zaposleno je više od 1,5 miliona radnika. Na globalnom tržištu godišnje se trguje i reciklira više od 600 miliona tona najrazličitijeg otpada – od papira, plastike, obojenih i crnih metala, do tekstila, guma, stakla. Nažalost, Srbi, ako je za utehu kao i komšije, u ovom delu Evrope, po količini recikliranog otpada po stanovniku – nalaze se na začelju.

Rade Simić, iz „Brzanplasta”, firme koja se bavi sakupljanjem i recikliranjem plastičnog otpada i jedna je od osnivača Udruženja za reciklažu, procenjuje da se u Srbiji desetak puta manje sakuplja i reciklira otpad u odnosu na Evropu. Ipak, on je i optimista.

– Kada bude donet zakon, kada se uredi čitav lanac prerade sekundarnih sirovina, od sakupljanja, skladištenja do korišćenja sofisticiranih mašina za reciklažu, naše dvorište bismo mogli da počistimo za godinu dana – uveren je on.

Ova firma odnedavno je jedna od dve iz Srbije, uključene u međunarodni projekat „Poslovno povezivanje u sektoru reciklaže”, a koji za Srbiju, Bih, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru sprovodi Međunarodna finansijska koorporacija (IFA) uz podršku saveznog ministarstva finansija Austrije.

– Oko tri miliona evra biće uloženo u naredne tri godine i to za edukaciju sakupljača, malih i srednjih preduzeća, ali i velikih fabrika za preradu sekundarnih sirovina. Cilj je da se poveća kapacitet upravo malih dobavljača i unapredi poslovanje, objašnjava Rade Simić.

Uz njih, u projekat, jedinstven ne samo za naše prostore, uključen je i Eko servis, zadruga malih sakupljača, pretežno Roma.

„Eko servis postoji oko godinu i po dana u okviru Demokratskog udruženja Roma”, objašnjava Tanja Vasić, koordinator Zadruge. Na ideju da „ujedine” porodične sakupljače, njih više od 130 došli su nakon istraživanja u više od 80 romskih naselja u svih 16 beogradskih opština.

– Došli smo i do podatka da više od 2.000 ljudi u glavnom gradu živi od sakupljanja i prodaje otpada za preradu. Kako je najčešće to posao koji rade i ostali članovi porodice, može se reći da od starog papira, plastike, flaša živi oko 10.000 naših sugrađana. Uključenje u ovaj projekat pomoći će nam da ih edukujemo, ali i osposobimo da, kada se usvoji zakon o otpadu, i zadrugari budu prisutni i nezaobilazni član u lancu sakupljanja. Zašto ne bi u svakom kraju građani navikli na svog sakupljača, obučenog da raspoznaje koji otpad može da se preradi, a koji ne. Sakupljača koji ima regulisan socijalno-ekonomski status na osnovu višestruko korisnog posla kojim se bavi. Malog sakupljača koji ima i finansijsku potporu da nabavi malo vozilo za odnošenje otpad, a ne da budu ruglo grada. Projekat ima i socijalnu dimenziju. Naime, uslov je da deca zadrugara koji su uključeni ne smeju da se bave sakupljanjem otpada već da se školuju. Time ćemo uticati da se mladi iz marginalizovane grupe obrazuju i stvore šansu za napuštanje najnižeg socijalnog milje u kojima su živeli njihovi roditelji – objašnjava Tanja Vasić.
Trenutno je u Srbiji upravljanje otpadom regulisano sa više od 30 propisa. Nadležnost je podeljena, od republičkog do nivoa lokalne uprave i od vrste otpada. Nažalost, šuma propisa nije u saglasju sa standardima EU. Nedavno je u skupštinsku proceduru ušao novi Predlog zakona o upravljanju otpadom čije odredbe se odnose na celokupan lanac – od smanjenja nastajanja otpada, preko sakupljanja, reciklaže, korišćenje kao sirovine, do pravilnog odlaganja.

Ostale vestiArhiva