Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da će efekti svetske finansijske krize na Srbiju 2009. godine biti oličene u smanjenju stope rasta bruto domaćeg proizvoda na četiri odsto. „To smatramo recesijom pošto je Srbija nekoliko godina za redom imala stope rasta oko sedam odsto BDP“, istakao je Cvetković na okruglom stolu predstavnika Vlade Srbije koju je organizovao Ekonomist magazin.
Premijer je naveo da se u narednoj godini mora uvesti restriktivnija fiskalna politika, što znači da će se voditi računa o smanjenju javne potrošnje. On je dodao da će stopa rasta BDP-a u ovoj godini biti od sedam do 7,5 odsto i izrazio očekivanje da će inflacija biti jednocifrena za razliku od prošle godine kad je ona bila 10,1 odsto. Prema njegovim rečima, pre svega će se umanjiti kapacitet u okruženju za investiranje i zbog toga će poskupeti i sredstva za ulaganje. Premijer je najavio da će u naredni mesec dana biti intenziviran rad na budžetu za 2009. godinu i naveo da će stručnjaci MMF pomoći u njegovoj izradi. „U srednjoročnom planu je da deficit budžeta bude ispod dva odsto BDP-a, a da javna potrošnja ne prelazi 44 odsto BDP“, kazao je Cvetković.
Premijer je najavio nastavak finansiranja projekata poput Koridora 10 i drugih koji, prema njegovim rečima, podižu atraktivnost Srbije za strana ulaganja. Cvetković je još istakao i da će prema planu budžeta za 2009. godinu biti obezbeđena sredstva za hitne intervencije u bankarskom sistemu.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Janko Guzijan kazao je da, ako bude problema sa pokrivanjem deficita tekućeg plaćanja, Srbija bi mogla da traži pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda, ali je istakao da je to scenario koji je malo verovatan.
Prema rečima Guzijana, druga mogućnost za pokrivanje deficita na računu tekućeg plaćanja bili bi makroekonomski fondovi EU. Guzijan je naveo da je za prvih devet meseci ove godine Srbija imala fiskalni deficit od 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda i da očekuje da će do kraja godine deficit ostati ispod dva odsto. On nije iznosio detalje o budžetu za narednu godinu, ali je kazao da se ne zalaže za radikalno sečenje javne potrošnje i povećanje poreza.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da su glavni makroekonomski izazovi Srbije inflacija i tekući platni deficit. Fiskalna politika ostaje kao najznačajniji metod za rešavanje tih problema u uslovima svetske finansijske krize, rekao je on. Prema rečima Jelašića, razlog za to je „što je prezategnuta monetarna politika NBS-a i to što strukturne reforme ne mogu u kratkom roku da daju efekte“.
Ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić izjavio je da se temelji buduće politike Srbije u naftnom i gasnom sektoru nalaze u sporazumu sa Rusijom, čije ugovaranje treba da se završi do kraja godine. Škundrić je ukazao da je plan da do 2015. godine broj gasifikovanih domaćinstava poraste na 400.000, a potrošnja sa 2,4 na 3,4 milijarde kubnih metara gasa.
Što se tiče elektroenergetike, Škundrić je ukazao da bi do kraja godine trebalo da se raspišu tenderi za završetak izgradnje termoelektrane „Kolubara B“, ukupne vrednosti oko 750 miliona evra, i termoelektrane „Nikola Tesla 3B“, vrednosti oko 900 miliona evra. U oblasti hidroenergetike, najznačajnija investicija biće kapitalni remont hidrocentrale „Đerdap“, a do kraja godine trebalo bi da bude formirano zajedničko projektno preduzeće sa Republikom Srpskom i počnu pripremni radovi za izgradnju hidrocentrale „Buk Bijela“ na Drini. Škundrić je istakao da je preduzeće Elektroprivreda Srbije vrednije od svih do sada privatizovanih firmi u Srbiji i da ima potencijala da uz investicije i tržišnu cenu struje, dostigne duplo veću kapitalnu vrednost, nego što bio ona sada bila. On je napomenuo i da je cena struje u Srbiji od 30 do 50 odsto niža nego u okruženju, ali da to ministarstvo nije za brzo podizanje cena, već će se raditi oprezno i postupno, uz osmišljenu politiku.
Radi jačanja borbe protiv „sive ekonomije“, ministar trgovine Slobodan Milosavljević najavio je da će od 1. januara 2009. godine biti proširen broj obveznika fiskalizacije i dodao da će od te obaveze biti izuzet samo deo privrednika, kao što su individualni poljoprivredni proizvođači i, na primer, Telekom „Srbija“.

Ostale vestiArhiva