Srednji kurs dinara danas će iznositi 87,6, što je za 70 para više nego juče. Do konstantnog klizanja domaće valute prema evru dolazi delom zbog faktora psihološke prirode, a delom zbog nesrazmerne ponude i tražnje deviza, smatraju stručnjaci. Oni, međutim, ne mogu da preciziraju do kada će dinar slabiti, ali kažu da bi zbog ovakvih dešavanja moglo da dođe do povećanja cena na malo.
NBS je poslednji put intervenisala pre dva dana kada je prodala 50 miliona evra, pa je zvanični srednju kurs juče iznosio 86,8931 dinar za evro.
Centralna banka je od početka novembra prodala ukupno 132 miliona evra, a tokom oktobra je prodala 269 miliona evra da bi povećala promet na tržištu i sprečila prevelike dnevne oscilacije.
Generalni direktor sektora za poslove monetarnog sistema i politike NBS Veselin Pješčić objašnjava da je slabljenje dinara početkom poslednjeg kvartala posledica ubrzavanja svetske krize, kao i smanjenja priliva stranih investicija i deviza, ali isto tako i pojačane opreznosti svih učesnika na finansijskom tržištu.
- Intervencije Narodne banke Srbije u oktobru, kao i u novembru, nisu bile motivisane nastojanjem da se brani određeni nivo kursa, a što je inače karakteristično i za ostale centralne banke koje su opredeljene za režim fluktuirajućeg kursa. Narodna banka Srbije pre svega nastoji da politikom kamatnih stopa odredi ponudu i tražnju deviza na deviznom tržištu, tako da se kurs dinara indirektno usmerava ka dugoročno održivoj putanji - kaže Pješčić za „Blic“.
On ističe da su intervencije NBS motivisane namerom da se
ograniče preterane dnevne oscilacije kursa dinara, da obezbedi stabilno funkcionisanje i rad deviznog tržišta i neutrališe eventualno ugrožavanje finansijske i cenovne stabilnosti.
Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“, objašnjava da domaća valuta slabi delom zbog razloga psihološke prirode, a delom zbog odnosa ponude i tražnje, te da u uslovima povećane nestabilnosti na tržištu, i preduzeća i banke i građani beže u čvrstu valutu.
- U meri u kojoj globalna kreditna kriza popusti, odnosno u meri u kojoj razvijene ekonomije uspeju da se izbore sa recesijom, u toj meri bi se smanjila averzija prema riziku, što bi za Srbiju značilo i veći priliv „čvrste valute“ iz inostranstva, veću ponudu „čvrste valute“ na našem deviznom tržištu i stabilizaciju kursa dinara - kaže Petrović.
Ekonomisti se slažu da smanjena ponuda deviza na deviznom tržištu gura dinar nadole. Goran Nikolić, ekonomski analitičar, kaže da je juče zabeležen i izuzetno mali promet.
- Taj nizak promet negativno utiče na domaću valutu, a smanjena kreditna aktivnost posredno utiče na smanjenu ponudu deviza, što sve dovodi do podizanja kursa - objašnjava Nikolić.
Ekonomista Aleksandar Stevanović za „Blic“ objašnjava da domaća valuta beleži gotovo svakodnevni pad zato što i dalje imamo odliv kapitala iz Srbije.
- U takvoj situaciji raste tražnja za evrima, a dokle god bude bilo povećane tražnje, do tada će i dinar padati, odnosno dok se ne ujednače ponuda i tražnja. Kada će se to desiti, niko za sada ne može sa sigurnošću da kaže, jer je to jako nezahvalna prognoza - priča Stevanović.
On ističe da je ipak bitno to što neće biti velikih dnevnih oscilacija kursa zbog intervencija Narodne banke Srbije i dodaje da je NBS sprečavala velike dnevne oscilacije i kada je dinar jačao.
Što se rasta cena prehrambenih proizvoda i inflacije do kraja godine tiče, Stevanović kaže da je moguće da će cene porasti.
- Ljudi nisu verovali jakom dinaru i trgovci su i pre operisali sa dinarom na višem nivou. Ako se domaća valuta zadrži duže na ovom nivou, moguće su korekcije cena uvozne robe, a možda i manji inflatorni udari, jer su naše cene osetljive na kretanje evra - smatra Stevanović.
Da je normalno da kretanje kursa utiče i na kretanje cena na malo, jer su u pitanju ekonomski zakoni i tržišni principi, potvrđuje i Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
- Teško je reći koliko će se ovakva situacija sa domaćom valutom odraziti na cene, jer tu je prisutan i faktor uvoznog domena. Sa jedne strane imate robu koja je uvezena mnogo ranije, kada je dinar bio jači, a sa druge strane imate i onu koja je sada uvezena, pa je podložna promeni kursa. Međutim, pred kraj godine dosta toga utiče na kretanje cena na malo, ali mislim da će morati da bude nekih promena u smislu poskupljenja, jer to prosto ide jedno s drugim - ističe Hamovićeva.

Od ponedeljka olakšice za kredite
„Banka Inteza“, „Rajfajzen banka“, „Komercijalna banka“ i „Hipo Alpe-Adrija banka“, u dogovoru sa NBS, od ponedeljka, 24. novembra, ukinuće naknadu za prevremenu otplatu kredita i početi da primaju zahteve za produženje roka otplate i konverziju zajmova u dinare, odnosno u evro, saopštila je juče NBS. Banke su spremne da te usluge obavljaju bez dodatnih troškova, kao i da ponudu za produženje roka otplate i konverziju kredita učine povoljnom. Te mere podrazumevaju ukidanje naknade za prevremenu otplatu kredita za sve kredite, osim u slučaju refinansiranja u drugoj banci, produženje roka otplate do godinu dana za kredite u korišćenju, po zahtevu klijenta, konverziju kredita indeksiranih u stranoj valuti u dinarske, po zahtevu klijenta i konverziju kredita indeksiranih u švajcarskim francima u evro, ukoliko to klijent zatraži. Centralna banka očekuje da će većina banaka, koje posluju na našem tržištu, svojim klijentima ponuditi ove olakšice u otplati kredita, navedeno je u saopštenju NBS. U „Banci Intezi“ za „Blic“ kažu da su spremni da ove odluke počnu da primenjuju što je pre moguće i da će to najverovatnije biti od narednog ponedeljka.
- Veoma brzo ćemo nastupiti sa tom merom i doneti konkretne odluke. Ono što je moguće, mi smo spremni već od ponedeljka da ih primenimo - rekao je Goran Milićević iz „Komercijalne banke“.

Milosavljević: Neopravdani rast cena treba suzbiti
S obzirom na to da je veći broj uvoznika i proizvođača hrane i kućne hemije u klizanju dinara našao izgovor za nova poskupljenja koja su najavljena za sledeći mesec, mnogi građani su s pravom postavili pitanje: šta će u tom slučaju preduzeti država i Ministarstvo trgovine?
- Vlada Srbije u saradnji sa Narodnom bankom svakodnevno čini napore da održi makroekonomsku stabilnost i sačuva kupovnu moć stanovništva. Mi smo kao Ministarstvo apelovali na trgovce da smanje marže i činimo sve iz delokruga naše nadležnosti da ne dozvolimo nepotrebna povećanja cena i usluga. U stalnom smo kontaktu sa trgovcima i proizvođačima i pratimo kretanje cena i troškova života na tržištu. U narednih nekoliko dana biće održan i sastanak Saveta ministara za zaštitu potrošača na kojem ćemo zajednički sa udruženjima potrošača analizirati moguće aktivnosti na suzbijanju neopravdanog rasta cena i usluga - kaže dr Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga.

Ostale vestiArhiva