Više desetina hiljada ljudi iz Bosne i Hercegovine i inostranstva prisustvovalo je komemorativnom skupu u Potočarima, pod nazivom "Da se ne zaboravi", povodom obeležavanja 11. godišnjice masakra srebreničkih Bošnjaka.

Za nedelju dana vojnici pod komandom generala Ratka Mladića su, prema optužnicama Haškog tribunala, organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, a deportovano je preko 30.000 žena i dece. U zajedničku grobnicu u Potočarima danas je sahranjeno još 505 identifikovnih žrtava.

Komemoraciji je prisustvovala delegacija Tužilaštva iz Haga, koju je predvodila glavna tužiteljka Karla del Ponte, a od zvaničnika iz Srbije niko nije otišao da oda poštu žrtvama.

Jedanaesta godina zločina u Srebrenici obeležena je bez velikih reči i političkih govora. Porodice su prema verskom obredu ukopale 505 identifikovanih žrtava, među kojima su četiri žene i jedna devojčica. Najmlađe žrtve imale su 15 godina, osam dečaka, a najstarija žrtva 78. Posmrtni ostaci nekih od njih bili su razbacani u različite masovne grobnice. U Potočarima je danas bilo tužno, ali i dostojanstveno.

Versku ceremoniju predvodio je reis ul ulema islamske zajednice Efendija Cerić: "Ovdje u Potočarima veliki su ostali mali, a mali su postali hrabri u borbi za istinu i pravdu. Ovdje u Potočarima moćni su ostali sramni, a nemoćni su postali uvjereni da će pravda stići svakog zločinca, ma koliko bježao i ma koliko se krio".

U Memorijalnom centru u Potočarima danas nisu bile samo porodice žrtava. Među više od pedeset hiljada osoba bili su i ljudi iz inostranstva, predstavnici vlasti, osim vodećih srpskih političara koji su poslali svoje izaslanike, predstavnici diplomatskog kora, Žene u crnom iz Beograda i glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte. Ona je novinarima kazala da je ljuta što su Ratko Mladić i Radovan Karadžić još na slobodi.

Zanimljivo je da tužiteljku Del Ponte nisu dočekale žene iz udruženja Majke Srebrenice: "Jedanaest godina nam baca prašinu u oči i Karadžić i Mladić još uvijek nisu uhapšeni", kaže Hajra Ćatić.

U Bosni i Hercegovini je danas dan žalosti.

Obeležena godišnjica i u Srbiji

Inicijativa mladih za ljudska prava obeležila je godišnjicu genocida u Srebrenici akcijama u devet gradova u Srbiji, kako bi odala poštu srebreničkim žrtvama. Akcije su održane u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Pančevu, Somboru, Kikindi, Novom Bečeju i Knjaževcu.

Koordinatorka ove organizacije za Niš, Maja Stojanović, kaže da je akcija u centru Niša pod nazivom "Osudi zločin" bila na ivici incidenta: "Na ovoj akciji smo delili bedževe na kojima je bila slika Ratka Mladića i na kojima je pisalo 'Traži se za genocid' i štampali smo majice sa istim natpisom. Bilo je gusto, nije bilo nekih incidenata u smislu da je neko dobio veće batine ili tako nešto, milicija je odreagovala u nekoliko navrata veoma ažurno. Tako da nije bilo posebnih incidenata, međutim reakcije građana su veoma loše, svi su spominjali srpske žrtve i Ratka Mladića kao heroja i nije bilko puno ljudi koji su se odazvali da uzmu bedževe".

"Nemoguće potpuno shvatiti užas"

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling saopštio je da je "čak i nakon proteklog vremena nemoguće u potpunosti shvatiti užas onoga što se u Srebrenici dogodilo pre 11 godina". "Svaki put kada pomislim na Srebrenicu, moram da se upitam šta se još moglo i trebalo uraditi i šta sam ja mogao da uradim, da bismo sprečili pokolj u gradu koji je, na kraju, bio proglašen sigurnosnom zonom UN", rekao je Švarc-Šiling.

On je naveo da je tačno pola veka posle završetka Drugog svetskog rata dozvoljeno da se "pred našim očima dogodi genocid". Istakao je da će žrtve genocida biti izneverene ako se ne osigura da ostaci svakog od njih budu sahranjeni sa dostojanstvom i ako počinioci ratnih zločina ne budu izvedeni pred lice pravde.

U Potočare je doputovala delegacija Tužilaštva iz Haga, koju predvodi glavna tužiteljka Karla del Ponte, kao i Fon van den Bizen, holandski advokat, koji zastupa BiH u tužbi protiv Srbije i Crne Gore za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je po dolasku u Memorijalni centar u Potočarima izjavila da je došla kako bi odala počast žrtvama genocida i kratko dodala: "Jako sam ljuta što su Radovan Karadžić i Ratko Mladić još slobodni".

Prošle godine, na desetogodišnjicu pada Srebrenice, Del Ponteova je odbila da prisustvuje komemoraciji u znak protesta što nisu uhapšeni optuženi za ratne zločine Ratko Mladić i Radovan Karadžić.

Među običnim ljudima u Republici Srpskoj, kao i prethodnih godina, mišljenja su veoma različita. Međutim, čini se da je sve više onih koji shvataju zastrašujuće razmere zločina u Srebrenici.

Među onima koji će danas doći u Srebrenicu, neće biti najznačajnijih političara iz Republike Srpske. Neki od njih tvrde da nisu dobili nikakav poziv, a izjava entitetskog predsednika Dragana Čavića kako neće ići u Srebrenicu jer neće da se druži s Naserom Orićem primljena je s mirnim prezirom jer se, kako kažu u Potočarima, od njega ništa drugo nije ni moglo očekivati. Predsedavajući Organizacionog odbora komemoracije Abdulrahman Malkić rekao je novinarima da Orić danas neće doći u Potočare.

Ivana Dulić: Zločin ne sme biti zaboravljen


Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković izjavila je povodom godišnjice dešavanja u Srebrenici da taj zločin ne sme biti zaboravljen.

"Sećanje na Srebrenicu, sećanje na mračnu prošlost mora biti upozorenje da nikad više ne dozvolimo da se takav zločin ponovi. Srebrenica ostaje na savesti celog čovečanstva, jer nije učinjeno dovoljno da se on spreči. Oni koji su počinili zločin, moraju biti privedeni pravdi i kažnjeni. To je neophodno za pomirenje kako u BiH i regionu, tako i u celoj Evropi“, navela je ona u saopštenju Vlade Srbije.

"Nije moguće izbrisati bol, nije moguće ispraviti prošlost, ali možemo i moramo zajedno da dostignemo istinu i pravdu. To dugujemo žrtvama, njihovim porodicama, ali i celom čovečanstvu, koje je poraženo 11. jula 1995. godine. Zato je Srebrenica sećanje na prošlost, ali i pogled u budućnost, koju moramo krojiti na principima istine i pravde“, navela je Ivana Dulić.

Tadić: Potrebno osuditi sve zločine

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je povodom godišnjice zločina u Srebrenici da svi koji su počinili ratne zločine moraju biti kažnjeni za svoja nedela, kao i da je potrebno osuditi sve zločine, ne samo zbog prošlosti već i zbog bolje budućnosti.

"Za mene nije bitno da li je zločin izvršen u Prijedoru, Sarajevu, Zvorniku, na Kosovu i Metohiji, Vukovaru, Srebrenici, Bratuncu ili Kravicama. Zločini su zločini, bilo gde da su počinjeni, a njihovi počinioci moraju da odgovaraju pred licem pravde", navodi se u Tadićevoj pismenoj izjavi.

Predsednik Srbije ukazao je i da Haški tribunal mora imati iste kriterijume prema zločincima i izrazio nezadovoljstvo i protest što je Naser Orić osuđen u Hagu na samo dve godine zatvora zbog zločina nad srpskim civilima 1992. i 1993. godine.

Tadić je naveo da "narodi nisu zločinci", već su to pojedinci koji imaju imena i prezimena. "Porodice ubijenih zahtevaju da se zločinci osude. To mora da se dogodi, jer će u suprotnom pitanje zločina opterećivati dobre međususedske odnose i imati posledice na budućnost i generacije koje dolaze", zaključio je predsednik Srbije.

NDNV: Sramota što nije Dan žalosti u Srbiji

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) ocenilo je kao sramotu to što 11. jul još uvek nije proglašen za Dan žalosti u Srbiji.

Prošlo je više od godinu dana otkako je NDNV predložilo tu inicijativu državnim organima Srbije i Vojvodine, navodi se u saopštenju i dodaje da odgovor, "na sramotu onih kojima je inicijativa upućena", nikada nije stigao.

"Podsećamo da je genocid u Srebrenici najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata i da bi Srbija morala da se pokloni pred nedužnim žrtvama užasnog pogroma", saopštava NDNV, dodajući da je inicijativa poslata Vladi Srbije i Izvršnom veću Vojvodine.

Ocenjuje se da Dan žalosti može da predstavlja "simbolični dan početka katarze i procesa suočavanja sa istinom i prošlošću, koji su itekako potrebni našim građanima i našoj državi". NDNV je pozvalo sve političke stranke, nevladine organizacije, medije i javne ličnosti da podrže inicijativu.

Ostale vestiArhiva