U paketu mera za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize Vlada Srbije će iz budžeta obezbediti 100 milijardi dinara podsticajnih sredstava za privredu. Uz oslobađanje kreditnog potencijala banaka, to bi trebalo da omogući rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto, najavio je juče premijer Mirko Cvetković. Izvoznici daju podršku i očekuju da jeftinije kredite dobiju krajem februara. Uz to, Vlada priprema povoljne potrošačke kredite za građanstvo za trajna potrošna dobra kakav je „Zastavin” „fijat punto”.
Premijer Cvetković se sa Mlađanom Dinkićem i Dijanom Dragutinović, ministrima ekonomije i finansija, kao i guvernerom Radovanom Jelašićem dogovorio da kamatne stope za pomenuta podsticajna sredstva - u zavisnosti od načina dobijanja - iznose između 5,5 i 6,5 odsto na godišnjem nivou. U okviru operacionalizacije podsticajnih mera dogovorene su tri, kao i rokovi za njihovo sprovođenje.
Prva mera je obezbeđenje dodatnih sredstava od dve milijarde dinara za likvidnost privrede kroz kratkoročne kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom od 5,5 odsto, što će, kako očekuje premijer, „generisati 40 milijardi dinara kreditnih sredstava iz potencijala banaka”. Krediti sa rokom otplate između tri i pet godina su druga mera, a premijer kaže da će 30 odsto sredstava ići preko Razvojnog fonda, 70 procenata iz bankarskih potencijala - za šta je iz budžeta izdvojeno pet milijardi dinara, dok će ukupna sredstva biti između 16 i 17 milijardi. Treća mera su međunarodni krediti za privredu vredni oko 40 milijardi dinara.
O tome je ministar Dinkić juče obavestio najveće domaće izvoznike, a posle tog sastanka izjavio je da će Vlada usvojiti ove mere do kraja januara i da ukupna pomoć iznosi oko milijardu dinara.
- Još nije određen iznos koji će biti izdvojen za kreditiranje građana i podsticanje domaće tražnje, ali sigurno neće biti manji od 20 milijardi dinara. Pomenuti novac će građani moći da koriste samo za kupovinu trajnih potrošnih dobara, kao što su automobil „fijat punto” i proizvodi „Alfa - plama” iz Vranja - obelodanio je Dinkić.
- Više od decenije uspešno osvajamo strana tržišta i do sada nismo imali pomoć i zaštitu države. Vlada priprema mere koje se svode na kreditne linije mahom za tekuću likvidnost, nešto manje za investicije. Takve mere „Svislajon Takovu” ne znače puno, ali ih podržavamo. Kad je monetarna politika nestabilna, kao i situacija u svetu i kod nas, svi krediti čija je kamatna stopa veća od jedan odsto su skupi pa ćemo se preračunati. Očekujemo da se pored monetarne stabilnosti i rešavanja trgovačkih odnosa sa Kosovom ponudi program podrške izvoznicima koji bi stimulisao izvoz, omogućio uvoz opreme i strateških sirovina bez carina i taksi, kao i poreske olakšice - komentariše za „Blic” Snežana Lauš, potpredsednik Poslovnog sistema „Svislajon Takovo”.
Kikindskog „La Beliera”, kao izvoznika delova za auto-industriju, kriza je dobro prodrmala u poslednjem kvartalu prošle godine, ali najjači udar očekuju tokom 2008. tako da pozdravljaju mere Vlade.
- Nadam se da će mere sa kojima nas je upoznao ministar Dinkić mnogo pomoći jer su nam zaista potrebni povoljniji krediti da bismo investirali, pokrili proizvodnju i održali radnu snagu. Potrebno je da taj novac postane što pre dostupan preduzećima - kaže Jelena Radosavljević, menadžer za odnose s javnošću u „La Belieru”.
Goran Daničić, zamenik generalnog direktora smederevske”Goše”, pozdravlja mere Vlade i kaže da je sada manje zabrinut za likvidnost firme jer se do sada zbog visokih kamatnih stopa i ostalih traženih uslova, ni njima nije isplatilo zaduživanje kod banaka.
- Namera Vlade da subvencioniše kamate kod poslovnih banaka i tako oslobodi sredstva znači da slobodan novac ulazi u privredu, kojoj je to preko potrebno. S prošlim oktobrom bili smo pozitivni, ali zbog ogromnih kursnih razlika koje su potom nastale, pitanje je kakav bi nam bio završni račun da ministarka Diana Dragutinović nije najavila mere kojima će to anulirati. Nama je najveći problem smanjenje tražnje - objašnjava Daničić.
- Najavljene mere Vlade će sigurno biti efikasne jer je sniženje kamatnih stopa na kratkoročne i dugoročne kredite veliki podsticaj za privredu. To poboljšava investicioni milje, podstiče proizvodnju i doprinosi boljem profitu. Zato su ove mere od velikog značaja za „Karneks” kao jednog od najvećih prerađivača u Srbiji. Dobro je što će ministarka finansija u narednih sedam dana predložiti način na koji će privrednici anulirati negativne kursne razlike iz poslednjeg kvartala 2008, što nam pravi problem u završnim računima - veli Željko Vujinović, zamenik generalnog direktora „Karneksa” iz Vrbasa.
Generalni direktor Fabrike kartona „Umka” Miloš Ljušić takođe pozdravlja najavljene mere Vlade koje je najvećim izvoznicima detaljnije objasnio ministar Dinkić.
- Mere nismo dobili, pročitane su nam i trebalo bi da budu usvojene na sednici Vlade sledećeg četvrtka. Subvencionisanje kamata na kredite našoj fabrici mnogo znači jer je u toku kriza u industriji papira, kartona i celuloze, došlo je do značajnog pada tražnje od oktobra prošle godine za oko 30 odsto, pale su prodajne cene, a našu nekonkurentost pojačava i cena starog papira kao sirovine jer ga naša konkurencija dobija besplatno. Apliciraćemo za ove kredite koji su uslovljeni time da se ne smanjuje broj zaposlenih - dodaje Ljušić.

Banke pripremaju set predloga
Narodna banka Srbije priprema odgovarajuće propise kako bi banke mogle da po povoljnijim kamatnim stopama kreditiraju preduzeća. Kako „Blic” saznaje, i banke pripremaju set svojih predloga koje će tokom iduće nedelje da predoče NBS, kako bi se privredi omogućili povoljniji krediti.
Radovan Jelašić, guverner NBS, obja šnjava da je ideja da banke deo obaveznih rezervi u dinarima umesto da polože na račun u centralnoj banci, plasiraju privredi u vidu kredita po jednocifrenim kamatnim stopama. I u tom slučaju, prema rečima Jelašića, bankari mogu da zarade. Računica je jasna. Za dinarsku obaveznu rezervu NBS bankama plaća 2,5 odsto kamate, a kreditiranjem privrede kamatne stope bile bi od 5,5 do 6,5 odsto.
- Očekujemo da će banke odobravati kredite privredi i to isključivo dinarske, kao i da će oni biti jednocifreni - kaže Jelašić.
Pred NBS je zadatak da odrediti kriterijume za izbor banaka preko kojih će se podsticajna sredstva odobravati.

Ostale vestiArhiva