Mnogo sam veći optimista po pitanju hapšenja Ratka Mladića sada nego do pre nekoliko meseci i verujem da će pre Srbija izručiti i Hadžića i Mladića no što će Holandija popustiti u svom pritisku, kaže za „Blic nedelje“ Rasim Ljajić, šef Nacionalne kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom i ministar za rad i socijalna pitanja.
Mladić i Hadžić se kriju na potpuno različite načine, zato su potrage za njima potpuno drugačije, konstatuje Ljajić.

Koliko ste sada blizu Mladiću?
– Ne bih da prejudiciram, ali verujem da će se Mladić naći u Hagu.

Kada?
– Ne bih da licitiram. Ne mogu da govorim o tome koliko smo sada bliži ili dalji od Mladića, ali sigurno je da sada imamo više argumenata no proteklih meseci za optimizam. Bilo bi veliko iznenađenje ako taj zadatak ne završimo u ovoj godini. Svesni smo da će, ako Mladić ne bude u Hagu, Srbija još dugo biti u čekaonici Evrope.

Na čemu se bazira vaš optimizam?
– Na osnovu odlične koordinacije civilne i vojne službe i svih informacija koje imamo. Informacije o Mladiću se povećavaju.

Ako je hapšenje Mladića za BIA nemoguć zadatak, jeste li tražili pomoć CIA, bilo koje strane službe. Da li ste spremni da pozovete operativce CIA da rade sa BIA na terenu na lociranju Mladića?
– Mi sarađujemo sa stranim službama, razmenjujemo informacije.Mi imamo dovoljno kapaciteta, naši operativci učestvuju u potragama za optuženicima i nema potreba da u tom pogledu tražimo pomoć sa strane. Ali, svaka informacija vezana za skrivanje optuženika više je no dobrodošla i u tom pogledu sarađujemo sa mnogim službama bezbednosti. Ne očekujem da strane službe reše problem, više verujem našim službama.

Šta službe rade po pitanju Hadžića?
– Više potraga u poslednje vreme organizovano je za Hadžićem, one će se nastaviti i verujem da će dati rezultat, ali nerealno je očekivati da imamo direktan prenos svih akcija koje sprovodimo.

Ko finansira Mladićevo skrivanje?
- Podaci do kojih se do sada došlo govore da je neposredno Mladićevo obezbeđenje plaćeno simbolično nekoliko stotina evra, dok su oni koji su organizovali mrežu njegovog skrivanja uzimali na desetine hiljada. Taj novac organizatori mreže su dobijali od finansijera, odnosno privatnika koji su uglavnom došli iz BiH u Srbiju nakon rata i otvorili firme ovde. Organizatori mreže su uzimali za sebe najveći deo novca, dok su malu sumu davali neposrednom obezbeđenju koje je za Mladića obavljalo čak i njegove privatne poslove. Na primer moralo je da radi na njegovom pčelinjaku.

Čini se da ne postoji problem koji ovu vladu nije zadesio?
– I ranije smo imali problem Haga, Kosova, ali sada imamo i blokadu parlamenta i svetsku krizu. Kao da smo nešto bogu zgrešili. Čak i da je ova vlada manja i homogenija bilo bi teško izboriti se s tim. U takvoj situaciji, predviđati koliko vlada treba da traje, nezahvalno je. Ne bih isključio mogućnost da traje čitav mandat, ali ni nove izbore.

Hag, Kosovo... Ista pitanja koja nas od 2000. blokiraju. Ima li vlada plan?
– Da biste rešavali probleme, morate da priznate da oni postoje. Srbija jeste u problemu. U teškoj situaciji. Niti jedna zemlja nije izložena takvim pritiscima kao što su Hag ili Kosovo. Na sve te probleme, imamo krizu rada parlamenta. Imamo dosta tanku većinu u tom parlamentu i kada na sve to dodate tešku ekonomsku krizu, onda smo mi u problemu. Za rešavanje problema potrebna je stabilna većina, što se može rešiti samo novim izborima. Ako nema izbora, uslov za početak rešavanja problema je postizanje konsenzusa oko bazičnih pitanja. Kod nas je kompromis težak. Vlast i opozicija ne mogu da se slože ni oko datuma u kalendaru.

Treba li smanjiti broj poslanika?
– To jeste mera, ali dugoročna. Broj poslanika regulisan je Ustavom. Zalažem se da parlament ima 150 poslanika i da nijedna vlada Srbije ne bi smela da pređe broj od 15 ministarstava.

Da li je Vlada razgovarala o toj mogućnosti?
– Mislim da je to moguće tek posle novih izbora.

Bili ste u Americi. Jesu li vam u SAD obećali da mogu da omekšaju stav Holandije? O čemu ste razgovarali?
– Od SAD tražimo okončanje pritisaka. Mišljenje koje se može čuti među građanima i ekspertima u Srbiji je da Holandija nije sama i da ne popušta pritisku zemalja EU zbog podrške Vašingtona. Nakon posete SAD-u, uverili su me da ta mogućnost ne stoji, a i da dele uverenje većine zemalja EU, izuzev Holandije, da Srbija ima političku volju da se ta stvar okonča. S druge strane, i oni kao i mi znaju šta su razlozi za stav Holandije – Srebrenica, unutrašnjopolitički odnosi, kao i činjenica da bi za svaku promenu odluke Vlade bila potrebna saglasnost holandskog parlamenta, a vlada ne želi da uđe u takav razvoj događaja. Pitanje Haga više ne opterećuje naše odnose. Ono što imamo kao problem s Vašingtonom je stav oko Kosova. To ne znači da jedan od tri cilja naše spoljne politike nisu dobri odnosi sa SAD. Oni su sada na prilično niskoj grani. Loši su. I mi te odnose moramo da popravimo.

Da li je to zapravo bio vaš pravi zadatak u SAD? Da li je Vlada uopšte razgovarala o narušenim odnosima sa SAD?
– Svaki član vlade mora da učini koliko može. Imao sam sastanke u Stejt departmentu i sa predstavnicima Saveta za nacionalnu bezbednost SAD. U tim razgovorima data je jedinstvena ocena oko Haga, ali naveli su i svoj stav prema Kosovu. Govorili smo o različitom tumačenju sporazuma u šest tačaka oko pitanja carine, policije. Predočio sam da je nama stalo da se taj sporazum u potpunosti implementira, da smo imali konstruktivan pristup prema Euleksu i da tražimo da se primenjuje sporazum onakav kakav je potpisan. Oni kažu da Albanci ne žele da govore o sporazumu u šest tačaka, da je to za njih problematično, ali i za nas su mnoge stvari problematične. Ipak, želimo da ispoštujemo sve što je dogovoreno. Ako oni dezavuišu UN, onda smo mi u problemu.

Postoji li konsenzus Vlade po pitanju dijaloga na relaciji Priština–Beograd i podrške Tadiću da s Albancima treba razgovarati?
– Mi smo insistirali na tome od samog početka, ali ne postoji takva saglasnost u Prištini.

Šešelj je najavio povratak u zemlju iz Sheveningena? Jeste li dobili takve signale iz Tribunala?
– Ne, nema takvih signala. Ali smatramo da je odluka o prekidu suđenja sedam sati pre zaključenja postupka iznošenja svedoka optužbe veoma loša, bez obrazloženja u potpunosti. Izneli smo primedbe Tribunalu i rekli da nismo obavešteni od Tribunala da je svedoku potrebna zaštita MUP-a. Policija je pružila zaštitu za osam svedoka u različitim postupcima i nema razloga da to ne činimo i dalje, ako Tribunal ima podatke o zastrašivanju. Ali to nije traženo. Mi za ovaj konkretan primer nismo imali zahtev da se svedok štiti. Tražili smo od njih izričit zahtev za one koji treba da se štite. Očekujem da se postupak nastavi, da može sam da se brani, da se postupak privede kraju i da se donese presuda. Ova situacija najmanje odgovara Tribunalu, s ovakvim postupcima narušava kredibilitet.

Ostale vestiArhiva