KOPAONIK, 3. marta 2009. (Beta) - Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je država spremna da sa 40 milijardi dinara garancija pomogne bankama da se izbore sa očekivanim novim talasom udara ekonomske krize zbog nelikvidnosti privrede.
"Očekujemo talas pritiska na banke kao posledicu nemogućnosti privrede da servisira svoje obaveze (vraća kredite). Pojaviće se stečajni postupci gde banke neće moći da naplate svoja potraživanja", kazao je on na Biznis forumu na Kopaoniku.
Cvetković je istakao da je u budžetu Srbije izdvojeno 40 milijardi dinara koji će omogućiti da se zajedno sa Narodnom bankom Srbije pomogne očuvanju stabilnosti srpskog bankarskog sektora.
Premijer je najavio da će 15. ili 16. marta početi pregovori sa Međunarodnim monteranim fondom (MMF) o pretvaranju postojećeg aranžmana iz predostrožnosi u "klasičan stend baj aranžman".
Tim aranžmanom će, prema rečima Cvetkovića, ranije predviđeni budžetski deficit Srbije u 2009. godini, sa 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti poveća za jedan ili više procentnih poena.
On je objasnio da će se budžetski deficit najvećim delom pokrivati zadužnjem države na inostranom finansijskom tržištu, zatim finansijskom pomoći Evropske unije, i prihodima od privatizacije, koji će biti znatno manji nego prethodne godine, bez obzira na prihode od 400 miliona evra od prodaje Naftne industrije Srbije i (NBS).
"Nema bojazni da će novi krediti imati za posledicu prezaduženost zemlje", rekao je Cvetković i dodao da je trenutno učesće javnog duga u bruto društvenom proizvodu (BDP) oko 27 odsto.
U pregovorima sa MMF Vlada će, kako je dodao, tražiti da se ne smanje ulaganja u infrastruktu jer se "ulaganjem u budućnost, a na kratak rok obebeđuje nova radna mesta i tražnja za nizom proizvoda".
"Ta ulaganja će biti u Koridor 10, Koridor 7, lokalnu i ruralnu infrastrukturu, socijalne stanove i modernizaciju javnih preduzeća", dodao je premijer.
Cilj mera koje je Vlada Srbije preduzela za ublažavanje posledica ekonomske krize je, kako je naglasio, da se poveća proizvodnja i tražnja domaće robe, i za te podsticaje su iz budžeta obezbeđena sredstva u iznosu od 2,2 odsto BDP-a, što je znatno više nego u zemljama u okruženju.
Cvetković je rekao da zbog smanjenja budžetskih prihoda usled smanjenog uvoza i po tom osnovu naplate carina i poreza na dodatu vrednost, za sada ne postoji mogućnost da se smanjenji stopa PDV-a.
On je najavio novi paket mera za pomoć privredi i građanima za prevladavanje posledica ekonomske krize, koji bi mogao biti u primeni za mesec dana.
Te mere, kako je rekao, neće podrazumevati značajnu finansijsku podršku iz budžeta, jer za to ne postoji mogućnost, ali će ići u pravcu rasterećenja privrede.

Ostale vestiArhiva