Tako je na dnevni red naših poslova stigla i sukcesija sa Crnom Gorom. Predsednik Vlade Srbije dr Vojislav Koštunica smatra da u tom poslu ne bi trebalo da bude ozbiljnijih problema. Za razliku od zvaničnog vladinog stanovišta, gde se potencira nužnost da se sačekaju zvanični rezultati referenduma, pripreme za ostavinsku raspravu već su počele.

Predsednica Odbora za finansije u Skupštini SCG Verica Kolanović izjavila da je predsednik dr Zoran Šami već za narednu nedelju zakazao konsultacije šefova poslaničkih grupa na kojima bi se razgovaralo o pravima i obavezama država članica prema međunarodnim finansijskim institucijama.

- Nadam se da ćemo u zajedničnom i tolerantnom dijalogu da rešimo te novonastale odnose u korist svih građana Srbije i građana Crne Gore - rekla je Verica Kolanović u izjavi Radioteleviziji Srbije.
Šta Srbiju i Crnu Goru očekuje u predstojećoj “ostavinskoj raspravi”? Suštinski, sukcesija se svodi na međusobnu podelu prava i obaveza dosadašnjih članica državne zajednice SCG. Stavovi koje saopštava zvanična Podgorica, ali i Beograd, govore da bi se taj posao mogao završiti u atmosferi obostranog razumevanja.

To je dobar signal, jer je ostavinski proces država nastalih iz nekadašnje SFRJ trajao duže od jedne decenije. Razgovori su počeli 1991. godine i trajali do 25. maja 2001. kada je u Beču usaglašen tekst sporazuma. Ministri inostranih poslova potpisali su ga 29. juna 2001, ali se na njegovu pravosnažnost moralo čekati sve do 2. juna 2004. kada je ratifikovan u parlamentima svih zainteresovanih država (SRJ, Hrvatska, Slovenija, BiH i Makedonija).

Put je bio trnovit, jer je s jedne strane stajala nepopustljivost Miloševićevog režima, a druge pomalo neodmereni zahtevi ostalih sukcesora. Korisno je podsetiti se početnih procena neraspoređene imovine nekadašnje SFRJ. Naime, procenjivalo se da u Bazelu u Banci za međunarodna poravnanja (BIS) leži između 700 miliona i milijarde dolara u zlatu i devizama. Devizne rezerve bivše SFRJ procenjivale su se na 5,5 milijardi dolara, državne nekretnine u inostranstvu na 250 miliona dolara, a imovina JNA na oko 70 milijardi dolara. Badenterova komisija je septembra 1996. imovinu savezne države procenila na 60 milijardi dolara, a ukupne devizne i zlatne rezerve na približno milijardu dolara.

Posle demokratskih promena u Srbiji 2000. godine i oživljavanja pregovora polako se dolazi do konačnog rešenja. Najpre je, nakon teških rasprava, prihvaćeno stanovište koje je zastupala naša delegacija, a ono je polazilo od toga da se “deli samo ono što fizički postoji u toku pregovora”.

Pokazalo se da je saldo znatno skromniji od onog na koji su se pozivale države sukcesori. Na računu u Bazelu bilo 70,18 miliona dolara (dr Veroljub Dugalić je pominjao 46 tona žutog metala) , zamrznuta devizna sredstva na računima inostranih banaka iznosila su 369,7 miliona, s tim da se iz njih najpre moralo izdvojiti 84,52 miliona dolara Vojnog servisa, dok je novac smešten u mešovitim bankama procenjen od strane Narodne banke Jugoslavije na 645,5 miliona dolara.

Na stolu se nalazilo i zlato vredno 43.000 dolara, čiju je raspodelu naložila Tripartitna komisija, pozitivan saldo na državnom klirinškom računu od 1,25 milijardi dolara (uglavnom dug SSSR), udeo SFRJ u akcijskom kapitalu JUBMES banke, pre nego što se transformisala u komercijalnu banku i državne nekretnine u inostranstvu. Nezavisni eksperti su procenili da je SFRJ posedovala 123 objekta i zemljišta čija je vrednost 1992. iznosila 271,1 miliona dolara. Kao ključ za raspodelu poslužile su kvote država naslednica u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Saveznoj republici Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori pripalo je 36,52 odsto, Hrvatskoj 28,49 procenata, Sloveniji 16,39 odsto, BiH 13,2 procenta, a Makedoniji 5,4 odsto.

Na stolu za ostavinsku raspravu Srbije i Crne Gore mogla bi se naći tri krupna pitanja. Ako je SRJ od zlatnih i deviznih rezervi u Banci za međunarodna poravnanja pripalo 25,62 miliona dolara (36,52 odsto), onda Crna Gora može da računa na 5,88 procenata te sume, jer je to ključ utanačen sa MMF-om. Takav mehanizam će se, verovatno, primeniti i pri raspodeli monetarnog zlata NBJ, ali će Crna Gora moći da računa na podelu samo onih deviza kojima je zajednička država raspolagala u trenutku kada se Podgorica isključila iz jedinstvenog monetarnog sistema (procenjuje se da je reč o 300 miliona dolara).

Na kraju ostaju ambasade, odnosno nekretnine SCG u inostranstvu. za pretpostaviti je da i tu Crna Gora može da računa na svojih 5,88 odsto. Međutim, kako su se ostali sukcesori tokom razgovora u Beču saglasili da SRJ ima prva pravo izbora, onda bi se i u ovom slučaju, jer je Srbija država naslednica SCG, mogao očekivati isti postupak.

Ono što baca senku na ceo postupak i otvara brojne dileme je činjenica da se, bez obzira na njegovu pravosnažnost, Sporazum o sukcesiji ne ostvaruje željenom dinamikom. Naime, utvrđeno je da se 589 miliona dolara koje je NBJ držala na računima osam mešovitih banaka, zagubilo negde na Miloševićevim of-šor računima. Ostalo je samo 19 miliona dolara, pa ostali sukcesori traže pristup tim računima i njihovu proveru, preteći da će, u slučaju da im se to uskrati, pokrenuti međunarodnu tužbu.

Ostale vestiArhiva