Republički zavod za zdravstveno osiguranje svake godine odbije više od 200 zahteva farmaceutskih kompanija da se baš njihov lek uvrsti na pozitivnu listu lekova koje pokriva Fond. Pri konačnoj odluci koji lekovi su isplativi ako se uzme u obzir njihova cena i pozitivan uticaj na zdravlje pacijenata, srpski RZZZO sledi praksu britanskog Nacionalnog instituta za kliničku praksu (NICE).
Direktorka RZZZO Svetlana Vukajlović kaže za „Blic“ da Fond trpi veliki pritisak farmaceutskih kompanija koje lekove treba uvrstiti na pozitivnu listu. Zato se RZZZO služi britanskim iskustvima i preporukama NICE, koje slede, na primer, i Kanada i Francuska.
- Moramo da vodimo računa da na listu stignu lekovi koji imaju odličan efekat u lečenju, a prihvatljivu cenu. Uvrstili smo određen broj dobrih i skupih citostatika po preporuci britanskog Nacionalnog instituta. Stalno trpimo pritiske da dodamo i neke nove, veoma skupe, ali njih nije odobrio ni NICE i to u zemlji koja za zdravstvo godišnje izdvaja 3.500 funti po stanovniku. Srbija sa 270 evra godišnje uspeva da prati britansku listu lekova, ali zbog veoma ograničenih finansijskih sredstava neophodno je da budemo racionalni - ističe Svetlana Vukajlović i dodaje da naša pozitivna lista lekova sadrži većinu lekova koji se nalaze na britanskoj.
Britanski Institut za kliničku praksu je nezavisna institucija koja odlučuje koje lekove će finansirati nacionalni osiguravajući sistem, koji pokriva lečenje za sve građane Velike Britanije. Gost RZZZO juče je bila Kalipso Kalkidu, direktorka za međunarodnu saradnju britanskog Nacionalnog instituta za kliničku praksu (NICE). Ona je istakla da se njena organizacija svakodnevno susreće da sve boljim i novijim zdravstvenim tehnologijama i procedurama i sa sve većim očekivanjima pacijenata. Nažalost, budžet za zdravstvenu zaštitu u Velikoj Britaniji je, kao i u svakoj drugoj zemlji, ograničen i pacijenti ne mogu da očekuju da će dobiti svaki mogući medicinski tretman. Zato je uvek bitno imati na umu koliko je lek efikasan i koja je njegova cena.
- Naš sistem nije savršen, ali mislim da uspevamo da održimo solidan nivo zadovoljstva pacijenata. To govori i podatak da procenat pacijenata koji plaćaju i privatno osiguranje opada i trenutno iznosi samo oko deset odsto. Nacionalni sistem osiguranja u Velikoj Britaniji tokom devedesetih godina nije imao dobre standarde kvaliteta i bilo je mnogo razlika u pružanju zdravstvenih usluga u zavisnosti od toga u kom delu zemlje živi pacijent. NICE je osnovan 1999. godine i od tada Britanci imaju mnogo bolju zdravstvenu zaštitu i mnogo su im dostupniji lekovi - rekla je Kalipso Kalkidu.
Naravno, kao i srpski RZZZO, i NICE trpi veliki pritisak farmaceutskih kompanija oko uvrštavanja lekova na pozitivnu listu. U Velikoj Britaniji su jasno propisani vidovi saradnje i načini komunikacije, tako da i NICE ima veću slobodu odlučivanja.

Iskustva
Hrvatska, na primer, ne prati sistem NICE, pa njihov fond za zdravstveno osiguranje često na pozitivnu listu uvrštava i lekove koji nemaju dokazano visoko pozitivno dejstvo na određenu bolest, a mnogo koštaju. Zato je u hrvatskom državnom fondu napravljen veliki manjak pa pacijenti trenutno za svaku uslugu plaćaju po 20 odsto njene cene.
Hrvatska, na primer, ne prati sistem NICE, pa njihov fond za zdravstveno osiguranje često na pozitivnu listu uvrštava i lekove koji nemaju dokazano visoko pozitivno dejstvo na određenu bolest, a mnogo koštaju. Zato je u hrvatskom državnom fondu napravljen veliki manjak pa pacijenti trenutno za svaku uslugu plaćaju po 20 odsto njene cene.

Uštede
Veliki deo novca iz zdravstvenih fondova širom sveta odlazi na antibiotike. Zato u Velikoj Britaniji postoje jasni kriterijumi koji određuju da li ih odmah propisati ili sačekati, ili ih ne propisivati uopšte. Zahvaljujući ovim kriterijumima ostvaruje se ušteda od oko 3,7 miliona funti godišnje.

Ostale vestiArhiva