Vesti
Društvo i ekonomija
Šampanjac sa ukusom gorčine09.07.2006. 18:30
Izvor: Novosti
KAPITAL, znanje i preduzetnički duh - to je ono što smo spremni odmah i maksimalno da uložimo u ekonomski napredak Srbije. Dosta je toga učinjeno, evidentna su pozitivna kretanja, ali može još mnogo više da se uradi na gotovo svim segmentima privrede i tržišta.
Ovih nekoliko rečenica "ukrali" smo, šetajući pre dve večeri, između grupica stotinak naših najpoznatijih biznismena, koji su obeležili šestu godišnjicu postojanja srpskog poslovnog kluba "Privrednik". U njihovoj prelepoj kući, na Dedinju, okupljaju se samo - najbolji. Klub danas ima 36 članova, a sve poznatiji od poznatijeg. Njihov rad nije omeđen zidom koji opasuje kuću, kao što nije ni hladovina koju velika bašta daruje - ono što oni stvaraju.
Ali, nije još sve n transparentno. Kao da se ustručavaju da naglas kažu ono što zajednički misle, rade, čine, doprinose i projektuju. A toga ima u izobilju.
Razgrne li se nešto od onog što se moglo čuti za vreme ćaskanja ozbiljnih i mladih, elegantnih i brzomislećih, privrednika i bankara - među kojima su se ugodno osećali i šef države Boris Tadić, ministri Dinkić, Bubalo, Parivodić, Vuksanović, bivši ministri Vlahović, Pitić i Đelić - "meni" ideja je bio zaista bogat. I prevelik za jedno novinarsko pabirčenje. Pa ipak, usudimo se na riskantan odabir.
STRATEGIJA
"KLUBAŠI" su inicirali izradu Nacionalne strategije privrede do 2012. godine. I taj posao je prvi kraju. Ako se ona ostvari, a misle da hoće - ovogodišnji rast proizvodnje za sedam odsto, a izvoz za 20 odsto - to je tačno ono što je ucrtano u taj projekat.
Ima neskrivenog zadovoljstva i što se privatizacija razgranava i što se može sagledati njen kraj. Time se završava najteži deo tranzicije, ali i uobličavaju ključni elementi efikasnijeg tržišnog privređivanja. Postepeno se uobličava, smatraju privrednici, i finansijski sistem. Dobre rezultate dalo je uvođenje PDV i poreza na dobit, a donet je set važnih zakona koji definišu pravila funkcionisanja tržišne privrede...
Daleko je, naravno, od toga da privrednici - naročito ovi koji strateški rasuđuju i na dlanu drže iskustva drugih i velikih, pa i onih koji su prolazili ili prolaze kroz iste klance tranzicije - trljaju ruke od zadovoljstva. Oni se ne klanjaju Vladinim paketima. Naprotiv. Kao na srebrnastim tacnama ponudili su sledeće primedbe:
- Ne može se dnevnim merama ili uredbama voditi ozbiljna i planirana ekonomija
- Krediti su skupi
- Van svake mere poskupljuju uslovi finansiranja
- Izvoznici su destimulisani
- Više se štiti evro nego dinar
- Korupcija nije suzbijena
- Veliki su doprinosi za plate i porez
OČEKIVANjA
ZNAJUĆI dobro, naravno, da su dolasci stranih investitora više nego potrebni i poželjni, domaći veliki privrednici procenjuju da Vlada, svojim merama, može mnogo više da podstakne i ohrabri domaće investitore i domaći kapital. Jer, i naša ulaganja mogu znatno da doprinesu otvaranju novih radnih mesta, povećanju plata i standarda...
- Zašto - upitao je jedan od "gazda" - i naša preduzeća ne bi učestvovala u privatizaciji velikih, javnih sistema? To je kapital naše privrede i naših građana. To može da ostane i nama a ne da se sve daje strancima.
Dok ne dobije jasniji odgovor od onih koji kreiraju tako velike, koncentrične, investicione krugove, često opterećene nesporazumima oko imena ulagača, modela i vremena izvođenja, njegov prijatelj nudi, ne iz rukava, drugu ideju:
- Možemo da budemo privredni lider u regionu. Zato imamo mnoge predispozicije. Naše ambicije i planovi trebalo bi da budu usmereni na osvajanje tržišta Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske, BiH i drugih država oko nas. Tamo možemo da investiramo, da izvozimo, ali i da otuda uvozimo. To je tu, na dohvat ruke, dobro se poznajemo. Ono daleko je - daleko.
Tako, od "društva" do "društva", u senovitoj dedinjskoj bašti i u predgodišnjeodmorskoj atmosferi, glavna tema bila je - biznis. Posao, poslovi, ulaganja, projekti, država, zakoni, mere...
Srpski poslovni klub "Privrednik" nije nikakvo tajno društvo. Ni njegove ideje nisu tajne.
Ali, i posle šampanjca ostaje, ipak, malo gorčine: zašto srpski privrednici, i preko ovoga kluba i preko drugih asocijacija i skupova, ne istresu na sto sve svoje ideje? Bilo bi to dobro i za Vladu, i za ministre, za preduzeća i za radnike, i za sindikate... Nisu članovi "Privrednika" nikakva vlada u senci, nekakva tajna sekta. Naprotiv, bez njih se više ne može ništa ozbiljno u ovoj zemlji napraviti. Uostalom, bez takvih kao što su oni, nigde u ozbiljnom svetu, ne prave se ni godišnji planovi razvoja, ni budžeti, ni investicioni projekti, ni stope zapošljavanja, ni stope inflacije...
Zato kada oni jednom godišnje pozovu na piće, dobro bi bilo da i njih neko (a zna se ko), zauzvrat, pozove i kaže:
"Gospodo privrednici, recite šta mislite!"
Ovih nekoliko rečenica "ukrali" smo, šetajući pre dve večeri, između grupica stotinak naših najpoznatijih biznismena, koji su obeležili šestu godišnjicu postojanja srpskog poslovnog kluba "Privrednik". U njihovoj prelepoj kući, na Dedinju, okupljaju se samo - najbolji. Klub danas ima 36 članova, a sve poznatiji od poznatijeg. Njihov rad nije omeđen zidom koji opasuje kuću, kao što nije ni hladovina koju velika bašta daruje - ono što oni stvaraju.
Ali, nije još sve n transparentno. Kao da se ustručavaju da naglas kažu ono što zajednički misle, rade, čine, doprinose i projektuju. A toga ima u izobilju.
Razgrne li se nešto od onog što se moglo čuti za vreme ćaskanja ozbiljnih i mladih, elegantnih i brzomislećih, privrednika i bankara - među kojima su se ugodno osećali i šef države Boris Tadić, ministri Dinkić, Bubalo, Parivodić, Vuksanović, bivši ministri Vlahović, Pitić i Đelić - "meni" ideja je bio zaista bogat. I prevelik za jedno novinarsko pabirčenje. Pa ipak, usudimo se na riskantan odabir.
STRATEGIJA
"KLUBAŠI" su inicirali izradu Nacionalne strategije privrede do 2012. godine. I taj posao je prvi kraju. Ako se ona ostvari, a misle da hoće - ovogodišnji rast proizvodnje za sedam odsto, a izvoz za 20 odsto - to je tačno ono što je ucrtano u taj projekat.
Ima neskrivenog zadovoljstva i što se privatizacija razgranava i što se može sagledati njen kraj. Time se završava najteži deo tranzicije, ali i uobličavaju ključni elementi efikasnijeg tržišnog privređivanja. Postepeno se uobličava, smatraju privrednici, i finansijski sistem. Dobre rezultate dalo je uvođenje PDV i poreza na dobit, a donet je set važnih zakona koji definišu pravila funkcionisanja tržišne privrede...
Daleko je, naravno, od toga da privrednici - naročito ovi koji strateški rasuđuju i na dlanu drže iskustva drugih i velikih, pa i onih koji su prolazili ili prolaze kroz iste klance tranzicije - trljaju ruke od zadovoljstva. Oni se ne klanjaju Vladinim paketima. Naprotiv. Kao na srebrnastim tacnama ponudili su sledeće primedbe:
- Ne može se dnevnim merama ili uredbama voditi ozbiljna i planirana ekonomija
- Krediti su skupi
- Van svake mere poskupljuju uslovi finansiranja
- Izvoznici su destimulisani
- Više se štiti evro nego dinar
- Korupcija nije suzbijena
- Veliki su doprinosi za plate i porez
OČEKIVANjA
ZNAJUĆI dobro, naravno, da su dolasci stranih investitora više nego potrebni i poželjni, domaći veliki privrednici procenjuju da Vlada, svojim merama, može mnogo više da podstakne i ohrabri domaće investitore i domaći kapital. Jer, i naša ulaganja mogu znatno da doprinesu otvaranju novih radnih mesta, povećanju plata i standarda...
- Zašto - upitao je jedan od "gazda" - i naša preduzeća ne bi učestvovala u privatizaciji velikih, javnih sistema? To je kapital naše privrede i naših građana. To može da ostane i nama a ne da se sve daje strancima.
Dok ne dobije jasniji odgovor od onih koji kreiraju tako velike, koncentrične, investicione krugove, često opterećene nesporazumima oko imena ulagača, modela i vremena izvođenja, njegov prijatelj nudi, ne iz rukava, drugu ideju:
- Možemo da budemo privredni lider u regionu. Zato imamo mnoge predispozicije. Naše ambicije i planovi trebalo bi da budu usmereni na osvajanje tržišta Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske, BiH i drugih država oko nas. Tamo možemo da investiramo, da izvozimo, ali i da otuda uvozimo. To je tu, na dohvat ruke, dobro se poznajemo. Ono daleko je - daleko.
Tako, od "društva" do "društva", u senovitoj dedinjskoj bašti i u predgodišnjeodmorskoj atmosferi, glavna tema bila je - biznis. Posao, poslovi, ulaganja, projekti, država, zakoni, mere...
Srpski poslovni klub "Privrednik" nije nikakvo tajno društvo. Ni njegove ideje nisu tajne.
Ali, i posle šampanjca ostaje, ipak, malo gorčine: zašto srpski privrednici, i preko ovoga kluba i preko drugih asocijacija i skupova, ne istresu na sto sve svoje ideje? Bilo bi to dobro i za Vladu, i za ministre, za preduzeća i za radnike, i za sindikate... Nisu članovi "Privrednika" nikakva vlada u senci, nekakva tajna sekta. Naprotiv, bez njih se više ne može ništa ozbiljno u ovoj zemlji napraviti. Uostalom, bez takvih kao što su oni, nigde u ozbiljnom svetu, ne prave se ni godišnji planovi razvoja, ni budžeti, ni investicioni projekti, ni stope zapošljavanja, ni stope inflacije...
Zato kada oni jednom godišnje pozovu na piće, dobro bi bilo da i njih neko (a zna se ko), zauzvrat, pozove i kaže:
"Gospodo privrednici, recite šta mislite!"
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…