Vesti
Društvo i ekonomija
Rata malo lakša24.11.2008. 12:00
Izvor: Večernje novosti
Od ponedeljka četiri najveće banke u Srbiji počeće da primenjuju olakšice za klijente, koje su dogovorile sa NBS. Građani će moći u Intezi, Rajfajzen, Komercijalnoj i Hipo-Alpe-Adrija banci da vrate kredite pre roka bez plaćanja penala, zatim da svoje zajmove „prebace“ iz jedne u drugu valutu, kao i da produže rok otplate za još godinu dana.
U Hipo-Alpe-Adrija banci kažu da će od danas omogućiti svojim klijentima prevremenu otplatu odobrenih kredita bez naknade. Počeće i da primaju zahteve za produženje roka otplate ranije odobrenih zajmova. Ova druga mera će sigurno ići naruku mnogima u ovo krizno vreme.
Jer, ukoliko je klijent, na primer, ranije uzeo potrošačku pozajmicu u iznosu od 10.000 evra, sa kamatom od 12,50 odsto na pet godina i uz ratu od 225 evra, sa produžetkom otplate za godinu mesečne obaveze će umanjiti za 27 evra. Odnosno, sada će imati ratu od 198 evra.
Rajfajzen banka najavljuje da će od 1. decembra početi sa prijemom i obradom zahteva, a produženje roka otplate kredita i njihovo refinansiranje u dinare iz švajcarskog franka i evra za gotovinske i potrošačke zajmove. Razlog je „prilagođavanje“ određenih informacionih sistema na nove uslove. Ostale mere važiće u ovoj banci već od danas.
Osim što odobravaju olakšice, bankari i savetuju građanima da smanje svoja dugovanja koliko mogu. A, najlakše to mogu da učine sa dozvoljenim minusom na tekućem i kreditnim karticama.
Prekoračenje po tekućem računu i kreditne kartice nisu još poskupeli, jer ne zavise od kretanja novca na svetskom finansijskom tržištu. Ali, valja reći, da su to zajmovi koji su kod nas najskuplji.
Dozvoljeni minus je kredit koji se koristi u visini mesečne plate, a kamate na ovu pozajmicu kreću od dva do 2,5 odsto mesečno. U banci je najlakše, upravo ugasiti „minus“. Jer, nije potrebno podnošenje zahteva. Kada se tekući račun dovede u pozitivno stanje, klijent samo treba da obavesti banku da više ne želi da koristi ovu vrstu pozajmice.
Sa gašenjem kreditnih kartica, međutim, procedura je malo zahtevnija.
Potrebno je da se podnese zahtev za gašenje i da se nakon obračuna duga uplati određeni iznos. Banka za ovu uslugu naplaćuje naknadu koja ide i do 1.500 dinara. Klijent treba da računa i na trošak zaostale kamate, koja obično stiže na naplatu sledećeg meseca.
Prema podacima Kreditnog biroa, četiri miliona građana ima otvoreno šest miliona tekućih računa, a dozvoljeno prekoračenje iznosi 38,4 milijardi dinara. Korišćenje kreditnih kartica, kojih u Srbiji ima oko 1,2 miliona, sa limitom od 80,1 milijardom dinara, košta od 1,40 do 2,75 odsto kamate mesečno. Ova vrsta zajma od početka godine do kraja oktobra bila je veoma tražena, tako da je 916.520 korisnika potrošilo 41,5 milijardi dinara, ili oko devet milijardi dinara više nego na kraju prošle godine.
U Hipo-Alpe-Adrija banci kažu da će od danas omogućiti svojim klijentima prevremenu otplatu odobrenih kredita bez naknade. Počeće i da primaju zahteve za produženje roka otplate ranije odobrenih zajmova. Ova druga mera će sigurno ići naruku mnogima u ovo krizno vreme.
Jer, ukoliko je klijent, na primer, ranije uzeo potrošačku pozajmicu u iznosu od 10.000 evra, sa kamatom od 12,50 odsto na pet godina i uz ratu od 225 evra, sa produžetkom otplate za godinu mesečne obaveze će umanjiti za 27 evra. Odnosno, sada će imati ratu od 198 evra.
Rajfajzen banka najavljuje da će od 1. decembra početi sa prijemom i obradom zahteva, a produženje roka otplate kredita i njihovo refinansiranje u dinare iz švajcarskog franka i evra za gotovinske i potrošačke zajmove. Razlog je „prilagođavanje“ određenih informacionih sistema na nove uslove. Ostale mere važiće u ovoj banci već od danas.
Osim što odobravaju olakšice, bankari i savetuju građanima da smanje svoja dugovanja koliko mogu. A, najlakše to mogu da učine sa dozvoljenim minusom na tekućem i kreditnim karticama.
Prekoračenje po tekućem računu i kreditne kartice nisu još poskupeli, jer ne zavise od kretanja novca na svetskom finansijskom tržištu. Ali, valja reći, da su to zajmovi koji su kod nas najskuplji.
Dozvoljeni minus je kredit koji se koristi u visini mesečne plate, a kamate na ovu pozajmicu kreću od dva do 2,5 odsto mesečno. U banci je najlakše, upravo ugasiti „minus“. Jer, nije potrebno podnošenje zahteva. Kada se tekući račun dovede u pozitivno stanje, klijent samo treba da obavesti banku da više ne želi da koristi ovu vrstu pozajmice.
Sa gašenjem kreditnih kartica, međutim, procedura je malo zahtevnija.
Potrebno je da se podnese zahtev za gašenje i da se nakon obračuna duga uplati određeni iznos. Banka za ovu uslugu naplaćuje naknadu koja ide i do 1.500 dinara. Klijent treba da računa i na trošak zaostale kamate, koja obično stiže na naplatu sledećeg meseca.
Prema podacima Kreditnog biroa, četiri miliona građana ima otvoreno šest miliona tekućih računa, a dozvoljeno prekoračenje iznosi 38,4 milijardi dinara. Korišćenje kreditnih kartica, kojih u Srbiji ima oko 1,2 miliona, sa limitom od 80,1 milijardom dinara, košta od 1,40 do 2,75 odsto kamate mesečno. Ova vrsta zajma od početka godine do kraja oktobra bila je veoma tražena, tako da je 916.520 korisnika potrošilo 41,5 milijardi dinara, ili oko devet milijardi dinara više nego na kraju prošle godine.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…