- Privatizacija se zahuktava, ovlašćenja poslodavaca povećavaju a prava radnika smanjuju. Vlast “luta” kroz tranziciju bez prave ekonomske i privredne strategije, a cenu plaćaju radnici, nezaposleni i penzioneri.

Zato je sada pravo vreme da se sindikati promene, ujedine i nateraju socijalne partnere da poštuju a ne omalovažavaju radničke zaštitnike - kaže za naš list Milenko Smiljanić, lider Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je prošle nedelje na 13. kongresu SSSS ponovo izabran za predsednika najveće sindikalne centrale u Srbiji.

- Nezaposlenost se meri brojkom od 1.016.550 lica, koliko ih je evidentirano u aprilu ove godine, što je za čak 24,5 odsto više nego 2001. godine. Više od 170 hiljada ljudi ostalo je bez posla zbog privatizacije, stečaja i likvidacije firmi, a očekuje se još “armija” od 200.000 nezaposlenih. Država mora da nađe rešenje za njihovo privremeno zbrinjavanje ili stimulitivno zapošljavanje preko prekvalifikacija, obuka za nove poslove. Sve je jasnija potreba za zajedničkim nastupom sindikata u Srbiji i sazrelo je vreme da se reprezentativni i nereprezentativni sindikati ujedine - ističe Smiljanić.

Naš sagovornik ističe da je prethodni mandat “potrošio” da bi sačuvao sindikat i zadržao na okupu pola miliona članova, te da je sada došlo vreme za akcije koje će predstavljati novi način sindikalne borbe u Srbiji.

- Zatekao sam razuđenu, veliku, haotičnu sindikalnu organizaciju, nedisciplinovanu u pogledu plaćanja članarine i ispunjavanje obaveza i u takvoj situaciji se nije moglo biti efikasan ni u sindikalnoj borbi. Prvo sam se bavio svim tim i sačuvao sindikalnu organizaciju. Sada ćemo sve to ojačati, konsolidovati, utvrditi obaveze i odgovornosti svih pa tako “opravljeni” tražiti drugačiji socijalni dijalog za rešavanje velikih problema koji već postoje, kao i onih koji nas do kraja privatizacije tek čekaju. Ako sve to ne bude išlo, onda nam ostaje ulica, a tu već znamo da se ponašamo - kaže Smiljanić.

Na pitanje kako komentariše izjavu resornog ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodana Lalovića da će pravog socijalnog dijaloga u Srbiji biti tek kada se i poslodavci i sindikati iznutra “promene” i sami prođu kroz tranziciju, Smiljanić odgovara da je njegov sindikat daleko više izmenjen i prilagođen ekonomskoj stvarnosti u Srbiji nego što je to Vlada Srbije.

- Mi smo daleko ispred tranzicije u kojoj su država i poslodavci, jer smo daleko svesniji onoga što se zbiva i cene koju radnici, nezaposleni i penzioneri plaćaju. Samo smo mi sposobni i spremni da na pravi način gledamo kakvi se socijalni i radni zakoni donose i šta oni proizvode, dok ostali socijalni partneri gledaju samo svoju korist. Ne možemo mi biti pravi socijalni partner kad naspram sebe imamo Uniju poslodavaca Srbije, kojoj je ministar Lalović namestio ekskluzivno pravo reprezentativnosti, a koja neće ni oko ničega da se dogovara iako zapošljava manje od 10 odsto zaposlenih u privatnom sektoru. NJima ništa ne odgovara i oni ništa neće. Dokaz za to je što već mesecima odbijaju da potpišu Opšti kolektivni ugovor i mi smo tu nemoćni - objašnjava Smiljanić.

Počinju pregovori o minimalcu

Juče su počeli pregovori o minimalnoj ceni rada u narednih šest meseci, potvrdio nam je Smiljanić, dodajući da će povećanje minimalne cene rada za period jul-decembar 2006. godine biti, ali da se još uvek ne zna koliko. „Sada je minimalnac 8.050 dinara i tražićemo da se on uveća najmanje za troškove života i rast standarda. Insistiraćemo da manje od toga ne može, a bilo bi dobro kada bismo se izborili za više”, kaže Smiljanić.

Ostale vestiArhiva