Suđenje između Srbije i Hrvatske tek počinje! Međunarodni sud pravde u Hagu u utorak se proglasio nadležnim u slučaju u kom Hrvatska Srbiju tuži za genocid, tako što je deset sudija glasalo protiv prihvatanja prigovora Srbije da sud nije nadležan za ovaj spor, dok je njih sedam glasalo da se prigovor uvaži.
U haškoj Palati mira predsednica suda Rozalin Higins saopštila je da je odbačen prigovor Srbije da najviši sud UN nije nadležan zato što u vreme podnošenja tužbe, u julu 1999, tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu.
- Srbija će tužiti Hrvatsku Međunarodnom sudu pravde za zločine počinjene u operaciji „Oluja“ 1995. godine - rekao je u utorak srpski šef diplomatije Vuk Jeremić. - Hrvatska, nažalost, nije na adekvatan način odgovorila na ruku pomirenja koju je Srbija u više navrata pružila Hrvatskoj i na naše napore da ostavimo prošlost iza sebe i okrenemo se evropskoj budućnosti.Oni su odbijali da se suoče sa činjenicom da je 250.000 Srba etnički očišćeno sa prostora Hrvatske. Ovaj put će to morati da učini pred sudom pravde.
Jeremić je naglasio da istina mora da se utvrdi.
- Čujemo da hrvatski zvaničnici pozivaju na to da se utvrdi istina. Slažemo se. Neka se ova stvar stavi na sud istorije i sud pravde i zbog toga ćemo im pružiti priliku da odgovore na tužbu Srbije za ratne zločine i etničko čišćenje počinjeno u Hrvatskoj 1995. godine.
Odgovarajući na pitanje da li sve ovo vodi zaoštravanju odnosa između dve zemlje, Jeremić je rekao:
- Nažalost, Hrvatska je odlučila da ne želi našu ruku pomirenja. Mi želimo najbolje odnose, učinićemo sve da bi prevaladali dobri odnosi. Naša zajednička budućnost je evropska budućnost i zarad nje treba da se okrenemo pomirenju. Učinićemo sve da naš slučaj bude adekvatno predstavljen i to u kontekstu istorije celog 20. veka. Razmatraće se i događaji tokom Drugog svetskog rata i NDH - rekao je Jeremić.
Opozicione stranke u reagovanjima pre nego što je Jeremić saopštio buduće poteze Srbije založili su se za kontratužbu.
Lider Nove Srbije Velimir Ilić, bez oklevanja, kaže da za to ima razloga, i Srbija treba da traži pravdu.
- Nismo bili agresori i čega bismo se bojali - kaže Ilić za „Novosti“.
- Srbija treba da iskoristi sva pravna sredstva da bi se odbranila od hrvatske tužbe, a to što se sud proglasio nadležnim ne znači da to ide u korist tužbe Hrvatske, proces tek sad počinje. Da bi se dokazao genocid, mora postojati dokaz o ozbiljnoj nameri, a, kako stvari stoje, Srbija ne može biti osuđena, dokaza nema - zaključuje Miloš Aligrudić, šef poslaničkog kluba DSS.
Željko Ivanji, član predsedništva G 17 plus, kaže da naša diplomatija ima stav da se treba okrenuti ka budućnosti.
- Hrvatska je opterećena unutrašnjim problemima i skreće pažnju svoje javnosti na ratne zločine. „Oluja“ je bila klasičan ratni zločin - kaže Ivanji.

Šta sve traže hrvati
U tužbi podnetoj 1999. godine Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za “etničko čišćenje hrvatskih građana, zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije”, u periodu 1991-1995. godine.
Zagreb je tražio da se Srbija proglasi krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
Glavni zastupnik Hrvatske, ministar pravosuđa Ivan Šimonović rekao je da Hrvatsku posle ovog uspeha očekuje veliki posao, ali da u raspravu ulazi u dobroj formi, jer je sud odbacio sve prigovore Srbije. Upitan o mogućnosti vansudske nagodbe sa Srbijom, Šimonović je rekao da bi takvu odluku trebalo da donese vlada, a ne pravni zastupnici.

Ostale vestiArhiva