Ne želeći da ulazimo u verodostojnost pikanterija ovekovečenih u knjizi "Telohranitelj" Majkla Frensisa (kod nas objavljena u izdanju "Lagune"), čoveka koji je telom štitio svetske zvezde rokenrola od frenetičnih napada obožavalaca i sprečavao neugodnosti na višemesečnim turnejama, bivajući pritom svedok, recimo, hapšenja Pola Makartnija u Japanu zbog posedovanja narkotika ili škripanja kreveta dok je Džon Bonžovi ševio Samantu Foks, ostavljajući sve to za neku drugu priliku, osvrnućemo se samo na pominjanje koncerta grupe Kis na Beogradskom sajmu, 4. juna 1997. godine, i njegovo više nego senzacionalno iskustvo!

Ne trepnuvši, Majkl je izrekao da ga je tom prilikom reketirao Željko Ražnatović Arkan zatraživši pod pretnjom pištoljem 5.000 dolara (!) kako bi otvorio pistu aerodroma na kojem su sva svetla bila pogašena (!) i dozvolio im da napuste Srbiju! Ipak, krenućemo redom prateći njegovo, u priličnoj meri, izvitopereno sećanje na vremena kada i nismo bili baš u prilici da zbog raznoraznih okolnosti uživamo u nastupima velik muzičkih imena...

Za početak, tražio je od organizatora dodatno osmočlano obezbeđenje, što je, kako tvrdi, i dobio. I tada kreće zaplet, kakav ne bi bio ni da živimo u Zanzibaru, a mi vam prenosimo samo najzanimljivije detalje...
- Zagledam jednog od njih - glatko obrijan, zgodan muškarac od četrdesetak godina, koji izgleda kao da ume da brine o sebi i koji je tu očigledno glavni. Rukuje se sa mnom i kaže: "Dobro došli u Beograd. U sigurnim ste rukama".

Arkan - od prijatelja do reketaša

Uprkos strahu i nervozi, Majkl je zadivljen dodatnom pratnjom koja ih je bezbedno sprovela do "Interkontinentala"...
- Odlazim da proverim obezbeđenje na mestu održavanja koncerta u pratnji našeg novog prijatelja i njegovih ljudi i ne mogu a da ne primetim koliko ga poštuju svi pored kojih smo prošli. Na licu mesta atmosfera je napeta... Naoružani momci slobodno šetaju unaokolo i među ekipom se šire razne glasine da je u prošlosti hala korišćena za pogubljenja (!)... Imamo još sat vremena pre nego što bend bude spreman, tako da moj prijatelj (Arkan, prim. FIS) i ja idemo na večeru u restoran hotela. Dok razgovaramo, sve mi se više dopada... Kaže mi da mu je žena pevačica i da će doći na koncert.

Usledio je nastup, svetla na sceni se gase... Sledi kulminacija...
- Zasad je sve dobro. Ali kako se približavamo aerodromu, shvatam da je u mraku, što je čudno. Kombi se zaustavlja ispred jednospratnice i naš novi prijatelj nas uvodi unutra... Kako prelazimo prag, prijateljska atmosfera se menja i iznenada postaje zaista neprijatno. Naš prijatelj me vodi pozadi, na prilaz pisti, daleko od zgrade, u mrak, gde smo on i ja sami.

- Aerodrom je zatvoren, kaže mi. Potrebno mu je pet hiljada dolara da bi otvorio pistu i dozvolio nam da poletimo. Te pare nisu za njega, uverava me, nego za pohlepnu đubrad koja upravlja aerodromom (!)... Oči su mu hladne i ne zavaravam se nonšalantnošću s kojom drži pištolj (!).

I šta će... U misli mu dođoše žena, sitna đeca...
- Naš računovođa pruža mi dve hiljade dolara, sve što imamo u kešu... Deset minuta kasnije smo na sigurnom u svom avionu, ostavljamo Beograd iza sebe...

I za triler - mnogo je

Mala vremenska zbrka u Frensisovoj glavi uočljiva je i na samom kraju...
- Nekoliko meseci kasnije u Njujorku (Arkan je ubijen nakon dve i po godine, prim. FIS) gledamo vesti u hotelu kad se na naše ogromno iznenađenje na ekranu pojavljuje naš nasmešeni prijatelj iznuđivač. Otkrivamo da je to Arkan, vođa ozloglašene srpske dobrovoljačke paravojne formacije zvane "Tigrovi"... A sada je mrtav, nepoznati napadači izrešetali su ga kišom metaka u istom hotelu u kom sam za večerom uživao u njegovom društvu. To beše čovek u čije smo ruke poverili svoje živote. Pogledali smo se međusobno i složili se da je to bilo najbolje moguće potrošenih dve hiljade dolara.

Odličan triler, nema šta. Samo... Izgleda da u podnaslovu knjige nije bezvezno ispisano "Desna ruka rokenrola". I te kako nas je dotakao tom svojom desnicom, pa malo gore, malo dole... Svršetak.

Organizatori: Sve su to izmišljotine!

Organizatori tog koncerta veoma se dobro sećaju svih pojedinosti i kategorično demantuju tvrdnje Majkla Frensisa da su angažovali Arkana, dodavši da su imali svoje lično obezbeđenje, koje je predvodio crnac (A Majkl to nije, prim. FIS):
- To nema veze sa životom! Nisu tražili nikakvo dodatno obezbeđenje, niti su imali posebnih zahteva. Sami su bukirali i hotel i let...
Za nastup grupe Kis prodato je svega tri hiljade ulaznica, sve je proteklo bez ijednog incidenta, a za red i mir bila je zadužena beogradska firma "Ineks bezbednost".
- Zaista njegovi navodi nemaju osnova. Koncert je prošao fenomenalno, nije bilo nikakvih problema - ističu u "Ineksu", a na Majklovu konstataciju da su "naoružani momci slobodno šetali unaokolo" odrečno su odgovorili:
- Taman posla da nosimo oružje na takvim mestima!

Ostale vestiArhiva