Na zajedničkoj sednici skupštinskih odbora za industriju i za privatizaciju, koja je završena bez ikakvih zaključaka, ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da ne postoje pravne i finansijske garancije da će Srbija dobiti magistralni gasovod, a ministar energetike Petar Škundrić da je energetski sporazum dovoljna garancija da će se svi projekti biti realizovani.
Dinkić je kazao da je Srbije ušla u energetski aranžman sa Rusijom zbog gasovoda Južni tok, a da se sada sve svelo na to da će Rusi samo da kupe Naftnu industriju Srbije.
On je kazao da ruska strana nije dala pravne ni finansijske garancije da će izgraditi gasovod Južni tok i modernizovati skladište gasa Banatski dvor.
Dinkić, koji je i potpredsednik Vlade Srbije, napomenuo je da je do pre sedam dana Vlada bila jedinstvena oko toga da se ne ulazi parcijalno u energetski aranžman, već da odmah garantuje realizacije sva tri projekta.
"Neprihvatljivo je i to što u predlogu kupoprodajnog ugovora ne stoji kada bi Rusi isplatitli 400 miliona evra za NIS", naveo je Dinkić.
On je upoznao članove odbora da Vlada nije prihvatila njegov predlog da se prvo proda 25 odsto NIS-a, a ostalih 26 odsto za dve godine, kada se potpiše ugovor o izgradnji gasovoda.
Dinkić je rekao da su neki članovi Vlade izjavili da "time što nećemo tražiti garancije, a prodaćemo Naftnu industriju Srbije, čuvamo Kosovo i ubrzavamo put ka EU".
"Ako ćemo time što prodajemo Rusima NIS sačuvati Kosovo i ubrzati evropske integracije, ja sam spreman da besplatno damo NIS", rekao je on i zaključio da je to apsolutna besmislica.
U odvojenom izlaganju na sednici odobora ministar energetike Srbije Petar Škundrić je kazao da je energetski sporazum između Srbije i Rusije dovoljna garancija da će se svi predviđeni projekti biti realizovati.
"Nekad su čak i usmeni dogovori bili dovoljno čvrsti da se poštuju", kazao je Škundrić.

Da li je promenjena platforma
Škundrić je izjavio da Vlada Srbije nije promenila pregovaračku platformu i da se pregovori o energetskom aranžmanu sa Rusijom nastavljaju.
Škundrić je rekao da se ni pregovarački tim o energetskom aranžmanu sa Rusijom nije promenio, izuzimajući ministra Mlađana Dinkića i njegove saradnike, koji su izašli na svoj zahtev.
Ministar Škundrić je rekao i da Srbija treba da pregovara do kraja braneći svoje interese, i ocenio da bi neuspeh u razgovorima o energetskom aranzmanu sa Rusijom mogao značajno da utiče na međudržavne odnose dveju zemalja.
"Treba da uradimo sve da postignemo maksimalno dobar rezultat u pregovorima narednih dana", rekao je Škundrić, i naveo da je ratifikovani energetski sporazum Srbije i Rusije najvažnija garancija da će se projekti u njemu sadžani i realizovati.
On je kazao da su Rusi, "nažalost, odbili da daju finansijske garancije", jer smatraju da je Sporazum koji je potpisan 25. januara u Moskvi dovoljna garancija da će sva tri projekta (NIS, gasovod "Južni tok" i izgradnja skladišta gasa u Banatskom Dvoru) biti realizovana.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović zatražio je objašnjenje ko je dao nalog pregovoračkom timu Srbije da napusti pregovaračku platformu koja je podrazumevala povezivanje sva tri ugovora u energetskom aranžmanu sa Rusijom.
Na zajedničkoj sednici skupštinskih odbora za industriju i za privatizaciju, Jovanović je zapitao ministra energetike Petra Škundrića da li su tačni navodi da je potpisivanje sporazuma "završen posao" i da će sporazum biti finalizovan već u narednoj nedelji.
Jovanović je kazao da "nije normalno" da se ne raspravlja o tome zašto su pojedini ljudi koji su vodili pregovore o energetskom sporazumu izašli iz pregovaračkog tima.
On je ocenio da bi ekonomski interesi građana Srbije trebalo da budu iznad bilo kakvih drugih interesa kada je u pitanju Ruska Federacija.

Rasprava pred odborima
Poslanici LDP i G17 plus imali su iste stavove po pitanju tog aranžmana, tražeći dodatne garancije za izgradnju gasovoda "Južni tok", dok su radikali i DSS ostali pri mišljenju da je zaključivanje sporazuma od interesa za Srbiju i da su takve garancije već date.
U raspravi su se čuli i zahtevi da pre zaključivanja ugovora o prodaji NIS-a Skupština raspravlja o kriterijumima za njegovu privatizaciju i utvrđivanje "donje granice ispod koje se niće ići", ali na kraju o tome nije donet nikakav zaključak.
Takođe je i ponovljen stav da Ustavni sud Srbije ubrza proceduru za ocenu ustavnosti i zakonitosti energetskog sporazuma, i da odluka Vlade ne može biti iznad sudske odluke.
Poslanici SPS-a se nisu javljali pojedinačno kako bi izneli svoja mišljenja.
Poslanik DSS-a Nenad Popović rekao je da nikada nije bilo važnije potpisivanje energetskog sporazuma sa Rusijom nego danas, zbog teške ekonomske situacije u svetu, ali i zbog loše situacije u kojoj se Srbija nalazi.
On je kazao da je izgradnja gasovoda kroz Srbiju jedan od važnijih faktora u pridruživanju Srbije Evropskoj uniji i ocenio da je "to najveći energetski poduvhat u Evropi u koji je uključeno sedam evropskih država".
Poslanik u LDP-a Ivan Andrić zatražio je da parlament raspravlja o tome koji su kriterijumi za prodaju NIS-a.
On je naveo da je stav te partije da je gasovod "Južni tok" Srbiji potreban, ali da problem predstavlja to što nema dovoljno garancija da će biti izgrađen.
Poslanici LDP-a su postavili pitanje i ko će biti odgovoran ukoliko ne dođe do izgrađe gasovoda i naveli da bi "svi trebalo da se dogovorimo" kako bi zaštitili interes Srbije.
Takođe, oni su tražili da im se odgovori kada će biti isplaćena prodajna cena za NIS i na koji način će se izvršiti investicija u NIS.
Odgovarajući na pitanja LDP i G17 plus, Škundrić je rekao da plaćanje mora da bude izvršeno odmah po zaključivanja ugovora, ili, u protivnom, ugovora niće ni biti.
On je naveo i da su Rusi prihvatili i gubitke NIS-a na dan 31. decembra 2007. godine u vrednosti od 350 miliona evra.
Poslanik G17 plus Vlajko Senić rekao je da treba razjasniti da li je aranžman ekonomski ili politički i da odbori danas treba da usvoje zaključke o daljem toku postupanja u vezi sa energetskim aranžmanom.
On je ocenio da je NIS mogao da se proda na tenderu po ceni većoj od 400 miliona evra i da nadležne institucije treba da onmoguće da "Gasrpom" dobije većinsko upravljanje u NIS-u dok se ne potpiše izgradnja "Južnog toka".
U toku rasprave, šef poslaničkog kluba LDP Čedomir Jovanović napustio je sednicu, jer mu po drugi put nije data reč.

Pregovori samo o NIS-u
Pregovori Srbije i Rusije o energetskom sporazumu nastavljeni su, a tema razgovora, kako je ranije najavljenio, biće samo NIS.
Pre odlaska na pregovore, koji su počeli oko 14 sati u zgradi Vlade Srbije, generalni direktor Naftne industrije Srbije Miloš Saramandić rekao je da očekuje da će se razgovarati o sporazumu koji je je između Srbije i Rusije već potpisan početkom godine.
Saramandić nije želeo da iznosi više detalja o pregovorima sa Rusima.
Iako je kao član pregovaračkog tima o gasnom aranžmanu direktor NIS-a Miloš Saramandić, kako sam tvrdi, detaljno informisan o planovima ruske strane, svoja saznanja nije obelodanio.
Kako je direktor ove kompanije objasnio, komentari i polemika na tu temu nisu dobri za pregovore.
“Vrlo jednostavno, onda bi se pregovori vodili preko medija, a to ne bi donelo ništa dobro u ovako ozbiljnom i važnom trenutku za pregovore. A pošto to nije cilj i zadatak, već da postignemo zajednički uspeh, onda pregovore vodimo za pregovaračkim stolom, sa kompetentnim ljudima”, naveo je Saramandić.
“Verujem da će vas predsedavajući obavestiti o tome u kojoj je fazi, ja sebi to pravo ne bih davao u ovom momentu”, rekao je on.
Od direktora Saramandića B92 mogao je da sazna samo da se sa Rusima još pregovara o načinu finansiranja, formi i terminima i da je ulaganje Gaspromnjefta od najmanje 500 miliona evra zagarantovano međudržavnim sporazumom.
U srpskom pregovaračkom timu svoje predstavnike ima i sindikat, koji je, kako kažu, zadovoljan dogovorom sa predstavnicima gasproma.
Oni kažu i da ih zanima “samo socijalni program, ukoliko dođe do otpustanja”.
Pored gasnog sporazuma, novinare je zanimalo i kada će NIS obelodaniti visinu plata u tom preduzeću.
Direktor Miloš Saramandić je ponovio da će tu informaciju saopštiti, čim skupstina NIS-a ukine odluku o tajnosti zarada, a to bi, kako kaže, trebalo da se desi vrlo brzo.
Pošto nisu saznali kolike su plate u NIS-u, novinari su direktoru ponudili da makar opiše visinu svoje plate, ako ne moze da kaze tačan iznos.
“Ne bih komentarisao navode u medijima. Ja sam zadovoljan svojom platom, ne žalim se”, odgovorio je on.
Sa proslave 40 godina prerade nafte na kojoj su predstavljeni planovi ove kompanije u narednim godinama, direktor NIS-a otišao je u zgradu Vlade Srbije, gde ruski i srpski predstavnici pregovaraju o o energetskom sporazumu.

Promene u pregovaračkom timu
Vlada Srbije odlučila je da nastavi pregovore sa Ruskom Federacijom u cilju finalizacije gasnog aranžmana i razrešila, na sopstveni zahtev, iz pregovaračkog tima ministra ekonomije Mlađana Dinkića i tri člana tog tima.
U saopštenju je navedeno da su razrešeni i Nebojša Ćirić, Branislav Zec i Milenko Ristivojević.
Poslanik SPS-a i direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović najavio je da će pregovori biti nastavljeni, da je G17 plus povukla svoje pregovarače iz tima, ali da će pregovori o energetskom aranžmanu tokom vikenda biti intezivirani.
“Biće promenjen srpski tim. Koliko ja imam informacije, novi šef tima biće premijer Mirko Cvetković, što znači da podižemo priču uvis. Pošto su naše kolege iz G17 povukle svoje pregovarače, biće i novih šefova stručnog tima. I sa ruske strane će, takođe, biti delom izmenjena delegacija. Očekujemo da i oni dobiju ljude sa širim ovlašćenjima i da u toku vikenda pojačamo pregovore u dobroj nameri”, kazao je Bajatović.
Na jučerašnjoj sednici Vlade Mlađan Dikić je predlagao da “Gasprom” kupi sada 25 odsto NIS-a, a da preostalih 26 odsto akcija dobije kada bude spreman da potpiše ugovor o izgradnji Južnog toka.
Većina članova Vlade odbila je taj predlog insistirajući da se NIS proda “Gaspromu” bez ikakvih garancija. Dinkić je tražio da se budući ugovor o prodaji NIS ratifikuje u Skupštini, što je tesnom većinom, ipak, usvojeno.
Bez obzira na to, Dinkić je odlučio da napusti tim. On je u pismu javnosti saopštio da je svako njegovo insistiranje na zaštiti srpskih interesa dočekivano na nož, kao i da je, po njegovom mišljenju, najveći paradoks to što se ruska strana ne pridržava sporazuma, a da za to krivi Srbiju.

Goati: Nema raspada koalicije
Bivši direktor agencije za privatizaciju Branko Pavlović jedan je od retkih ekonomista koji misle da je u vezi sa naftno-gasnim sporazumom postoji veći rizik na Rusiji nego na Srbiji, u slučaju da se odustane od izgradnje gasovoda Južni tok.
“Ako bi ruska strana odustala od izgradnje gasovoda, podnesete izmenu ugovora o kupovini NIS-a. Ako ruska strana to odbije, stekli su se razlozi za raskid ugovora i sve što su Rusi uložili zapravo je na njihovoj strani rizika", smatra on.
"Zašto, zato što su njihova ulaganja za Naftnu industriju Srbije cela na teritoriji Srbije, prema tome, mi nemamo nikakav rizik, oni imaju rizik kada će i na koji način moći da povuku novac koji su u to uložili”, kaže Pavlović.
Iako je NIS uzdrmao Vladu, jer je Mlađan Dinkić na jučerašnjoj sednici napustio pregovarački tim, mada ne i ministarsku funkciju, politički analitičar Vladimir Goati isključuje mogućnost vanrednih izbora.
Prema njegovom mišljenju, lider G17 plus je svestan da rušenjem Vlade ne može da ugrozi DS-a, a ni svojoj partiji ne bi doneo ništa dobro i zato se nije povukao sa svih funkcija.
“Postoji jedan mnogo širi konsenzus da, uprkos razlikama, ostaju u Vladi. To je, po mom mišljenju, poruka jučerašnje sednice koja je očigledno bila sednica neistomišljenika, ali isto tako neistomišljenika čije razlike ne zahtevaju ostavku Vlade, raspad Vlade, novu koaliciju, izbore”, smatra Goati.
Prema njegovom mišljenju, novo testiranje birača, među strankama vladajuće koalicije na ruku bi išlo samo demokratama, a među opozicijom profitirala bi sigurno Srpska napredna stranka, koja je danas i zatražila raspisivanje vanrednih izbora.

Ostale vestiArhiva