Mario Reljanović, istraživač-saradnik Instituta za uporedno pravo, smatra da sukob ministra i načelnika Generalštaba ne bi mogao da se odrazi na usvajanje dokumenata, pošto strategija uključuje mnogo više faktora od Vojske, ministra odbrane i načelnika Generalštaba.
- Ona uključuje sve bezbednosne strukture u državi i uključuje one strukture koje bi trebalo da obezbede i spoljnu i unutrašnju bezbednost - službe bezbednosti, policija, carina. Ovaj sukob ne bi mogao nikako da utiče na donošenje strategije - zaključuje Reljanović.
On navodi da su problemi u vezi sa tim dokumetima bili jedino u tome što jedno vreme nismo znali u kojoj državi živimo.
- Strategija je bila spremna još 2003. Sadržinski se nije menjala u odnosu na prvi tekst. Ona je opšti dokument i ne može se govoriti o njenom direktnom izvršenju, nego samo o tome koliko je realna ili nije. Procene bezbednosti koje su date dosta su realne - naglasio je Reljanović.
Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić slaže se s ovom ocenom i naglašava da je Strategija nacionalne bezbednosti „krovni dokument za celokupni sistem nacionalne bezbednosti“.
- On utemeljuje sistem nacionalne bezbednosti, određuje bezbednosne rizike i opredeljenja države. To je svakako najvažniji dokument za sistem odbrane. Dobro je da je konačno taj nacrt ušao u javnu raspravu. Srbija je država koja je najduže od svih poznatih slučajeva bila bez Strategije nacionalne bezbednosti - naglašava Dragišić.
On dodaje da je, što se tiče kvaliteta, metodologije i sadržaja dokument dobar, mada treba uneti i određene korekcije.
- Smatram da treba jasnije definisati bezbednosne pretnje i jasnije odrediti odnos prema evroatlantskim integracijama, odnosno prema NATO-u - objašnjava naš sagovornik.
Ninoslav Krstić, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju, kaže za Danas da je FBD ukazivao na to da ne postoje ni strategija nacionalne bezbednosti ni strategija odbrane i da su dosadašnje reforme sprovođene bez potrebnih dokumenata ili na osnovu dokumenata nepostojeće države, Strateškog pregleda odbrane nepostojeće državne zajednice Srbije i Crne Gore.
- U tom smislu i ministar Dragan Šutanovac i general Zdravko Ponoš nasledli su tuđe breme i odgovornost pada i na njihove prethodnike. Pre neki dan na sajtu Ministarstva odbrane postavljeni su nacrti ove dve strategije sa vrlo kratkim rokom za javnu raspravu, samo do 30. decembra. Međutim, pitanje je kako su nastajali ovi nacrti, i da li je Generalštab Ministarstvu ponudio neku svoju verziju tih dokumenata - objašnjava Krstić.
On ukazuje na to da se sada spominju dva suporotstavljenja pristupa i da je FBD još pre dva meseca i ministru odbrane i načelniku GŠ dostavio svoju platformu u vezi sa načinom donošenja ovih dokumenata.
- Tom prilikom smo istakli zabrinutost zbog aktulenih političkih okolnosti u Srbiji koje nisu najpogodniji okvir za njihovo donošenje i da su implikacije ovih dokumenata na evropske integracije Srbije daklekosežne - kaže naš sagovornik.
On naglašava da su tražili svestranu raspravu, jer se ovi dokumenti ne tiču samo državnih institucija i struktura, pogotovo ne uskih partijskih ideologija i interesa njihovih elita i da su tražili da se prethodno utvrdi strateška komunikacija u donošenju pomenutih strategija.
Kako navodi Krstić, stvar je u tome da li nacrti Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije nacionalne odbrane uvažavaju, podržavaju i podstiču opredeljenje Srbije za članstvo u EU.

Ostale vestiArhiva