Vesti
Društvo i ekonomija
Srbija pred bankrotom!?
18.01.2009. 14:00
Izvor: Glas javnosti
Srbija pred bankrotom!?
Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je stendbaj aranžman Srbiji u iznosu od 402,5 miliona evra, kao podršku programu srpske vlade da održi makroekonomsku i finansijsku stabilnost države.
Tim povodom, sa lica mesta, iz sedišta MMF-a, srpska ministarka finansija Diana Dragutinović, brže-bolje, puna optimizma, rekla je:
- Vlada je preduzela snažne fiskalne mere kako bi ostvarila svoj cilj vezan za restriktivniji budžet za 2009. godinu koji predviđa manji deficit. Promišljena fiskalna politika u prošlosti sada se isplaćuje. Takva politika pokazala se uspešnom u izgradnji velike likvidnosti i zaštitnog kapitala bankarskog sistema - naglasio je Portugal. Međutim, da li je baš sve tako...

Zaludan posao
Tokom prošle godine, devizne rezerve Narodne banke Srbije smanjene su za milijardu i 492,7 miliona evra, pri čemu je veliki deo tog novca upotrebljen za odbranu dinara, koji je, i pored toga, u 2008. godini izgubio 10,6 odsto svoje nominalne vrednosti u odnosu na evro.
Narodna banka je krajem prošle godine skoro svakog drugog dana prodavala po nekoliko desetina miliona evra kako dinar ne bi potonuo, ali to nije mnogo pomoglo domaćoj valuti, koja u prvim danima 2009. beleži rekordno niske vrednosti kursa.
Zbog toga se postavlja pitanje ekonomske isplativosti takve monetarne strategije, koja s jedne strane pomaže da dinar sporije klizi i da cene ne skoče odjednom, što bi se desilo ako bi dinar naglo pao, dok s druge strane centralna banka ne uspeva da zaustavi jačanje evra, pa u konačnom zbiru samo odlaže neizbežno.
Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da bi bilo dobro kada bi NBS zaista intervenisala samo radi sprečavanja velikih dnevnih promena kursa, ali kada ne bi pokušavala da promeni silazni trend dinara. On naglašava da pad dinara diktira zastoj u prilivu stranog kapitala u Srbiju i velike inostrane obaveze države, tako da je „pokušaj NBS da spreči snažnu depresijaciju nemoguć i neefikasan“.
- Ovakvim tempom NBS će vrlo brzo iscrpsti devizne rezerve i već ćemo sredinom godine biti u velikim problemima. Druge zemlje sa slobodnim deviznim kursom su od oktobra imale veći pad svojih valuta od nas, ali nisu trošile devizne rezerve. Politika NBS će biti uspešna samo ako pritisak na kurs bude kratkotrajan, a ako se nastavi, dalja prodaja deviza iz rezervi će biti besmislena - upozorava Nikolić.

NBS štampa pare
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević tvrdi da je prodaja deviza loš potez, jer će kurs, i pored odbrane, „pasti gde treba“, samo sporije. On smatra da NBS interveniše samo kako bi pojedinim privrednicima koji raspolažu dinarima dala vremena da se prilagode i da kupe evre, a da je „sve ostalo besmislica“. Prokopijević čak tvrdi da je NBS štampala pare krajem 2008, o čemu nikoga nije obavestila.
- Ne znam koliko su novca odštampali, ali je posle toga dinar počeo naglo da pada. Oni to ne mogu da sakriju, jer su se čitavi štosovi novih novčanica pojavili. Država nema novca, pa štampa pare - siguran je Prokopijević, koji smatra da bi NBS mogla da potroši još najviše 1,5 milijardi evra na odbranu dinara, posle čega bi bila ugrožena finansijska stabilnost.
S druge strane, ekonomista Danijel Cvjetićanin smatra da je „moguće da NBS sada preko tobožnje odbrane kursa stvara dimnu zavesu, jer je možda našim deviznim rezervama pala vrednost“ ako se drže u nesigurnim bankama. Prema njegovom mišljenju, to što je dinar branjen nije bilo pametno, jer nije bitno da li će dinar pasti za nedelju ili za mesec dana, iako se slaže da je kurs bio jedino sredstvo protiv inflacije. „Realan kurs je sigurno iznad 100 dinara za evro“, zaključuje Cvjetićanin.
Centralna banka je saopštila da su na kraju 2008. devizne rezerve iznosile osam milijardi i 148 miliona evra. Iz deviznih rezervi prošle godine je isplaćeno 268,6 miliona evra inokreditorima, a još 221,6 miliona je potrošeno za isplatu stare devizne štednje. NBS je u decembru prodala 288,1 milion evra da bi odbranila dinar, dok je u četiri navrata kupovala evre u ukupnom iznosu od 19,4 miliona evra.