Klinike i sve ostale zdravstvene ustanove dužne su da obezbede lek za pacijente u teškom stanju, na primer u slučaju sepse ili drugih stanja kada je bolesnik životno ugrožen, a nikako da traže da rodbina pacijenata neki lek kupi iz svog džepa, piše Politika.
Na ovu obaveznu praksu poslovanja u svim zdravstvenim ustanovama podsetila je direktorka Zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović, jer je pre nekoliko dana objavljeno da se neki antibiotici poslednjih generacija, poput “linezolida” i “tigeciklina”, mogu dobiti samo ako ih pacijenti sami obezbede.
Reč je o vrlo efikasnim antibioticima, koji se čuvaju i koriste u slučaju teških infekcija, kada drugi antibiotici nisu delotvorni zbog rezistentnosti bakterija koje su, na primer izazvale sepsu, pa treba reagovati brzo i spasti život.
Ovi antibiotici su registrovani u Srbiji, a stručnu promociju imali su na Kongresu Udruženja za antibiotsku hemoterapiju u Novom Sadu.
Direktorka Fonda tvrdi da su i ovi antibiotici, poput svih drugih lekova, koji su registrovani, dostupni pacijentima, iako se ne nalaze na pozitivnoj listi lekova.
Zdravstvena ustanova na osnovu mišljenja konzilijuma dužna je da u roku od 48 sati hitno interveniše i nabavi lek koji je potreban.
Vukajlovićeva je navela i dva primera kada su ustanove već bile u prilici da nabavljaju jedan od dva pomenuta antibiotika: prvi put da bi se spasao život teško povređenom sportisti, a u drugom slučaju je ustanova insistirala da obezbedi male količine, u slučaju pojave teških slučajeva sepse.
“Želim da podsetim rukovodioce ustanova da je po propisanoj regulativi zdravstvena ustanova dužna da obezbedi svaki lek kod teških stanja. Naravno to se ne odnosi na takozvana terminalna stanja bolesti, kao ni za citostatike koji nemaju potvrđeno efikasno dejstvo. Upućivanje pacijenta da sam nabavi lek po sadašnjoj regulativi smatra se privrednim prestupom”, podseća Svetlana Vukajlović.
Ovakva praksa je dovela do drastičnog pada refundacija, odnosno do povraćaja novca za lekove kupljene za svoj novac.
Vukajlovićeva navodi da je za povraćaj troškova za kupljene lekove tokom 2000. godine iz novca Fonda zdravstvenog osiguranja trošeno 500 miliona dinara, a prošle godine je na refundacije otišlo jedva milion i po dinara mesečno.
Na primedbu da se građani, naročito penzioneri, žale da za veliki broj lekova, koji dobijaju na recept, plaćaju znatne iznose participacije, koji opterećuje porodični budžet, direktorka Fonda je najavila bolje dane krajem godine.
Za tada je, kazala je Svetlana Vukajlović, planirana nova korekcija liste lekova, znači preparata koji se izdaju na recept, pa bi mnogi lekovi ubuduće imali nižu cenu, a plaćaće se i manji iznosi participacije.
Takođe, podsetila je ona, građani imaju priliku da u svojim filijalama prilože dokaz o materijalnoj ugroženosti i popune odgovarajući obrazac i budu oslobođeni plaćanja participacija.
Najsiromašniji osiguranici oslobođeni su u potpunosti plaćanja participacija.

Ostale vestiArhiva