U nabujalim emocijama političkih razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije niko ne postavlja pitanje kako žive i od čega će živeti građani te pokrajine. Ta ekonomska činjenica jedina je „stvarna realnost” Kosmeta, bez obzira na to kakvo će biti političko rešenje budućeg statusa, kaže za naš list višegodišnji dopisnik Tanjuga iz Londona Siniša Ljepojević, povodom tek izašle njegove knjige o ekonomiji Kosova i Metohije, koju su zajednički izdali „Politika” i Tanjug.

Ekonomska realnost Kosmeta je, međutim, poražavajuća, a ništa mu nije izglednija ni skorija budućnost. Sve analize Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije pokazuju da privreda Kosmeta, čak i u najoptimističkijim projekcijama, nije samoodrživa. Nema uslova, kaže Ljepojević, da podmiri potrebe svog stanovništva i obezbedi stabilan društveni razvoj.

Bez obzira na to kakvo će biti političko rešenje statusa, dva su, prema svim analizama, osnovna uslova da privreda Kosmeta krene „s mrtve tačke”. Oba su podjednako važna. To su integracija kosmetske privrede u okruženje i novi investicioni talas. Bez investicija i, pre svega, povezivanja sa privredom regiona, Kosmet ne može da krene.

Teško je oceniti, kaže, šta je u postojećim okolnostima teže ostvariti. Povezivanje s okruženjem, pre svega sa Srbijom kojoj pokrajina još formalno pripada, otežano je u najvećoj meri emocijama Albanaca. Politički pokret Albanaca, koji traži nezavisnost, svoju energiju uglavnom crpi iz mržnje prema komšijama. Ta mržnja je čak i institucionalizovana, jer privremenu lokalnu vlast na Kosmetu čine upravo oni koji su na toj mržnji i napravili karijere.

To, međutim, i ne mora da bude ozbiljniji problem. Život je, kao i obično, jači od bilo kakvih političkih koncepcija. Albanski trgovci su već, najčešće u tajnosti, uspostavili saradnju s okruženjem, mahom sa Srbijom. Kosmet uvozi preko 80 odsto svojih potreba, najviše hranu, tvrdi naš sagovornik i dodaje da u najvećoj meri taj uvoz otpada na proizvode iz Srbije, bez obzira na to što ta roba na Kosmet ponekad stiže preko Makedonije i čak Slovenije, pa se statistički prikazuju drugačiji podaci.

Daleko veći i ozbiljniji problem jesu investicije za oživljavanje kosmetske privrede. Reč je, naravno, o ozbiljnim dugoročnim investicijama u industriju i infrastrukturu, a ne o privatizaciji prodavnica, autobuskih stanica i skladišta.

Takvih investicija još nema. I, kako sada stvari stoje, neće ih ni biti u skorije vreme. Investitori, svi odreda, bez obzira na to da li su domaći ili popularni i favorizovani inostrani, pre svega traže stabilan pravni sistem i vladavinu zakona, povoljan ljudski ambijent s kvalitetnom radnom snagom, jasnu vlasničku strukturu i inspirativan društveni ambijent. A sve to je upravo ono čega nema na Kosmetu. Zato i nema investicija. Za sedam godina koliko je međunarodna uprava na Kosmetu registrovano je samo 30 miliona evra stranih investicija. I taj statistički podatak je pod senkom sumnje, upozorava Ljepojević.

Iako je administracija UN donela niz zakona, koji kao slovo na papiru liče na pravni sistem, situacija se nije poboljšala. Za investitore je posebno upozorenje i ocena Svetske banke da su se ekonomska situacija i pravni sistem naročito pogoršali kada je deo ovlašćenja prenesen na lokalnu vlast, Privremenu vladu Kosova. Kada se tome doda i rasprostranjena korupcija i organizovani kriminal, čiji su deo i neki od visokih političkih funkcionera, onda je jasno zašto nema stranih investitora.

Posebno zanimljiv investicioni problem je takozvani ljudski faktor. Na Kosovu ima mnogo ljudi, ali, naglašava Ljepojević, nema kvalitetne radne snage. Kosmet je najmlađa populacija u Evropi i više od polovine stanovništva ima između 18 i 26 godina. Ali, prema analizi Svetske banke, ta „ ključna” populacija je po evropskim standardima nepismena. Ti ljudi nemaju obrazovanje neophodno investitorima niti elementarne stručne sposobnosti za ozbiljniju privredu.

U prevodu to znači da kupac nekog velikog privrednog sistema mora da dovede radnike iz okruženja. Istovremeno, zbog problema bezbednosti, investitor bi bio prinuđen da za te radnike izgradi posebna naselja, neki vrstu geta, s posebnim obezbeđenjem, zdravstvenom zaštitom i infrastrukturom. To je prilično skupo i – rizično.

Jedini prostor koji je delimično uređen jeste finansijski sistem. Problem je, međutim, što nema novca. Kosmet uglavnom preživljava od privatnih pošiljki Albanaca koji rade u inostranstvu. Ali, taj novac se na Kosmetu zadrži svega po nekoliko dana, jer se njime plaća uvoz. Odmah odlazi. Da bi taj novac bio u funkciji razvoja Kosmeta bilo bi neophodno da se u pokrajinu uključe i banke gde te pare završavaju, a to su uglavnom one koje finansijski servisiraju proizvođače robe koja se uvozi na Kosovo. To znači – banke iz okruženja.

Kada bi se u takvim okolnostima neko i odlučio da uloži novac, postavlja se pitanje u šta da investira. Priče o velikim prirodnim bogatstvima Kosmeta su velika zabluda i jedini ozbiljan potencijal je lignit za proizvodnju električne energije. Ali, u idealnoj varijanti neke strane investicije, koja bi u startu trebalo da bude preko milijardu evra, Kosmet bi električne energije maksimalno mogao godišnje da ostvari oko 220 miliona evra. A to je manje od 17 odsto potreba kosmetskog budžeta.

A onaj ko bi se odlučio na takvu investiciju nastojao bi da slične investicije ima i u Srbiji, Makedoniji ili Crnoj Gori. Znači, ponovo okruženje. Sve to nudi zaključak, kaže na kraju Ljepojević, da je ekonomska realnost „eksplozivna naprava u nastajanju”, koja je stvarna pretnja stabilnosti celog regiona, a ne kakav će biti politički status Kosova i Metohije.

Visoka nezaposlenost

Nezaposlenost na Kosmetu je zvanično 56, a nezvanično oko 80 procenata. U nekim sredinama, kao u Kosovskoj Mitrovici čak 90 odsto. U prošlogodišnjoj analizi Svetske banke se takođe tvrdi da 52 odsto stanovnika Kosmeta živi ispod granice siromaštva, a njih 13 procenata je u izuzetnoj bedi. I to nisu samo ljudi koji nemaju nikakve prihode. Granica siromaštva je merena standardima generalno siromašne jugoistočne Evrope, a ne svetskim kriterijumima. Uz to, obrazovni sistem ne proizvodi obrazovane i stručne ljude, a zdravstvena zaštita gotovo da i ne postoji.

Ostale vestiArhiva