Pavlović je 2006. godine sastavio Predlog zakona o korporativizaciji i privatizaciji javnih preduzeća i privatizacionom registru, koji reguliše podelu besplatnih akcija onima koji to pravo nisu ostvarili po ranijem zakonu. Uz pomoć sindikata skupio je 401.958 potpisa građana za taj predlog. Potpisi su predati Skupštini oktobra iste godine, ali ih tadašnji predsednik Skupštine Oliver Dulić nikada nije uvrstio na dnevni red.
- Za narodnu inicijativu važe stroga pravila i potpisi se moraju skupiti za sedam dana. Zato ne može predsednik Skupštine da bira hoće li je staviti na dnevni red ili neće. Oni su bahato odlučili da neće. Suština predloga je bila da svi oni koji nisu dobiju besplatne akcije, i to u vrednosti 200 evra po godini radnog staža. To je ekvivalentno ranije podeljenim akcijama, koje su imale vrednost 400 maraka po godini staža - objašnjava Pavlović. On podseća da su pre ovog predloga poslanici odbacili prethodni sličan predlog, za koji je prikupljeno 545.000 potpisa, i „to je jedini put kod nas da se Skupština izjasnila o narodnoj inicijativi“.
Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, kaže da je ova organizacija juna 2003. godine skupila blizu 100.000 validnih potpisa za dva predloga zakona - Zakon o zabrani prometa oduzetim nepokretnostima i Zakon o restituciji. Naravno, reč je o nepokretnoj imovini koju su komunisti oduzeli posle 1945. godine.
- Najbolja potvrda da Mlađan Dinkić i Božidar Đelić ne žele ulazak u Evropsku uniju jeste to što su protiv restitucije. Non-stop dobijamo informacije da su ti zakoni negde u Skupštini. Od kada smo predali inicijativu, uputili smo 6.000 dopisa. Svakom od 250 poslanika u svakom sazivu do danas obraćali smo se više puta, a poslednjoj predsednici Skupštine Slavici Đukić-Dejanović tri puta. Nikakvog odgovora, samo ćutanje. To je šokantno - ocenjuje Antić. On za to okrivljuje uticaj tajkuna, „onih koji su se obogatili poslednjih 20 godina, a poslednjih sedam-osam stekli i monopol“.
- Da je oteta imovina izuzeta iz privatizacije, garantujem da bi država ubrala više para, jer bi ponuda bila manja, a pravni odnosi čistiji. Da ne govorim da bismo povraćajem imovine na Kosovu i Metohiji imali veću legitimnost u pokrajini, a da smo vratili imovinu Francuzima, Austrijancima i drugima kojima je takođe oduzeta, čitava priča o KiM imala bi drugačiji tok - smatra Antić.

Ostale vestiArhiva