Već šest godina domaće vlasti i „Jat“ pokušavaju da dobiju dozvolu za letenje na severnoamerički kontinent, ali im to ne uspeva, a hepiend se ne nazire. Nadležni uveravaju da Srbija ispunjava sve uslove koje propisuju američke vazduhoplovne vlasti da bi je vratili u „kategoriju 1“, ali nešto ipak zapinje.
Po svemu sudeći, to su politički odnosi dve države, tačnije činjenica da li je Kosovo i Metohija deo Srbije ili ne. Stručnjaci navode da je dobijanje dozvole od američkih vlasti samo početak i da je posle toga potrebno uraditi još dosta – obezbediti avion, tržište, obezbediti novac, a mišljenja su suprotna o tome da li je „Jat“ sposoban za tako nešto.
Prva prepreka je činjenica da je Srbija u „kategoriji 2“, što prema američkim pravilima nije dovoljno da bi nam dozvolili da letimo do njihove obale. Reč je o tehničkim i pravnim regulativama koje moraju da ispune domaća regulatorna tela i firme. Nebojša Starčević, sada zamenik, a nekada direktor „Jat ervejza“, kaže da su sve prepreke bile savladive osim jedne, a to je prelazak u „kategoriju 1“. Na pitanje ko je kriv što ovu prepreku ne možemo da preskočimo, on kaže da to treba da pitamo Direktorat civilnog vazduhoplovnog saobraćaja, jer domaći propisi nisu usklađeni sa svetskim, a ima i još nekih nepravilnosti. Starčević negira da je problem političke prirode jer je naša zemlja „kategoriju 1“ imala i u vreme Slobodana Miloševića, i za vreme rata, a izgubili smo je 2002. godine. Na pitanje zašto se to desilo baš tada, on, međutim, ne može da odgovori.
– „Jat“ nikada nije bio problem, uvek je zadovoljavao sve uslove, što pokazuje i nedavna provera stranih stručnjaka. Imamo para i potencijala da se borimo s velikim kompanijama za to tržište – navodi Starčević.
Milan Moković, prvi čovek Direktorata civilnog vazduhoplovnog saobraćaja u poslednjih godinu dana, kaže da priča nije baš tako jednostavna. „Američke vazduhoplovne vlasti smatraju da mi ne ispunjavamo bezbednosne uslove. Mislim da je reč o nečem drugom jer smo pre mesec dana imali posetu evropskih vazduhoplovnih vlasti i bezbednosnih institucija i vrlo povoljno su nas ocenili. Njihovi propisi su stroži od američkih. Drugi i glavni problem je sporazum o otvorenom nebu između SAD i Srbije, jer u njemu treba da se navede i teritorija naše zemlje, a mi ne možemo protiv Ustava“, objašnjava Moković, i dodaje da i zemlje koje su daleko ispod nas u smislu standarda imaju „kategoriju 1“. Upitan šta sad činiti, on kaže da je u stalnom kontaktu sa američkom stranom. „Čini mi se da je problem sporazum, treba to ispregovarati“, dodaje on. Predrag Vujović, bivši direktor „Jata“, međutim, smatra da ovo preduzeće ne bi moglo da leti za Ameriku i kada bi Srbija dobila „kategoriju 1“.
– Srbija nema tržište za SAD. Tu je dijaspora, ali to je nedovoljno, reč je o oko 50.000 putnika koji lete retko, a i teško da bi uvek čekali „Jat“ koji bi leteo samo dva puta nedeljno. U prve tri godine valjalo bi uložiti po deset miliona evra da bismo osvojili tržište. Smatram da ne bismo mogli da izdržimo konkurenciju velikih kompanija – navodi Vujović.
Starčević i Moković se s njim ne slažu. Starčević ističe da je potencijal najmanje 100.000 putnika godišnje i to je pesimistična procena. A Moković potvrđuje da postoji komercijalni interes „Jata“ za ove letove. Međutim, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, na pitanje izvoznika zašto Srbija nema letove za SAD, odgovorio je da nisu komercijalni.

I s Uzbegistancima je bilo loše rešenje
Za vreme Vujovića „Jat“ je s firmom iz Uzbekistana leteo partnerski do Amerike. Iz ove azijske zemlje avioni su svraćali u Beograd i odatle leteli za SAD. On navodi da i to nismo uradili kako treba, jer nismo mogli da popunimo ni trećinu letova iz Beograda. Starčević smatra da je ovo bio dobar posao i da rukovodstvo koje je došlo posle Vujovića nije smelo da ga raskida. U „Jatu“ trenutno ne razmišljaju o ovoj ideji.

Ostale vestiArhiva