Štedni depoziti ne pokrivaju uzete kredite, a Srbija nema dovoljno novca, jednoglasan je zaključak bankara, koji su učestvovali na okruglom stolu koji je organizova Ekonomist Media Group. Bankari kažu da se građanima u poslednje vreme, ipak vratilo poverenje u banke, ali da je primetno da se smanjuje interesovanje za bankarskim pozajmicama, naročito kada je reč o potrošačkim kreditima.
Kriza - Prema podacima Kreditnog biroa od 31. oktobra krediti u Srbiji, iznosili su 13,88 milijardi evra, od toga su krediti pravnim licima činili 70,7 odsto. S druge strane, depoziti u bankama zaključno s 31. avgustom bili su za oko dve miljarde manji I iznosili su 11,73 milijardi evra.
U bankama kažu da se kretanje potrošačkih kredita u Srbiji može podeliti na tri dela.
- Prvi se odnosi na vreme od oktobarskih promena do 2004, a tada su krediti doživeli nagli rast. Prvi pad počinje krajem 2004. zbog restriktivne politike NBS-a, koja je obuzdalavala kreditnu ekspanziju, a pre tri meseca s početkom finansijske krize počinje treća faza - kaže Vladimir Marković iz „Findomestic banke” i dodaje da se pravi efekti te krize tek sada osećaju u Srbiji.
Banke uprkos smanjenom prilivu spolja i dalje imaju sredstva, ali je smanjena tražnja potrošačkih kredita, pa se postavlja pitanje da li je uzrok tome prezaduženost ili stanje na deviznom tržištu.
Interesantno je i to, da s obzirom na to da su primanja 99 odsto građana vezana za dinare, građani se odlučuju za dinarske kredite za koje su kamate nešto veće.
Komentarišući olakšice za otplatu kredita, koje je predložila NBS, Nebojša Đorđević iz Alfa banke je rekao da su pojedine banke već imale neke mere u ponudi, kao što je ranija otplata kredita bez naknade.
- Produženje roka otplate duga do 12 meseci jeste sasvim nova mera- rekao je Đorđević i napomenuo da ova mera znači lakšu otplatu kredita zato što će rate biti manje.
Klijenti će se suočiti s povećanjem kamata na dozvoljene minuse i kreditne kartice. Banka Inteza već je počela da obaveštava klijente da će od Nove godine podići kamate za ameriken ekspres kreditnu karticu sa 1,7 na 2,9 odsto, a to će uskoro po svemu sudeći učiniti i ostale banke. Ekonomisti objašnjavaju da će banke zbog naglog pada dinara uskoro povećati kamate na sve dinarske pozajmice.
Na srpskom tržištu će se naredne godine pojaviti kobrending platne kartice, a reč je o finansijskom ugovoru koji potpisuju banke i trgovačka preduzeća dok se vlasniku kartice nude određeni popusti. Najčešće banke traže kobrending sa lancima supermarketa i u Srbiji ta vrsta platne kartice ali je moguća saradnja i sa telekom operaterima.

Ostale vestiArhiva