Samo pet dana nakon odluke Vlade Srbije o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma s Evropskom unijom, u Briselu će biti organizovana konferencija vodećih srpskih privrednika, evropskih ekonomskih stručnjaka i evropskog komesara za proširenje Olija Rena o ulozi srpske privrede u evropskim integracijama.
Na do sada najvišem skupu srpskih privrednika i evropskih zvaničnika u Briselu učestovaće više desetina direktora vodećih srpskih kompanija, koji će predstavitisvoje viđenje uloge srpske privrede u evropskim integracijama.
Ren će na skupu, koji organizuju Delta Holding i Privredna komora Srbije, govoriti o uticaju procesa pristupanja EU na srpsku ekonomiju, o ulozi biznisa u promovisanju regionalnih i evropskih integracija, kao i o izazovima i mogućnostima za strane investicije u Srbiji.
Na konferenciji će govoriti i generalni sekretar evropske privredne komore Juročembers Arnaldo Abruzini, predsednik Delta Holdinga Miroslav Mišković, predsednik Skupštine Privredne komore Srbije Miroslav Miletić i specijalni predstavnik Svetske banke za jugoistočnu Evropu Sandra Blumenkamp.
Sagovornici Tanjuga u institucijama EU ističu da je ključno pitanje za srpsku ekonomiju upravo priprema kompanija za oštru konkurenciji na otvorenom evropskom tržištu.
"Srpske kompanije moraju da budu konkurentnije ... Mi ne želimo da srpske kompanije propadnu, već da one budu bolje pripremljene, da ne bude šokova prilikom potpunog otvaranja tržišta", kažu izvori u EU.
Oni ističu da konkurentnost u Srbiji nije dovoljno jaka, a da s druge strane Direktorat za konkurenciju u Evropskoj komisiji zahteva od zemalja članica i kandidata za članstvo u EU ozbiljan antimonopolistički rad , uključujući i stvaranje jakih, nezavisnih tela iz ove oblasti.
"Najveći problem za deficit srpske trgovine je to što srpska roba nije uvek kompetitivna na evropskom tržištu. Iz tehničkih razloga, ali i zbog toga što se zahtevaju rigorozni bezbednosni uslovi za prodaju robe", ističu sagovornici Tanjuga.
Jedno od težih pitanja će biti i srpska poljoprivreda, odnosno njena konkurentnost. Do sada je, zahvaljujući jednostranoj odluci EU da 2000. usvoji autonomne trgovinske mere za zemlje zapadnog Balkana, praktično sve sem određenih poljoprivrednih proizvoda moglo da se slobodno izvozi u EU (postoje kvote na vino, određene riblje proizvode, šećer i mladu govedinu).
"Srpski izvoz u poljoprivredi je dosta ojačao od 2000. godine, iako je poljoprivreda uvek problematična jer postoje veće zaštite s obe strane", kažu izvori.
"Srbija će ionako morati da počne da otvara tržište jer će na kraju krajeva morati da se uskladi sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU", ističu oni i dodaju da Brisel "ne želi da poljoprivreda Srbije propadne".
Oni naglašavaju da je, bez obzira na jednostranu primenu preferencija od strane EU i odluke Srbije o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma, ipak izuzetno značajno da EU formalno odobri primenu sporazuma i da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (S S P) bude ratifikovan kako bi postojao ugovorni odnos dve strane.
"Poenta S S P je konsolidacija već postignute liberaralizacije uvoza, onoga što je jednostrano već urađeno. Međutim, bez tog sporazuma, odnosno ugovornog odnosa, EU bi teorijski mogla da jednostrano povuče svoje preferencijale... sa S S P bilo koja promena zahteva otvaranje dugih pregovora", kažu izvori u EU.
Vlada Srbije u četvrtak je donela odluku o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. januara 2009. godine, sa ciljem da se Srbija pripremi za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.

Ostale vestiArhiva