Agencija za privatizaciju Srbije objavila je juče tender za prodaju 70 odsto kapitala Beogradskog sajma, a pravo učešća imaju kompanije koje su u poslednje tri godine priređivale najmanje po 25 sajmova godišnje i imale lani prihod od bar 50 miliona evra.
Od kada je 2006. godine otvorena priča o prodaji Sajma, vrata najveće prestoničke tržnice koja će godinu završiti sa 1,4 milijarde dinara prometa otvarale su najveće svetske kompanije iz ove delatnosti. Direktor Sajma Anđelko Trpković tvrdi da u svetu ne postoji nijedna kompanija ove vrste koja ne zna za predstojeću prodaju, a očekivanja su da će do kraja marta, kada će se ponuda zatvoriti, biti bar tri ozbiljna kupca.
- U poslednje dve godine Beogradski sajam posećivali su „Rimini Feira, SPA” koji je treći po veličini sajam u Italiji, austrijski „Rid egzibišn” - sa sedištem u Londonu i godišnje organizuje 460 sajamskih manifestacija u svetu. Obilazio nas je i francuski „GL Event” koji upravlja sa 25 sajamskih prostora i organizuje 120 sajamskih manifestacija, kao i nekoliko investicionih fondova. „Rimini” i „Bolonja” su sajmovi sa 90 do 100 miliona evra prometa, a našu privatizaciju pomno prati i Minhenski sajam - ističe Anđelko Trpković.
Lorenco Kanjoni, predsednik „Rimini Feira SPA”, marta prošle godine izjavio je da Sajam ima velike potencijale da postane lider u jugoistočnoj Evropi, ali da, da bi dobio novu ulogu, mora da bude rekonstruisan i modernizovan, za šta su potrebna velika ulaganja. Ukoliko bi, rekao je tada Kanjoni, „Rimini Feira SPA” postao novi vlasnik Sajma, od postojećih objekata zadržali bi samo Halu 1 koju bi rekonstruisali, dok bi preostale hale porušili i na njihovom mestu izgradili nove.
Dva meseca ranije Matijas Limbek, direktor „Rid egzibišna”, najavio je da će ukoliko oni kupe Sajam izgraditi 40.000 kvadrata modernog i funkcionalnog izložbenog prostora, dok bi postojeće hale zadržali kao pomoćni prostor koji bi pretvorili u magacine.
Beogradski sajam koji, prema rečima Trpkovića, pretenduje na lidersku poziciju u jugoistočnoj Evropi, povećao je promet iz 2006. sa 1,28 milijardi dinara na trenutnih 1,4 milijarde dinara i jedno je od retkih društvenih preduzeća koje posluje sa profitom od 1,5 miliona evra za prošlu godinu. Inače, od pre četiri godine broj radnika je smanjen sa 259 na 223 zaposlena koliko ih je trenutno.
- Posle privatizacije ćemo zauzeti onu poziciju koja nam i sada pripada budući da smo najbolji Sajam ne samo na Balkanu. Uz investicije koje će uložiti kupac, a o čemu smo mi razgovarali sa Agencijom za privatizaciju, internacionalizovaćemo sve što smo do sada radili - dodaje Trpković.
Bez tačne procene koliko se novca može prikupiti u narednoj godini od privatizacije u zenitu iz Agencije za privatizaciju predstojeću prodaju Sajma tretiraju uz privatizaciju „Jata” kao jednu od ključnih.

Vrednost procenjena na 20,5 miliona evra
Prema podacima iz privatizacionog prospekta, kapital Beogradskog sajma procenjen je na 20,5 miliona evra, a prostire se na ukupno 22 hektara. Poseduje objekte površine od 106.241 kvadratnog metra, u okviru kojih su i šest sajamskih hala visoke kategorije sa izložbenim prostorom od 53.221 kvadratnim metrom. Uslov za učešće na tenderu jeste da ponuđač otkupi tendersku dokumentaciju po ceni od 10.000 evra do 27. februara 2009. godine, a na tenderu mogu da učestvuju i konzorcijumi u kojima član koji ispunjava navedene uslove ima najmanje 25 odsto učešća. Rok za dostavljanje ponuda je 27. mart 2009. godine, a zainteresovani kupci moraju da uplate depozit ili dostave licitacionu garanciju u iznosu od 500.000 evra.

Ostale vestiArhiva