Vesti
Društvo i ekonomija
Država oborila kamate za spas privrede30.01.2009. 12:00
Izvor: Blic
Vlada Srbije usvojila je juče dugo pripremani paket mera za održanje rasta proizvodnje i izvoza, sprečavanje masovnih otkaza i jačanje kupovne moći stanovništva radi ublažavanja štete od globalne ekonomske krize. Izvršna vlast očekuje da će zbog obaranja enormnih kamatnih stopa subvencijom, bankarski sektor - počev od sredine februara - plasirati 122 milijarde dinara kroz investicione, kredite za likvidnost i potrošačke kredite za građane.
Mere su na pres konferenciji predstavili premijer Mirko Cvetković i ministri finansija Diana Dragutinović i ekonomije Mlađan Dinkić. Premijer je naveo da će Vlada ovaj paket dopunjavati u hodu i najavio da bi već na sledećoj sednici mogao da bude usvojen program subvencionisanja kupovine malih stanova u novogradnji radi pomoći građevinarstvu. Ministarka Dragutinović kazala je da su sva sredstva koja su potrebna za juče usvojeni program mera predviđena ovogodišnjim budžetom i da će odluka o njegovom rebalansu biti doneta sredinom marta.
Cvetković i Dinkić apostrofirali su da država ne daje budžetska sredstva za kreditiranje privrede i stanovništva, već samo subvencioniše bankama kamate, dok banke plasiraju svoj novac i snose rizik od neuredne otplate kredita.
U vladinom programu su četiri mere: subvencionisanje kamatne stope na kredite za likvidnost, sufinansiranje kredita za investicije uz garanciju Garancijskog fonda, direktno subvencionisanje kamatne stope na potrošačke kredite za kupovinu određenih trajnih potrošnih dobara i krediti iz međunarodnih izvora.
Kad je reč o državnoj intervenciji radi smanjenja kamatne stope kod kredita za likvidnost, Ministarstvo ekonomije izdvojiće dve milijarde dinara za subvencionisanje 40 milijardi dinara kredita, s tim što će polovinu dobiti izvoznici. Opšti uslovi za ove kredite su kamatna stopa od maksimum 5,5 odsto na godišnjem nivou (Dinkić kaže da banke koje dobiju subvenciju mogu da idu i na nižu kamatnu stopu), rok otplate je godinu dana, maksimalni iznos kredita odrediće banke u zavisnosti od veličine preduzeća, a ko uzme ovakav kredit, mora da održi nivo zaposlenosti iz decembra 2008. godine.
Fond za razvoj obezbediće 30 procenata kredita, a poslovne banke preostalih 70 odsto (s tim što 75 odsto plasmana banke garantuje Garancijski fond), za davanje investicionih kredita s kamatom od najviše oko šest odsto na godišnjem nivou i rokom otplate od tri do pet godina, uz grejs period od šest meseci do godinu dana. Za ove kredite planira se 17 milijardi dinara.
Država izdvaja milijardu dinara za subvencionisanje 20 milijardi dinara koliko će građanima biti na raspolaganju za kupovinu tajnih potrošnih dobara srpskih proizvođača, kroz potrošačke kredite ili na lizing. Tako će moći da se kupe automobili, poljomehanizacija, nameštaj i podne obloge, kao i bela tehnika, a Vlada će naknadno proceniti da li postoji potreba da širi ovu listu.
Građanima će ova sredstva biti dostupna po maksimalnoj kamati od šest odsto, izuzev što će kupci kragujevačkog „punta” plaćati interes od 4,5 procenata na godišnjem nivou (rate će biti od 90 evra za osnovni model, do 130 evra za najopremljeniji). Rok otplate kredita za automobile je između pet i sedam godina, za ostale proizvode najviše pet godina. Po Dinkićevoj izjavi, ova mera odnosi se na oko 2.500 preduzeća i preduzetnika.
Mere su na pres konferenciji predstavili premijer Mirko Cvetković i ministri finansija Diana Dragutinović i ekonomije Mlađan Dinkić. Premijer je naveo da će Vlada ovaj paket dopunjavati u hodu i najavio da bi već na sledećoj sednici mogao da bude usvojen program subvencionisanja kupovine malih stanova u novogradnji radi pomoći građevinarstvu. Ministarka Dragutinović kazala je da su sva sredstva koja su potrebna za juče usvojeni program mera predviđena ovogodišnjim budžetom i da će odluka o njegovom rebalansu biti doneta sredinom marta.
Cvetković i Dinkić apostrofirali su da država ne daje budžetska sredstva za kreditiranje privrede i stanovništva, već samo subvencioniše bankama kamate, dok banke plasiraju svoj novac i snose rizik od neuredne otplate kredita.
U vladinom programu su četiri mere: subvencionisanje kamatne stope na kredite za likvidnost, sufinansiranje kredita za investicije uz garanciju Garancijskog fonda, direktno subvencionisanje kamatne stope na potrošačke kredite za kupovinu određenih trajnih potrošnih dobara i krediti iz međunarodnih izvora.
Kad je reč o državnoj intervenciji radi smanjenja kamatne stope kod kredita za likvidnost, Ministarstvo ekonomije izdvojiće dve milijarde dinara za subvencionisanje 40 milijardi dinara kredita, s tim što će polovinu dobiti izvoznici. Opšti uslovi za ove kredite su kamatna stopa od maksimum 5,5 odsto na godišnjem nivou (Dinkić kaže da banke koje dobiju subvenciju mogu da idu i na nižu kamatnu stopu), rok otplate je godinu dana, maksimalni iznos kredita odrediće banke u zavisnosti od veličine preduzeća, a ko uzme ovakav kredit, mora da održi nivo zaposlenosti iz decembra 2008. godine.
Fond za razvoj obezbediće 30 procenata kredita, a poslovne banke preostalih 70 odsto (s tim što 75 odsto plasmana banke garantuje Garancijski fond), za davanje investicionih kredita s kamatom od najviše oko šest odsto na godišnjem nivou i rokom otplate od tri do pet godina, uz grejs period od šest meseci do godinu dana. Za ove kredite planira se 17 milijardi dinara.
Država izdvaja milijardu dinara za subvencionisanje 20 milijardi dinara koliko će građanima biti na raspolaganju za kupovinu tajnih potrošnih dobara srpskih proizvođača, kroz potrošačke kredite ili na lizing. Tako će moći da se kupe automobili, poljomehanizacija, nameštaj i podne obloge, kao i bela tehnika, a Vlada će naknadno proceniti da li postoji potreba da širi ovu listu.
Građanima će ova sredstva biti dostupna po maksimalnoj kamati od šest odsto, izuzev što će kupci kragujevačkog „punta” plaćati interes od 4,5 procenata na godišnjem nivou (rate će biti od 90 evra za osnovni model, do 130 evra za najopremljeniji). Rok otplate kredita za automobile je između pet i sedam godina, za ostale proizvode najviše pet godina. Po Dinkićevoj izjavi, ova mera odnosi se na oko 2.500 preduzeća i preduzetnika.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…