Kada je Vladimir Zamahajev zakucao na vrata Društva Srbije za odnose s javnošću mnogi su se iznenadili videvši sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Samo dve godine kasnije otac Vladimir proglašen je za najuspešnijeg u unapređenju prakse odnosa s javnošću za period maj 2005 – maj 2006. godine.

Ovo priznanje svešteniku beogradske crkve Svetih apostola Petra i Pavla najbolji stručnjaci za pi-ar Srbije dodelili su za pronalaženje novih komunikacionih kanala koje SPC do sada nije koristila.

– Suština Crkve je u liturgijskom životu, ali je potrebno izaći iz porte i približiti se ljudima koji poštuju SPC, ali nemaju dovoljno znanja o veri svojih otaca. U današnjem vremenu u kojem dominira moderna tehnologija moramo objasniti čoveku kako da živi duhovnim životom – kaže jerej Vladimir Zamahajev povodom dobijanja ovog priznanja.

Odgovor na pitanje odakle potiče njegovo interesovanje za informacione tehnologije treba potražiti u zanimljivoj radnoj biografiji. Zamahajev je prvo završio fakultet organizacionih nauka. Jedno vreme je radio u „Zastavi” i to u ekipi koja je projektovala „jugo”. Kako kaže, u to vreme nije baš bio društveno prihvatljiv odlazak u crkvu na bogosluženja, pa su kolege za njega govorile: „Mlad, lep i pametan, ali poludeo”.

Profesor informatike

Na Bogoslovskom fakultetu SPC diplomirao je 1992. godine i jedno vreme je radio kao profesor informatike i računarstva u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji i Ekonomskoj školi u Zemunu, a u slobodno vreme kao đakon pri manastiru Vavedenje na Senjaku. Od 1995. godine je sveštenik Srpske pravoslavne crkve.

Svoje bogato radno iskustvo Zamahajev koristi pronalazeći najbolje načine da stupi u kontakt sa što većim brojem vernika. Da bi privukao mlade počeo je da organizuje smotre duhovnog besedništva srednjoškolaca koje su poprimile međunarodni karakter. Još dok je službovao u crkvi Svetog Georgija u Bežaniji otac Zamahajev je postavio sajt crkve na internetu i počeo da izdaje bilten „Blagodarnik”. Do sada je izašlo 39 brojeva, a, osim štampane, postoji i elektronska verzija koja se šalje na 1.600 i-mejl adresa, od Srbije preko Japana do SAD.

– Do elektronskih adresa dolazio sam na različite načine, ali uglavnom preko parohijana. Ako bih u takozvanim spam porukama koje svakodnevno stižu u moje elektronsko sanduče prepoznao neko srpsko ime slao sam i „Blagodarnik”. Retki su bili oni koji su posle tražili da njihovo ime izbrišem sa i-mejl liste. Kasnije sam čuo da su mnogi „Blagodarnik” štampali i delili svojim prijateljima – priča otac Zamahajev.

Vladimir Zamahajev mesečno prima dvadesetak pisama preko interneta. Ima onih koji traže uputstva u vezi sa krštenjem, ali ima i pravih ispovesti u kojima vernici traže duhovni savet za razne životne teškoće s kojima se susreću.

– Moramo da koristimo internet, SMS poruke, ali to treba da bude prva stepenica u upoznavanju. Ljudi traže odgovore na razna pitanja, a moje je da ih preko te virtuelne komunikacije dovedem u Crkvu – objašnjava ovaj sveštenik.

Serija predavanja

Zamahajev je svestan da se danas u odnosima s javnošću i marketingu koriste i sredstva koja su sa moralnog gledišta neprihvatljiva za Crkvu. – Ovo što ja činim nije nikakvo ispiranje mozga ili propaganda, već napor da našim ljudima pomognem da osete svu dubinu i lepotu pravoslavne vere i da ne doživljavaju crkvu samo kao neki servis za ispunjavanje verskih potreba – priča.

Za Božić i Vaskrs otac Vladimir svim svojim parohijanima tradicionalno šalje čestitke koje sam štampa i svaku lično potpisuje. Kad je pre godinu dana premešten u hram Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru, iz telefonskog imenika sa interneta je skinuo adrese svih žitelja u svojoj parohiji i svima poslao novogodišnje i božićne čestitke bez obzira na to da li dolaze u crkvu.

– Uljudno sam im se obratio i uputio najlepše želje za praznike. Nikog nisam prisiljavao da dođe u crkvu. Čestitkom sam im poručio da sam ja njihov sveštenik i da su ako žele uvek dobrodošli u hram. Mnogi su bili iznenađeni, jer su prvi put dobili čestitku od Crkve – ističe pi-ar sveštenik.

Otac Vladimir planira da svoja iskustva pretoči u knjigu koja će poslužiti i drugim sveštenicima. Kako objašnjava, mi u živimo u zabludi ako smatramo da se nešto podrazumeva jer je neophodno stalno pronalaziti nove načine da se propoveda jevanđelje, a to znači da Crkva mora da savlada današnji jezik moderne komunikacije. Zato ovaj sveštenik topčiderske crkve planira da za svoje kolege u Beogradsko-karlovačkoj mitropoliji održi seriju predavanja na kojima bi pozvao i poznate stručnjake za pi-ar da pomognu Crkvi u unapređenju odnosa s javnošću unutar i izvan Crkve.

Ostale vestiArhiva