Stručnjaci upozoravaju da je nehigijena uzrok mnogih opasnih bolesti. Međutim, za rešavanje osnovnih sanitranih uslova, neophodno je da se uključi celo društvo i država. Siromaštvo je jedan od najvećih problema, jer neke porodice u Srbiji ne mogu da kupe ni sapun, pokazuje ovo istraživanje.
Pesmica i savet koju su svi učili kao mali: “pre i posle jela treba ruke prati”, u praksi se često zanemari.
Oko 70 odsto dece redovno pere ruke, i na taj način sprečava pojavu žutice, dečje paralize, razna bakterijska oboljenja.
Deca u Srbiji se međutim ne kupaju redovno, niti peru zube.
Istraživanje je utvrdilo da čak ni na sistematske pregede deca ne dolaze čista i uredna.
“Svake godine se sistematski pregled obavi kod oko 500 hiljada učenika osnovnih i srednjih škola. Oko 10 osto učenika, znači skoro 50 hiljada dece, ima lošu higijenu tela. Imaju prljavi veš, prljave uši, noge, ne odrezane nokte, naslage ispod noktiju”, navodi Đurđa Kisin iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Međutim, stanovništvo u Srbiji jedva uspeva da napuni minimalnu potrošačku korpu, a neke porodice nemaju novac za kupovinu osnovnih higijenskih sredstava.
“I 40 odsto stanovništva kaže da njihova potrošačka korpa obezbeđuje potrošački minimum, ali taj minimum je različit od porodice do porodice. Naši ljudi nemaju mogućnosti da kupe, ali čak i ne znaju šta da kupe da bi održavali ličnu higijenu”, kaže Đurđa Kisin.
Da bi se održavala osnovna higijena, neophodno je da u kući, školi i obdaništu uvek bude sapuna i tople vode. Neophodno je, takođe, i regulisanje sanitarnog čvora.
Međutim, podaci pokazuju da 85 odsto domaćinstava nema kadu, WC šolju i lavabo, a pet odsto još nema ispravnu vodu.
U obdaništima kažu da se dete ne sme izbaciti iz ustanove ukoliko nije uredno, i da taj problem rešavaju isključivo razgovorom sa roditeljima.
Pojedini vrtići imaju i panoe sa informacijama u službi zaštite zdravlja dece.
“Kroz naše flajere, kroz naša pisana obaveštenja koje se nalaze na našim panoima, roditelj ima priliku da vidi šta mi to radimo i na koji način se to radi. U svakom slučaju, svaki problem se individualno razmatra, i u svakom slučaju dete je zaštićeno. Bez obzira na znanje koje ima roditelj, dete mora da ima isti uslov, to ne bi smela da bude prepreka za boravak u vrtiću”, rekla je Jadranka Spasić iz vrtića "Leptirić".
Loša higijena izaziva i pojavu glista, vašljivosti, razna virusna oboljenja oka i kože, ali može da ima i gore posledice.
U svetu tri i po miliona dece ne dočeka prvu godinu života zbog loših higijenskih uslova.

Ostale vestiArhiva