Domaća valuta je posle višednevnog pada danas ojačala u odnosu na evro i to za 2,1 dinar. Današnji srednji kurs je 89,4884 dinara za evro. Samo što je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke, najavio nove mere NBS, koje će najkasnije početi da se primenjuju od ponedeljka, one su i u najavi, čini se, već počele da deluju na stabilizaciju kursa.
Inače, prepodnevna trgovina stranom valutom, pre sastanka na međubankarskom deviznom tržištu, obavljala se po prosečnom kursu od 91,4971 za evro. Nakon toga, na tom fiksing sastanku NBS je prodala 11,8 miliona evra po kursu od 89,8 dinara za evro. Time je značajno povećana međubankarska trgovina devizama. Jučerašnje poslednje kotacije na zatvaranju tržišta bile su na nivou od 88,25 dinara za evro.
Prva najavljena mera NBS, kako je objasnio guverner Jelašić, jeste da banke povećaju deo obavezne rezerve u dinarima sa 20 na 40 odsto. Tako će iz opticaja biti povučeno dinara u vrednosti od oko 700 miliona evra, a što će povećati likvidnost na deviznom tržištu.
- NBS će doneti mere da se te devize, koje će se vratiti bankama, ne odu u inostranstvo već da ostanu u Srbiji. Sledeća mera je da se ponovo, a već od juče organizuje fiksing sastanak za prodaju deviza kako bi se povećao obim trgovanja i smanjila marža. Velike marže i mali promet na međubankarskom deviznom tržištu pokazuju da u ovo vreme nepoverenja banke ne trguju dovoljno, ali zato je tu NBS da oživi devizno tržište - kazao je Jelašić.
Takođe, u planu je da se prepolovi i takozvana otvorena pozicija banaka, sa dosadašnjih 20 odsto na 10 odsto, kako bi banke bile manje izložene deviznom riziku.

Priliv doznaka iz inostranstva
Prema njegovim rečima, finansijska kriza koja potresa svetska tržišta, tokom 2009. ostaviće trag na Srbiju, a aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji 19. decembra treba da odobri bord direktora te međunarodne institucije, uslov je naše makroekonomske stabilnosti.
Najkasnije sledeće nedelje, kako je najavio Jelašić, treba da se završi memorandum između Vlade, NBS i Agencije za osiguranje depozita oko stabilnosti i likvidnosti finansijskog sektora, a u njega će biti uključeni i „konkretni mehanizmi i cifre”, što je uslov aranžmana sa MMF-om.
Guverner je ocenio da je neophodno da se donesu hitne i konkretne mere za ublažavanje efekata turbulencija izazvanih svetskom finansijskom krizom i da će budžet Srbije u tome imati ključnu ulogu.
Na pitanje da prokomentariše najnovije mere NBS, Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, za „Blic” je kratko odgovorio:
- I NBS i Vlada donose mere koje treba da omoguće da i finansijski i realni sektor 2009. dočekaju što spremniji.
Ekonomisti smatraju da će ove mere NBS pozitivno uticati prvo na smirivanje situacije sa kursom, a potom i na jačanje domaće valute. Komentarišući prvu meru da se poveća iznos obavezne rezerve banaka u dinarima, dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da će se na taj način osloboditi 700 miliona evra koji će se naći u opticaju.
- To će omogućiti lep promet deviza među bankama, izbalansiraće ponudu i tražnju, a to će ići u pravcu smirivanja i stabilizacije kursa. Očigledno je da je NBS shvatila da se ovde ne radi samo o dnevnim intervencijama kako bi se sprečile suviše velike oscilacije kursa, već je jasno da imamo duži trend rastuće tražnje za devizama koje ubrzano obaraju kurs i stvaraju nesigurnost, kako kod građana, tako i kod privrede - ukazuje prof. dr Bajec.
Nagli skok evra prirodno je izazvao reakciju centralne banke, a njene mere, po mišljenju dr Đorđa Đukića, profesora Ekonomskog fakulteta, smanjiće pritisak tražnje za devizama na međubankarskom deviznom tržištu.
- Urgentni potezi NBS su nužni tim pre što se još ne nazire definitivno usvajanje budžeta koji bi morao da se postavi tako da udeo budžetskog deficita bude maksimum 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Očekivanja u narednim mesecima na međubankarskom tržištu su skopčana sa tim šta Vlada čini u pogledu smanjivanja budžetskih rashoda, a što će moći da se vidi tek na kraju prvog kvartala iduće godine, a ne tokom tekućih pregovora koalicionih partnera. Devizno tržište će odreagovati tek kada dođe do takve vrste signala, a u međuvremenu su zato i nužne urgentne mere - ukazao je prof. dr Đorđe Đukić.
I bankari smatraju da će nove mere centralne banke sigurno doprineti smirivanju kursa. Rade Vojnović, član Izvršnog odbora zadužen za rizike „Hipo Alpe-Adrija banke”, kaže da će u narednom periodu doći do pada deviznog kursa i da će on sigurno biti ispod 90 dinara, kao i da će se zadržati nekoliko meseci na tom nivou.
- Doznake iz inostranstva će dovesti do priliva deviza, a to će delovati takođe na veću ponudu deviza. Uvođenjem fiksing sastanka doprineće se smanjivanju marži za kupoprodaju deviza, a tako će se uticati i na veći obim trgovine. Ove četiri mere doprineće da se poveća ponuda za prodaju deviza i time da se izbalansira ponuda i tražnja koja je do sada bila na strani tražnje, a i da se ojača dinar - naglašava Rade Vojnović.

Veća ponuda evra
I Raško Tomašević, direktor za komunikacije „Unikredit banke”, kaže da ovi potezi NBS deluju u istom smeru - ka stabilizaciji kursa dinara u odnosu na evro.
- Treba očekivati da će mera koja zahteva promenu strukture obavezne rezerve u korist dinara dovesti do toga da će se velika količina evra naći u ponudi, odnosno doći će do veće tražnje za dinarima, što će doprineti stabilizaciji kursa u smislu blagog opadanja evra - kaže Raško Tomašević, direktor komunikacija „Unikredit banke”.
Inače, ranijom merom NBS, od 15. decembra za građane čije su rate zbog rasta kursa evra u dinarima znatno porasle neće važiti pravilo da mesečno kreditno zaduženje ne sme da pređe 30, odnosno 50 odsto zarade kada je reč o stambenim zajmovima. Ova mera je slaba uteha onima koji su kreditno zaduženi i čije su rate u dinarskim iznosima zbog jačanja evra za protekla dva meseca znatno porasle.
Novoosnovano pravilo odnosiće se samo na klijente koji su taj odnos poštovali u trenutku dobijanja kredita i ako je prekoračenje nastalo zbog rasta kursa.

Za privredu bolja jaka domaća moneta
Na pitanje kako ocenjuje stavove pojedinih privrednika da NBS kurs evra treba da brani na nivou od 83 do 84 dinara, guverner NBS je rekao da se pokazalo da je bio u pravu kada je govorio da je jači dinar bolji za srpsku privredu.
- Podsetiću vas da je Narodna banka intervenisala i onda kada je evro vredeo 76 dinara da bi sprečila njegovo preterano jačanje. Tada je bilo kritičara koji su tvrdili da je slabljenje dinara dobro, ali se ispostavilo da ni ovakav kurs privredi ne odgovora - naveo je Jelašić.

Čuvati devizne rezerve
Prof. dr Đorđe Đukić smatra da Narodna banka treba da sledi politiku što slobodnijeg formiranja deviznog kursa. I to tako što bi uticala na tražnju i ponudu na kratak rok preko indirektnih mera i smanjujući intervencije na međubankarskom deviznom tržištu.
- Za Srbiju je najmanje poželjno dalje smanjivanje deviznih rezervi, tim pre što gro tih rezervi potiče od procesa privatizacije, menjačkih poslova i priliva stranih investicija, a ne od izvoza robe i usluga - ukazao je Đukić i naglasio da tim pre jer razorno dejstvo svetske finansijske i ekonomske krize nije mogućno sagledati.

Najavljeni potezi NBS
- Povećanje deviznih rezervi koje se drže u dinarima sa 20 na 40 odsto kako bi se bankama vratila dodatna devizna likvidnost, a ujedno povukao i višak dinara iz opticaja
- Organizovanje fiksing sastanka za prodaju deviza kako bi se smanjile marže i povećao obim trgovine devizama
- Smanjivanje takozvane neto otvorene pozicije banaka sa sadašnjih 20 odsto na 10 odsto kako bi banke bile manje izložene deviznom riziku
- Onemogućavanje bankama da višak deviza odnose u inostranstvo.

Ostale vestiArhiva