KAPITAL, znanje i preduzetnički duh - to je ono što smo spremni odmah i mak­simalno da uložimo u ekonomski napredak Srbije. Dosta je toga učinjeno, evi­dentna su pozitivna kretanja, ali može još mnogo više da se uradi na gotovo svim segmentima privrede i tržišta.
Ovih nekoliko rečenica "ukrali" smo, šetajući pre dve večeri, između grupica sto­tinak naših najpoznatijih biznismena, koji su obeležili šestu godišnjicu postoja­nja srpskog poslovnog kluba "Privrednik". U njihovoj prelepoj kući, na Dedinju, okupljaju se samo - najbolji. Klub danas ima 36 članova, a sve poznatiji od po­znatijeg. Njihov rad nije omeđen zidom koji opasuje kuću, kao što nije ni hladovi­na koju velika bašta daruje - ono što oni stvaraju.
Ali, nije još sve n transparentno. Kao da se ustručavaju da naglas kažu ono što zajednički misle, rade, čine, doprinose i projektuju. A toga ima u izobilju.
Razgrne li se nešto od onog što se moglo čuti za vreme ćaskanja ozbiljnih i mla­dih, elegantnih i brzomislećih, privrednika i bankara - među kojima su se ugodno osećali i šef države Boris Tadić, ministri Dinkić, Bubalo, Parivodić, Vuksanović, bivši ministri Vlahović, Pitić i Đelić - "meni" ideja je bio zaista bogat. I prevelik za jedno novinarsko pabirčenje. Pa ipak, usudimo se na riskantan odabir.

STRATEGIJA
"KLUBAŠI" su inicirali izradu Nacionalne strategije privrede do 2012. godine. I taj posao je prvi kraju. Ako se ona ostvari, a misle da hoće - ovogodišnji rast pro­izvodnje za sedam odsto, a izvoz za 20 odsto - to je tačno ono što je ucrtano u taj projekat.
Ima neskrivenog zadovoljstva i što se privatizacija razgranava i što se može sa­gledati njen kraj. Time se završava najteži deo tranzicije, ali i uobličavaju ključni elementi efikasnijeg tržišnog privređivanja. Postepeno se uobličava, smatraju pri­vrednici, i finansijski sistem. Dobre rezultate dalo je uvođenje PDV i poreza na dobit, a donet je set važnih zakona koji definišu pravila funkcionisanja tržišne pri­vrede...
Daleko je, naravno, od toga da privrednici - naročito ovi koji strateški rasuđuju i na dlanu drže iskustva drugih i velikih, pa i onih koji su prolazili ili prolaze kroz iste klance tranzicije - trljaju ruke od zadovoljstva. Oni se ne klanjaju Vladinim paketima. Naprotiv. Kao na srebrnastim tacnama ponudili su sledeće primedbe:
- Ne može se dnevnim merama ili uredbama voditi ozbiljna i planirana ekonomija
- Krediti su skupi
- Van svake mere poskupljuju uslovi finansiranja
- Izvoznici su destimulisani
- Više se štiti evro nego dinar
- Korupcija nije suzbijena
- Veliki su doprinosi za plate i porez

OČEKIVANjA
ZNAJUĆI dobro, naravno, da su dolasci stranih investitora više nego potrebni i poželjni, domaći veliki privrednici procenjuju da Vlada, svojim merama, može mnogo više da podstakne i ohrabri domaće investitore i domaći kapital. Jer, i na­ša ulaganja mogu znatno da doprinesu otvaranju novih radnih mesta, povećanju plata i standarda...
- Zašto - upitao je jedan od "gazda" - i naša preduzeća ne bi učestvovala u priva­tizaciji velikih, javnih sistema? To je kapital naše privrede i naših građana. To može da ostane i nama a ne da se sve daje strancima.
Dok ne dobije jasniji odgovor od onih koji kreiraju tako velike, koncentrične, inve­sticione krugove, često opterećene nesporazumima oko imena ulagača, modela i vremena izvođenja, njegov prijatelj nudi, ne iz rukava, drugu ideju:
- Možemo da budemo privredni lider u regionu. Zato imamo mnoge predispozici­je. Naše ambicije i planovi trebalo bi da budu usmereni na osvajanje tržišta Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske, BiH i drugih država oko nas. Tamo može­mo da investiramo, da izvozimo, ali i da otuda uvozimo. To je tu, na dohvat ruke, dobro se poznajemo. Ono daleko je - daleko.
Tako, od "društva" do "društva", u senovitoj dedinjskoj bašti i u predgodišnjeod­morskoj atmosferi, glavna tema bila je - biznis. Posao, poslovi, ulaganja, projek­ti, država, zakoni, mere...
Srpski poslovni klub "Privrednik" nije nikakvo tajno društvo. Ni njegove ideje nisu tajne.
Ali, i posle šampanjca ostaje, ipak, malo gorčine: zašto srpski privrednici, i pre­ko ovoga kluba i preko drugih asocijacija i skupova, ne istresu na sto sve svoje ideje? Bilo bi to dobro i za Vladu, i za ministre, za preduzeća i za radnike, i za sindikate... Nisu članovi "Privrednika" nikakva vlada u senci, nekakva tajna sek­ta. Naprotiv, bez njih se više ne može ništa ozbiljno u ovoj zemlji napraviti. Uostalom, bez takvih kao što su oni, nigde u ozbiljnom svetu, ne prave se ni go­dišnji planovi razvoja, ni budžeti, ni investicioni projekti, ni stope zapošljavanja, ni stope inflacije...
Zato kada oni jednom godišnje pozovu na piće, dobro bi bilo da i njih neko (a zna se ko), zauzvrat, pozove i kaže:
"Gospodo privrednici, recite šta mislite!"

Ostale vestiArhiva