Šestogodišnji proces privatizacije, tokom kojeg je prodato 2.500 preduzeća za ukupno četiri milijarde evra, bio je, prema oceni stručnjaka, ne samo spor i neefikasan već i sprovođen po najgorem zakonu koji je Srbija ikada videla. Eksperti tvrde da se Srbija od privatizacije nije ovajdila, kako zbog toga što je „zec čuvao kupus”, odnosno Agencija za privatizaciju (APR) kontrolisala sama sebe, tako i zbog činjenice da je novac od prodaje već potrošen.
Sreća u nesreći je, tvrde znalci, što vlasti ne poštuju zakone, a što će spasiti oko 600 javnih preduzeća da ne završe u stečaju koji je sinonim za „opštu kleptomaniju.
- Privatizacija je bila spora sa lošim konceptom koji opterećuje kupca da moraju da se bave istom delatnošću kojom se bavila firma i ranije. Novi vlasnik trebalo je sam da odluči čime će se baviti i bez obaveza oko vrednosti investicija koje su živa stvar. U to se nije trebalo petljati. Socijalne programe trebalo je potpuno odvojiti od kupovnog procesa i zbog svega toga uzeti više para a onda državnom strategijom i sa tim novcem rešiti problem nezaposlenosti. Ovako se u pojedinim preduzećima dobijalo po 100 evra, dok su neki prošli i sa 750 evra po godini radnog staža - ističe ekonomista Milan Kovačević, jedan od vodećih stručnjaka za privatizaciju.
Iz APR objašnjavaju da kraj 2008. godine, koji je bio zakonski rok za okončanje privatizacije društvenih preduzeća, ne znači da će sva društvena preduzeća do tada imati novog vlasnika, već da je to krajnji rok za objavu prvih javnih poziva za sva preduzeća koja još posluju sa većinskim društvenim kapitalom. Kovačević pak dodaje da se od preostalih 480 društvenih preduzeća više ne može prikupiti mnogo para, ali se zato može debelo zaraditi od prodaje javnih preduzeća u kojima „vršlja kako ko hoće”. Kovačević kaže da zbog činjenice da o javnim preduzećima postoji jedino Zakon o besplatnoj podeli akcija, država je po pravilu i ove firme trebalo da uključi u process prodaje do kraja 2008. godine, ali se zbog “nepoštovanja zakona to na sreću neće desiti”.
U APR kažu da će do sredine 2009. biti završena strategija za oko 600 javnih komunalnih preduzeća posle čega će se znati njihov status. Prošla godina je, prema mišljenju, nadležnih jedna od uspešnijih sa 400 miliona evra od prodatih 238 preduzeća.
- Preduzeća koja do sada nisu ušla u privatizaciju trebalo je pripremiti i restrukturirati kako bi uopšte postala podobna za privatizaciju. Ima i onih gde se radilo o svesnom odugovlačenju, pa i aktivnom suprotstavljanju privatizaciji, gde APR zbog odsustva neophodne saradnje ili opstrukcije nije bila u mogućnosti da ova preduzeća uvede u postupak prodaje. Pošto je saradnja preduzeća sa APR bila jedan od neophodnih uslova u procesu privatizacije, tamo gde je ona izostala, izostali su i rezultati -kaže za „Blic” Dušan Belanović iz APR.
I dok u APR dosadašnju prodaju oko 2.500 preduzeća ocenjuju kao uspešnu i ističu da je cenu određivalo isključivo tržište, ekonomisti tvrde da su ista ova preduzeća prodavana u bescenje i bez jasne državne strategije. Oni navode da je domaća privreda u zoni stečaja i sa 1.000 milijardi dinara manjka svežeg kapitala koji je umesto u plate i penzije iz privatizacije trebalo da se upotrebi za sanaciju privrede.
-Kupci su terani da investiraju u zastarele opreme umesto da vrše dokapitalizacije. Jedna od najvećih grešaka jeste odluka da pare idu u budžet pa je pitanje šta ćemo raditi kada izvori presahnu - kaže Jovan Ranković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Na spisku kod APR je oko 300 neprivatizovanih firmi kojima „nema spasa”, a više od 100 je po nekoliko puta nuđeno na prodaju. Čak iako završe u stečaju, radnicima će biti isplaćen socijalni program što po zakonu o stečajnom postupku nije obaveza države.
- Zastarela tehnologija, višak zaposlenih i preveliki dugovi umnogome su odredila privatizaciju, ali su istovremeno i najbolji dokaz neophodnosti što skorijeg njenog dovršenja i prestanka postojanja društvenog kapitala, čija produžena egzistencija ne obezbeđuje rešenje ni za jedan od ovih problema – ističe Belanović.
I dok stručnjaci predviđaju kraj „ere rasipništva na račun privatizacionih prihoda” u APR kažu da nas u 2009. godini čekaju velike prodaje – „Galenike”, „Beogradskog sajma”, ali i Jugoslovenskog rečnog brodarstva za koje su, kako kažu, pristigle „izuzetno dobre ponude”.

Ostale vestiArhiva