Iako banke ne navode tačan broj odobrenih stambenih kredita od početka godine, nije tajna da je ovih pozajmica mnogo manje nego ranije. Novu računicu za kamate na ove kredite neke su banke vršile u oktobru, dok su pojedine cenu zajma poslednji put menjale u januaru. S druge strane, građani uplašeni neizvesnošću ustežu se od ulaska u tako velike životne projekte kao što je kupovina stana na kredit.
Iako je tržište ponovo živnulo u februaru, nekretnine koje se kupuju uglavnom su manje kvadrature nego obično, a plaćanje je u kešu.
- U Beogradu je pre krize bilo drastičnih skokova cena, ali ne i sličnih padova. Primetno je da su od nastanka krize ove cene spuštene za svega oko 10 odsto u Beogradu i Novom Sadu. U manjim gradovima nisu uopšte spuštali cene jer tvrde da ni ranije nisu bile precenjene. U februaru se situacija malo razmrdala, a u trgovinu uglavnom idu keš kupci. To su mahom gastarbajteri i Crnogorci koji su prodali nešto u svojoj zemlji - kaže Marina Stamenić, direktor internet portala „kuca.net“.
Uplašeni krizom, građani se suzdržavaju od podizanja kredita, pogotovo što plate primaju u dinarima, a zajam u narednih 30 godina otplaćuju u evrima koji je od početka krize poskupeo oko 20 odsto. Prilikom podizanja zajma valja se i detaljno raspitati o tržišnim uslovima. Neke banke usklađuju kamatne stope dva puta godišnje, pojedine kvartalno, dok neke i mesečno. Veoma je važno znati da li se kamata menja na osnovu poslovne politike banke ili prati kretanje Euribora i Libora.
Euribor se sa prošlogodišnjih 4,5 odsto spustio na sadašnjih 2,6 odsto, marže na rizik zemlje su duplirane, a u slučaju Srbije ona je sa dva povećana na šest procentnih poena.
Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“, kaže da je smanjenje Euribora i Libora praćeno drastičnim povećanjem premije za rizik zemlje, tako da ovo povećanje u značajnoj meri anulira smanjenje referentnih kamatnih stopa.
- Pa ipak, nadamo se da će se situacija popraviti do 31. marta kada će „Rajfajzen banka“ razmotriti potrebu za promenom kamatnih stopa na stambene kredite u otplati - navodi Šijačić.
U „Folks banci“ kažu da se baš kao i klijenti koji odlažu kupovinu stanova nadaju smirivanju finansijskih prilika u ovoj godini.
- Kamate su iste kao i oktobru prošle godine, a kreću se od 7,95 odsto za kredite indeksirane u evrima. Tražnja je manja. Rok na koji se uzimaju krediti je uglavnom na period od 30 godina, za stanove u proseku veličine 50 kvadrata - kažu u „Folks banci“.
Stanovi koje građani pazare na kredit u „Hipo banci“ u proseku su nešto manji, a kamate na pozajmice poslednji put su promenjene u januaru.
- Kamatne stope se u nominalnom iznosu kreću od šest odsto do osam odsto u zavisnosti od modela kredita, uz osiguranje kod NKOSK-a, sa depozitom ili bez njega - objašnjavaju u „Hipo banci“.
Međutim, nominalna kamata ne treba da je reper onima koji procenjuju da li će se upustiti u pozajmicu, jer ona nije stvarna cena zajma već je to efektivna kamata koja se kod pojedinih banaka kreće i do 15 odsto u zavisnosti od modela kredita.

Mrkonjić: Uskoro subvencionisanje kredita za stanogradnju
Ministar Milutin Mrkonjić najavio je danas mogućnost da država obezbedi subvencionisane kredite za stanogradnju, kako bi cena bila 500 do 600 evra po kvadratu. Vlada, u okviru mera za prevazilaženje svetske ekonomske krize, razmišlja da obezbedi subvencionisane kredite za stanogradnju. Sada se u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje istražuje jedan od modela koji bi bio prihvaćen, izjavio je Mrkonjić Tanjugu.
"Stručnjaci tvrde da je to realna cena, koja stvara mogućnost našim građanima da deo para daju za učešće, a da deo dobiju kroz kredite", kazao je Mrkonjić.
On tvrdi da je Srbiji sada potrebno 150.000 stanova, od kojih dve trećine samo u Beogradu. Važno je da oni budu po realnoj ceni, što je, prema rečima Mrkonjića, moguće s obzirom na to da naše građevinske firme proizvode sav neophodan materijal za gradnju.
"Sada se razrađuje model kako će banke ući u kredite i subvencionisanje tih projekata, ali ideja ostaje na snazi i verujem da ćemo vrlo brzo to rešiti", rekao je Mrkonjić.

Ostale vestiArhiva