Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da u Novu godinu ulazi s odlučnim stavom da istraje u "zatezanju kaiša" i obuzdavanju potrošnje, mada usvojeni budžet za narednu godinu definiše kao "restriktivno podsticajni".
Budžet je znacajnije restriktivan i planiran je na osnovu ostvarenih prošlogodišnjih prihoda, ocekivane inflacije i stope rasta bruto domaćeg proizvoda, rekao je Cvetković i intervjuu prazničnom broju "Politike".
"U poslednjem kvartalu došli smo do korekcije procene rasta BDP-a i umesto planiranih šest do sedam odsto, taj rast je tada projektovan na tri do tri i po odsto. Morali smo da idemo na procenu manjih prihoda. To je uticalo i na manju procenu rashoda, što je uzrokovalo restriktivnost budžeta".
On je kazao da je u uslovima "nepredvidene situacije" važno da postoje mere za prevladavanje krize.
"Postoji nešto što sam definisao kao princip kontinuiteta, po kome je potrebno pratiti šta se dogada. U zavisnosti od toga, preduzimaće se ili nove mere ili pojačavati postojeće. Naravno da imamo nove instrumente koje bismo mogli da iskoristimo, ali je prerano o tome govoriti. Ipak, ne sme se prevideti da nam može biti i bolje nego što mislimo", ukazao je premijer.
Cvetković je naveo da će program oporavka svetske privrede imati efekte i na našu ekonomiju i dodao da je "izvoz u CEFTA region, odnosno zemlje iz komšiluka, takođe naša šansa, jer već duže vreme tu imamo plus u spoljnoj trgovini".
Premijer je ukazao da niko od ministara nije bio zadovoljan projektovanim budžetom, ali da nije bilo izbora.
"Te večeri kada smo presekli, rekao sam ministrima: 'Gospodo, ovo vam je budžet, ostavke primam do 10 sati ujutru'. Nije im ostavljena mogucnost neslaganja. Ministri su mogli ili da daju ostavke, ili da prihvate budžet kao takav", naglasio je Cvetković.
Na pitanje o autorotetu vlade, premijer je naglasio da "ova koaliciona vlada ima svoj autoritet, ali je on direktno u vezi sa stepenom suvereniteta koji imaju koalicioni partneri... Uprkos svemu, kao vlada uspevamo da dogovorom za sada prevazidemo sve probleme".
On je kazao da "u Srbiji imamo takozvani suficit tražnje, pregrejanu tražnju koja je generisala veliko tržište za domaću proizvodnju i uvoz, onda se to prelivalo na visoki deficit u spoljnoj trgovini koji je uticao na deficit tekućeg racuna plaćanja".
"Kako se, međutim, kriza razvija i kod nas će doći do opadanja tražnje" rekao je premijer i naveo da je zbog toga jedan deo budžeta morao biti podsticajan, dok je u delu državnih troškova državna kasa restriktivna, a ka privredi su planirane intervencije u sektoru infrastrukture kako bi se obezbedila nova radna mesta.
Kao drugu podsticajnu meru on je naveo obezbedenje likvidnih sredstava koja bi se plasirala privredi.
Cvetković smatra da država mora da kreira kanal za prelivanje likvidnosti iz finansijskog sektora u privredu, navodeći da će se preko Fonda za razvoj dogodine iz budžeta standardnim nacinom plasirati 200 miliona evra u privredu, a još 250 miliona su budžetske garancije za apeks kredite Evropske investicione banke za mala i srednja preduzeca.
"U budžetu imamo i nestandardni način podsticaja, što znači da će država obezbediti suverenu garanciju za Narodnu banku Srbije, a ona će iz svojih sredstava, preko finansijskog sektora, ulivati likvidnost u privredu", rekao je Cvetković.
Premijer je rekao da je smisao "suverene garancije" u tome da se smanji cena kapitala i velika je verovatnoća da će ona biti prepolovljena i da će kamata na repooperacije sa skoro 18 odsto pasti na devet.
Kad se na tih devet odsto doda još tri-četiri, koliko zaračunavaju poslovne banke, dobija se kamata od 12-13 odsto, što je već prihvatljivo za privrednike.
Premijer je ukazao da je primena Opšteg kolektivnog ugovora u uslovima krize praktično nemoguća, jer bi to značilo povećanje plata za 20 odsto i "direktan ulazak u hiperinflaciju i haos, a dodatni pritisak na privredu doveo bi i do otpuštanja radnika".
Cvetković je rekao da "Jat" kao avio-prevoznik ne može da dobije subvenciju države, jer se to kosi sa medunarodnom konvencijom, ali može da dobije "neki povoljniji kredit".
Kada je o subvencijama reč, RTB "Bor" je u boljoj situaciji, jer će država moći da pomogne. Nažalost, reč je o subvencijama koje samo mogu da pomognu u preživljavanju, dodao je premijer.
Što se tiče garantovanja štednje do 50.000 evra i ukidanja poreza na štednju od 20 odsto, Cvetković je kazao da je prvi paket mera koji se odnosi na garantovanje štednje prošao skupštinsku proceduru, dok je drugi paket pred poslanicima.
Premijer je ukazao da, što se tiče Fiata, "nalazimo se u situaciji kada je, zbog krize automobilske industrije, ključno pitanje da li ćemo nastaviti sa investiranjem, odnosno da li u 2010. godini počinje proizvodnja".
"Ne mogu da spekulišem, mogu da kažem samo ono što sam čuo kao poruke iz Fiata. Ne mogu da kažem 'rekli su ali neće, ni rekli su ali hoće'. Mi ćemo uložiti novac. Ako bude sve u redu, što očekujem, onda će tajming biti odličan, ako dode do zastoja, bože moj. I to je za ljude, pa ćemo sačekati", rekao je premijer.
Što se tiče izgradnje "Južnog toka", on je kazao da su dobijene "sve potvrde od ruske strane" i ocenio da će energetika biti stub oporavka ruske privrede.
"Ruska Federacija nema ozbiljnijeg oslonca za razvoj od toga. U njihovom je najboljem interesu da to urade. Ako ostanemo u domenu spekulacija, gotovo sam siguran da će taj posao uspeti", rekao je on.

Ostale vestiArhiva