Srpska državna kasa je i u 2008. imala solidne prihode od privatizacije društvenih preduzeća. Ove godine, ipak, s obzirom da su za vlasničku transformaciju preostale mahom samo prilično loše firme, od koje će mnoge morati u stečaj ili likvidaciju, javne finansije sva je prilika neće moći da računaju na neke naročite pare od privatizacije. Prema navodima Agencije za privatizaciju, lane su privatizovana 232 preduzeća, od čega je ostvaren prihod od 250 miliona evra. To je, prema oceni direktorke Agencije Vesne DŽinić, jedan od boljih godišnjih rezultata od početka privatizacije u Srbiji.
Ipak, i u državnoj kasi za 2009. godinu se računa na značajne prihode od privatizacije: u ovogodišnjem budžetu piše da država za pokrivanje budžetskog deficita od 50 milijardi, kao i otplata duga od 42 milijarde, predviđeno je iz prihoda od privatizacije u iznosu od 50 milijardi, a planirano je i zaduživanje na domaćem trižištu u iznosu od 13,3 milijarde i na stranom tržištu u iznosu od sedam milijardi, kao i trošenje državnih depozita u vrednosti od 22,1 milijarda dinara.
Ekonomisti su još ranije ukazivali da država ipak neće moći da računa na tolike prihode od privatizacije. Ovo pogotovo kada se zna da je u pomenutih 50 milijardi planiranih prihoda uračunat i novac od prodaje Naftne industrije Srbije. Naime, izmenom predloga budžeta planirano je da 90 odsto od 32 milijarde dinara od prodaje NIS-a pripadne Vojvodini. Potom je na predlog DSS-a, usvojen amandman kojim se precizira da “ako se posle prenosa nadležnosti utvrdi da su sredstva namenjena APV veća od sedam odsto republičkog budžeta, višak novca po posebnom programu Vlade raspoređuje gradovima i opštinama u Srbiji, vodeći računa o stanju infrastrukture, lokalnih samouprava, kao i o ravnomernom regionalnom razvoju”. Kako bilo, jasno je da će većina novca od privatizacije državne naftne kompanije otići na neke druge svrhe, a ne na one koje su u Vladi prvobitno planirali.
Država je prethodnih godina imala izuzetno velike prihode od privatizacije: 2006. se samo od prodaje “Mobtela” u javnu kasu slilo preko milijardu evra. Ipak, ovaj novac je, umesto na ono što je trebalo - investicije i otplatu spoljnog duga, veoma često trošen na penzije, plate i druge dnevne potrebe budžeta. Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić svojevremeno je to ocenio rečenicom da smo “pojeli svoju budućnost”.
I sada, kada je ekonomska kriza pred vratima Srbije, guverner navodi da to što država ne uvodi olakšice poput onih koje primenjuju razvijene zemlje, objašnjava time što je novac iz privatizacije potrošen, a nisu stvorene rezerve. Prethodnih godina, svaki dodatni prihod u budžetu trošen je prvo za penzije i plate, pa onda za investicije. Pri tom, Srbija nije član Evropske unije i ne može da koristi dodatne izvore finansiranja, navodi Jelašić. V. Čv.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio da je neminovan rebalans budžeta, zbog očekivano manjih prihoda državne kase, i ukazao na to da će Vlada Srbije zbog toga morati da povuče neke nepopularne mere. Jelašić je objasnio da će zbog svetske krize Srbija imati smanjen izvoz, ali i uvoz, zbog čega će imati manji prihod od carina, i da će u zemlji biti smanjen promet roba, što će smanjiti i prihode od poreza na dodatnu vrednost, akciza i drugih fiskalnih izvora.
Da bi se nadoknadili smanjeni prihodi u budžetu, država može povećati stopu PDV-a, što je veoma nepopularna mera, ali bi mnogo gore rešenje bilo da se manjak u državnoj kasi finansira kreditima i privatizacionim prihodima, ocenio je Jelašić za TV Avala.
Govoreći o efektima globalne krize na domaću privredu, Jelašić je rekao da će izvoz biti smanjen i to zato što se velikim delom izvozi u zemlje koje su već u recesiji, pa bi bilo mnogo bolje da domaća privreda traži nova tržišta za plasman robe.
Prema njegovoj oceni, jedno od rešenja su i investicije u velike infrastrukturne projekte i javne radove, gde može da se zaposli veliki broj radnika.

Ostale vestiArhiva