Beograd - Najava ministra finansija Mlađana Dinkića da će Vlada Srbije Briselu uskoro predstaviti "paket plus" kojim, osim ponude akcionog plana za saradnju s Haškim tribunalom, Srbija zahteva i otpis duga do milijardu dolara i više novca za infrastrukturu, izazvala je različite reakcije javnosti.
- Vrlo je neambiciozno tražiti samo povlastice za mlade studente za vizne olakšice. Mislim da treba tražiti ukidanje viza za sve građane Srbije i idemo s jednim agresivnijim pristupom", rekao je Dinkić. On je rekao da se o izradi plana dogovorio s potpredsednicom Vlade Ivanom Dulić - Marković i ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvom Milanom Parivodićem i najavio da će njih troje uskoro otputovati u Brisel s "paketom plus". "EU određuje uslove za nastavak pregovora, ali mi nećemo sedeti skrštenih ruku do 1. oktobra - rekao je Dinkić.
Što se tiče samog akcionog plana, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže za Danas da od njega ne treba stvarati prevelika očekivanja. Ljajić objašnjava da plan demonstrira jasnu političku volju da se ispune zahtevi međunarodne zajednice. Planom bi, nastavlja Ljajić, trebalo da se postigne transparentnost u odnosima s Haškim tribunalom, pre svega u obaveštavanju o svim naporima i merama. To podrazumeva i stalnu komunikaciju s Briselom.
Iako nije želeo da komentariše dodatne zahteve Vlade Srbije EU, Ljajić potencira da akcioni plan za saradnju s Tribunalom treba da vrati poverenje u odnose Haga i Brisela s Beogradom.
- Ne treba gajiti iluzije da ćemo samo tim planom rešiti problem u odnosima s Briselom, jer međunarodna zajednica meri rezultat, ali je bitno da se vrati poverenje. Srbija se bori za minimum poverenja u međunarodnoj zajednici - podvukao je Ljajić.

Na osnovu onoga što je izjavio ministar Mlađan Dinkić i što su mediji saznali iz svojih izvora, osnovni elementi "paketa plus" su, pored akcionog plana za saradnju s Haškim tribunalom, zahtevi za uslovan otpis dugova do milijarde dolara Pariskom klubu poverilaca na jesen ove godine i to za izgradnju Koridora 10 na jugu Srbije, zatim za ekološke projekte i razvoj infrastrukture u siromašnim opštinama, ukidanje viza do 2008, uz fazne olakšice za studente i naučnike tokom ove i naredne godine. Vlada traži i sticanje kandidature za članstvo u EU za najviše dve godine. Takođe, traže se veći pretpristupni fondovi EU za realizaciju projekata od regionalnog značaja u okviru Nacionalnog investicionog plana, počevši od naredne godine, uz godišnje finansiranje oko 25 odsto ukupne sume za investicije u regionalne projekte. "Paket plus" će, sa akcionim planom, premijer Vojislav Koštunica predstaviti zvaničnicima Unije najverovatnije 16. jula.

Urednik Srpske političke misli Đorđe Vukadinović izjavio je za Danas da se "u praksi u pregovorima uvek traži više da bi se dobilo manje". S druge strane, kaže on, u Srbiji je splasnuo evroentuzijazam, iako ga neke stranke "veštački održavaju", a toga je svesna i EU!

- Mislim da je reč o jednom proporcionalnom odnosu - kolike su želje Srbije da uđe u EU, tolike su i želje Evrope da nas tamo primi. Nijedna od tih želja nije baš velika. Obe strane su svesne splasnuća tog evroentuzijazma i pokušaće da traže najmanji zajednički imenilac, odnosno izlaz iz situacije koja bi nastala potpunim prekidom pregovora EU i Srbije. Političke prilike u Srbiji nisu toliko nepovoljne baš zbog toga što se EU plaši da bi prekidom pregovora mogla izgubiti i štap i šargarepu, odnosno da bi mogli izgubiti mogućnost uticaja na političke tokove u Srbiji - naglašava Vukadinović.
Prema njegovim rečima Evropa bi mogla pokazati dobru volju upravo iz pragmatičnih razloga.
Uz to, akcioni plan za lociranje, hapšenje i izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu sadržaće šest osnovnih tačaka, a specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je, ako je za verovati medijima, najozbiljniji kandidat za koordinatora za komunikaciju bezbednosnih struktura u Srbiji s Tužilaštvom u Hagu.
Jelica Minić iz Evropskog pokreta kaže da je "paket plus" dobra ponuda, ali loše predstavljena i bez argumentacije. Ona smatra i da EU sigurno neće prihvatiti zahteve iz "paketa plus" ako je ulog samo izručenje Mladića. Minić tvrdi da će se od kabineta Vojislava Koštunice tražiti ispunjavanje niza uslova. Mislim, kaže ona, da se situacija ponavlja još iz vremena Miloševića, pa i kasnije, "jer je Srbija dobijala savete iz inostranstva da treba da istrguje gubitak Kosova. Možda bi ova priča mogla da bude smeštena u taj kontekst. Saradnja s Hagom je uslov oko kojeg nema pregovora, a što pre budemo stvorili taj akcioni plan, u kojem bismo podelili odgovornost s međunarodnom zajednicom oko završetka saradnje, bolje za Srbiju"!

Prokopijević: Vlada nije u poziciji da zahteva

Ekonomista Miroslav Prokopijević je skeptičan prema ideji Vlade zbog toga što Srbija nije ta koja je u poziciji da traži jer ne ispunjava obaveze, "U međunarodnoj politici ne postoje aranžmani u kojima jedna strana daje sve, a druga ne dobija ništa. Prema tome, plan liči na to da Srbija dobija sve, a EU ne dobija ništa. Gomila pitanja mora pre toga biti rešena, to doživljavam više kao priču šta bi neko želeo, ali još nije realno", kaže on.
Prokopijević smatra da je nerealan zahtev za ublažavanje viza jer je Srbija u vrhu zemalja čiji građani traže azil u EU. Prema njegovim rečima, malo je verovatno da pre odlaska Kosova može da se išta reši oko tog pitanja i pre rešavanja tehničkih pitanja - izgleda pasoša i ličnih karata, kontrola granica...

DS: Dinkić treba da se bavi svojim poslom

Portparol Demokratske stranke Đorđe Todorović kaže nije sve što se nalazi u "paketu plus" originalna ideja Vlade i da je predsednik Srbije Boris Tadić sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom već o tome razgovarao. Todorović smatra da Dinkić treba da se bavi svojim poslom, a to su, između ostalog, smanjenje inflacije i nezaposlenosti. On ne spori značaj ekonomskih pitanja, ali ističe da je za DS najvažnija stvar saradnja s međunarodnim institucijama, s Haškim tribunalom.

Ostale vestiArhiva