Vesti
Društvo i ekonomija
Rusiji NIS, Srbiji obećanje
25.12.2008. 20:00
Izvor: Blic
Rusiji NIS, Srbiji obećanje
Ugovor o prodaji 51 odsto NIS-a ruskoj kompaniji „Gaspromnjeft” juče je potpisan u Moskvi, kao i sporazumi o izgradnji gasovoda i memorandum o skladištu gasa. Predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, potpisali su predsedničku izjavu, kojom se na državnom nivou garantuje sprovođenje sporazuma za izgradnju gasovoda i skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
Ugovor o prodaji NIS-a potpisali su ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić i predsednik UO „Gaspromnjefta” Aleksandar Đukov. Generalni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović potpisao je sa direktorom „Gaspromeksporta” Aleksandrom Medvedevom memorandum o razumevanju, a sa predsednikom uprave „Gasproma” Aleksejem Milerom protokol o saradnji. Ta dva dokumenta odnose se na izgradnju gasovoda „Južni tok” i skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Predsednici Tadić i Medvedev ocenili su da je taj aranžman osnov energetske stabilnosti dve zemlje. Medvedev je rekao da su sporazumi o ekonomskoj saradnji veoma važni za obe zemlje i da daju osnov za saradnju Rusije i Srbije u budućnosti. Predsednik Tadić je istakao da energetski aranžman duboko ekonomski povezuje Rusiju i Srbiju i doprinosi njihovoj ekonomskoj i energetskoj stabilnosti.
Ugovor o prodaji NIS-a, prema rečima direktora „Srbijagasa” Dušana Bajatovića, predviđa da ruska strana uloži 490 miliona evra u proizvodnju i još 60 miliona evra u zaštitu okoline. Uoči jučerašnjeg potpisivanja energetskih sporazuma, Bajatović je rekao da je predviđeno da sva proizvodnja NIS-a bude standarda Evro 5. To, po njemu, govori da nafta nije namenjena samo za Srbiju već i za izvoz. Bajatović je rekao da će do jula 2010. godine biti završena studija o izvodljivosti za izgradnju gasovoda „Južni tok”, i da će se, na predlog „Gasproma”, raditi dve varijante. Jedna za kapacitet od 21,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a druga od 23,1 milijardu. Sporazumom je predviđena količina od minimum 10 milijardi kubnih metara.
Kako se u poslednje vreme dosta govori o tome da rusku stranu ništa ne obavezuje da ispuni sva tri dela sporazuma, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je juče u Ambasadi Srbije u Moskvi rekao da „nema ni trunke prostora za bilo kakvu sumnju da je garancija (o realizaciji sva tri dela sporazuma) čvrsta”.
Jeremić je rekao da su garanti realizacije „srpska i ruska država”, da su sporazumi potpisani i ratifikovani, a da je jučerašnji dan bio „završni svečani čin” tog procesa.
I ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin smatra da zajednička izjava predsednika Srbije i Rusije vredi više nego finansijska garancija preduzeća. Konuzin je ocenio da će Srbija imati ubuduće jeftiniji gas.
Da se juče radilo o političkom sporazumu više je nego očigledno, ali stručnjaci smatraju da u sklapanju poslova ne bi trebalo da bude mnogo politike. Srbija je propustila priliku da poboljša ono što se u pregovorima moglo poboljšati.
Kao najbitniju stvar koju smo mogli da ispravimo jeste povećanje mizerno niske rudne rente, o čemu je „Blic” već pisao.
Zorana Mihajlović-Milanović, stručnjak za energetiku, već je isticala da smo porez na vađenje nafte mogli da podignemo u ovih godinu dana pregovora.
- Zahtev za podizanje rente treba da podnese Ministarstvo energetike, ali i uopšte, Vlada je znala da je renta od tri odsto jako niska. To je bilo tako zato što je NIS bio državno preduzeće, a mi nismo hteli da opteretimo državnu kompaniju i da pokušamo da rentu povećamo - objašnjava ona.
Osvrćući se na sklopljeni ugovor o prodaji NIS-a uopšte, ona ističe da je u njemu jedina dobra stvar socijalni program.
- Međutim, nama je potrebno ulaganje u razvoj da bi bilo novih radnih mesta, a toga nema. Takođe ni povećanje investicija od 50 miliona evra nije dovoljno u odnosu na prave potrebe NIS-a - smatra Milanovićeva.
Da je naš veliki problem taj što do sada nismo rešili pitanje rudne rente slaže se i Dragan Kostić, konsultant za poslovne rizike i krize.
- Ta nerešena situacija se sada preliva i na ugovor sa NIS-om, jer će kupac poslovati pod tim uslovima i zaštićen je od promena koje idu na njegovu štetu - kaže Kostić.
Sada ipak ostaje da vidimo šta se podrazumeva pod terminom „političke garancije” koji je, kako navodi Kostić, prilična nepoznanica u biznisu.
Skupština u Srbiji treba da ratifikuje ugovor što po svemu sudeći neće biti problem, s obzirom na najavu najvećih opozicionih stranaka da će to podržati.
Na sajtu Vlade danas će biti postavljeni tekstovi svih potpisanih dokumenata.

Dinkić: Pod ovakvim uslovima NIS nije trebalo prodavati
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić kritikovao je prodaju NIS-a ruskom „Gaspromu” pod ugovorenim uslovima i odluku da se ugovor usvoji na telefonskoj sednici, ali i nagovestio mogućnost da G17 plus, čiji je predsednik, napusti Vladu. Dinkić je ponovio da NIS pod ovakvim uslovima nije trebalo prodavati.
- Za Robne kuće smo dobili 360 miliona evra, a za NIS, koji je najprofitabilnija kompanija, samo 400 miliona, bez ugovornih garancija za gasovod. Samo prodajom imovine NIS-a, u normalnim uslovima, bez naftnog biznisa i prava na korišćenje izvora nafte, dobili bismo najmanje 800 miliona evra - naveo je Dinkić i dodao da su ministri G17 glasali protiv tog ugovora.
Dodajući da bi voleo da ga vreme demantuje, on je naglasio da nema ugovora, pravnih ni finansijskih garancija za izgradnju gasovoda „Južni tok” kroz Srbiju i da se NIS prodaje bez tendera.