Zvanični srednji kurs evra u četvrtak bio je 93,069 dinara, što znači da je domaća valuta danas oslabila za 1,32 dinara, iako je NBS juče prodala 43,5 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu zbog velike potražnje za evrom i sprečavanja prevelike dnevne oscilacije kursa. Centralna banka je i 6. januara intervenisala prodajom 14,3 miliona evra.
U prošloj godini dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra, kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.
Direktan uticaj na slabljenje kursa dinara prema evru ima pojačana tražnja za devizama na međubankarskom deviznom tržištu. Prema rečima, direktora odeljenja za politiku kursa i domaća devizna tržišta NBS Branislava Zoroje, do manjka deviza na tržištu došlo je, između ostalog i zbog toga što određene domaće kompanije i banke kupuju devize kako bi izmirile svoje obaveze.
„Zbog toga nam se dešava da nam kurs dinara slabi. Narodna banka je intervesnisala na deviznom tržištu dva puta od početka godine. Istina je da je pojačanja tražnja motivisina i time što nema dovoljno deviznih priliva. U takvim uslovima je došlo do naših većih intervencija i naravno trošenja deviznih rezervi“, objasnio je on i dodao da „ono što mi trenutno koristimo su isključivo intervencije na deviznom tržištu, razmatra se mogućnost i nekih novih mera koje bi mogle uticati na kontrolu dinara“.
Predsednik udruženja menjača Branislav Grujić u danima koji slede očekuje da će vrednost dinara prema evru i dalje opadati. „Pošto je veliko potraživanje, normalno je da evro jača, a dinar slabi. To je jedan od veoma bitnih faktora, a ponuda je mala i kao rezultat toga je normalno da najviši u poslednjih osam godina. Otprilike mi možemo na osnovu nekih parametara i pretpostavki pošto pratimo trgovinu između bankama da kažemo da će dinar i dalje da slabi. Ono što se danas vidi može da bude da dinar sutra dostigne vrednost od 95,6 ili čak 96 dinara“, navodi Grujić.

Dinar da oslabi još 10-15 odsto
Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović ocenio je da dinar slabi zbog smanjenog priliva kapitala u Srbiju kroz kredite i strane direktne investicije, uslovljenog svetskom finansijskom krizom, ali i visokog spoljnotrgovinskog deficita naše zemlje.
On je istakao da bi na duži rok - u periodu do godinu dana, dinar trebalo da oslabi još 10 do 15 odsto u realnom iznosu, odnosno korigovano za inflaciju, da bi se uskladila spoljna neravnoteža koju izazivaju veliki uvoz i mali izvoz iz Srbije.
"To ne znači da će to odmah da se desi i da će ići pravolinijski, to će ići verovatno uz značajne oscilacije kursa nagore i nadole, ali u tom pravcu bi trebalo da ide", istakao je Petrović, koji je i urednik "Kvartalnog monitora".
Prema njegovim rečima, dinar bi trebalo još da oslabi kako bi se došlo do održivog nivoa kursa, što bi trebalo da dovede i do manjeg spoljnotrgovinskog deficita koji bi tako mogao da se finansira sa smanjenim prilivima kapitala iz inostranstva.
Petrović je ukazao i da su intervencije Narodne banke Srbije na medjubankarskom deviznom tržištu potrebne, jer bi veliki pad dinara u kratkom periodu mogao da izazove paniku i dovede do većeg slabljenja domaće valute nego što to objektivni uslovi zahtevaju.
Ekonomisti iz "Kvartalnog monitora" objasnili su ranije da je u periodu snažnog priliva kapitala iz inostranstva u Srbiju, od 2004. do sredine 2008. godine, dinar realno ojačao za 30 odsto, a prema iskustvima drugih zemalja, po prestanku priliva kapitala taj rast se izgubi za godinu do godinu i po dana.

Ostale vestiArhiva