„Grčka nije pasivni posmatrač. Učestvujemo aktivno, ne samo zato što veoma volimo Srbiju, već i zato što je rešavanje kosmetskog problema u našem nacionalnom interesu”. Ovo je za „Politiku” izjavio Hristos Panagopulos, amabasador Grčke u Srbiji, odgovarajući na pitanje o stavovima te zemlje u odnosu na aktuelnu situaciju u južnoj srpskoj pokrajini. Ambasador Panagopulos se ljubazno odazvao molbi da odgovori na nekoliko naših pitanja.

• Državna zajednica Srbija i Crna Gora je nedavno prestala da postoji. Da li će odnosi Grčke i Srbije sada biti bolji?

– Grčka i Srbija tradicionalno, kroz istoriju, imaju izuzetno dobre odnose. Naše veze su jačale, tokom vekova, kroz izuzetno teške periode u kojima smo se nalazili. Dakle, odnosi Grčke i Srbije su danas odlični. Što se tiče daljeg unapređenja odnosa Grčke i Srbije, sa tehničke strane, nakon nedavnog referenduma, stvari će sada biti samo jasnije.

Naime, u prethodnom periodu u slučaju zvaničnih poseta iz Beograda, nije uvek bilo sasvim jasno ko koga predstavlja: državnu zajednicu, Beograd ili Podgoricu. Stvari su sada daleko jasnije.

• Da li je Grčka samo posmatrač tekuće runde pregovora o konačnom statusu Kosmeta?

– Grčka je zemlja u susedstvu, mi održavamo odlične odnose sa svim učesnicima u tekućoj rundi pregovora o Kosmetu. Ne smatramo sebe pasivnim posmatračima, naprotiv, grčka diplomatija je izuzetno aktivna. Grčka je jedina zemlja u regionu sa punim članstvom u evro-atlantskim strukturama: u tom pogledu Grčka se na pozitivan i konstruktivan način koristi tom prednošću. Trenutno, Grčka je član i Saveta bezbednosti UN, što dalje unapređuje ulogu diplomatije zvanične Atine u tekućem razvoju prilika. To ne znači da Grčka niti bilo koja druga zemlja može pojedinačno da reši problem takvog opsega. Naša glavna poruka je da rešenje problema Kosmeta treba da se zasniva na određenim, jasno definisanim načelima, a to su da rešenje treba da obezbeđuje stabilnost u regionu, da treba da ga prihvate sve zainteresovane strane, da treba da služi potrebama svih građana Kosmeta, kao i da rešenje treba da obezbeđuje evropsku perspektivu. Na osnovu tih načela, konsultujemo se kako sa vladom u Beogradu, tako i sa našim evropskim partnerima.

• Kako ocenjujete stepen privredne saradnje Grčke i Srbije? Gde vidite mogućnost za unapređivanje poslovno-ekonomske saradnje? Kako teče realizacija evropskog putnog Koridora 10 koji treba da spoji Grčku sa centralnom Evropom?

– Na polju ekonomske saradnje Grčka i Srbija beleže vanredno dobre rezultate poslednjih godina. Grčka je danas vodeći strani investitor u Srbiji i ova činjenica je od izuzetnog značaja za period tranzicije kroz koji prolazi vaša zemlja, zato što obezbeđuje kapital neophodan za reforme i zato što jača konkurentnost srpske privrede na stranom tržištu. U ovom trenutku, ekonomska saradnja dve zemlje jedan je od glavnih činilaca daljeg rasta srpske privrede.

Grčke firme su do sada uložile oko 1,5 milijardi evra u srpsku privredu, i ako određeni pregovori koji se upravo vode urode plodom – a nemamo nijedan razlog da u to ne verujemo – nivo grčkih investicija ovde porašće na oko dve milijarde evra do kraja 2006. godine. Grčki biznismeni nisu došli u Srbiju da iskoriste trenutak, zarade novac i vrate se nazad. Grčke firme su došle u Srbiju da bi tu ostale, i doprinosile napretku. već danas oko 20.000 ljudi u Srbiji radi u firmama koje su osnovane grčkim kapitalom.

Što se tiče Koridora 10, vlade Grčke i Srbije su se složile da je taj projekat od strateškog značaja za dve zemlje. Upravo sada, delegacije na visokom nivou Grčke i Srbije u Beogradu razmatraju ekonomske aspekte projekta Koridora 10. Uskoro bi u Beograd trebalo da dođe i visoka politička delegacija Grčke da nastavi razgovore sa domaćinima o Koridoru 10. Dakle, Koridor 10 nije zaboravljena tema. Verujemo da bi, ako sve bude teklo prema sadašnjim pokazateljima, radovi na Koridoru 10 na jugu Srbije trebalo da počnu pre kraja 2006. godine.

• Na početku sezone letnjih odmora u Srbiji vlada veliko interesovanje za putovanja u Grčku. Da li Grčka može da utiče na uvođenje viznih olakšica u sistemu „Šengen” za putnike iz Srbije?

– Suočavamo se svaki dan sa ovim osetljivim i značajnim pitanjem. Grčka je ove godine preduzela smelu inicijativu da olakša građanima Srbije postupak predaje zahteva za vizu i preuzimanje pasoša. Ne događa se kao nekada da ljudi stoje od ranog jutra pred ambasadom da bi predali dokumente. Uveli smo veoma civilizovan sistem zakazivanja termina za predaju dokumenata neophodnih za izdavanje viza, kao i za preuzimanje pasoša.

Pravila sistema „Šengen” su obavezujuća. Činimo sve da građanima Srbije, koji nameravaju da putuju u Grčku, olakšamo proceduru oko izdavanja viza. Raduje činjenica što je u poređenju sa prošlom godinom broj zahteva za grčku šengensku vizu veći za skoro 100 posto. To je odlična vest.

Na političkom nivou, Grčka je jedna od retkih zemalja koja je odlučila da posredstvom ministra inostranih poslova pokrene inicijativu u EU radi razrade načina za uvođenje viznih olakšica za građane Srbije, koje se odnose na zaustavljanje povećanja cena izdavanja viza, ali i za razmatranje eventualnog ukidanja viza. Predloženo je da omladina, naučnici istraživači, novinari... lakše dobijaju šengenske vize.
To je i cilj naše politike, a što pre dođe do ukidanja viza, to bolje. Ipak, nismo još sasvim blizu toga, veli gospodin Hristos Panagopulos, ambasador Republike Grčke u Srbiji, u intervjuu „Politici”.

Ostale vestiArhiva