Vesti
Politika
Šansa da Srbija greje vodu na sunce
11.07.2006. 16:30
Izvor: Glas javnosti
Ministarstvo energetike traži pare iz Nacionalnog investicionog plana
BEOGRAD - Upotreba sunčeve energije za zagrevanje tople vode u domaćinstvima mogla bi uskoro da postane pravi hit u Srbiji. Ministarstvo energetike predložilo je Vladi Srbije da u okviru Nacionalnog investicionog plana obezbedi oko pet miliona evra, u ovoj i narednoj godini, za kreditiranje kupovine solarnih kolektora za grejanje tople vode za oko, za početak, 4.000 domaćinstava. Ovaj predlog trebalo bi da olakša korišćenje sunčeve energije jer su sada glavne prepreke skupa oprema koja košta od 1.200 do 3.000 evra i nepostojanje povoljnih kredita. U firmama koje prodaju ovu opremu kažu da bi obezbeđivanje povoljnih pozajmica bio dobar potez, ali da bi država trebalo da razmisli o ukidanju carine i PDV-a na ovu opremu, što bi znatno snizilo njenu cenu.

O kom potencijalu je reč govori podatak da bi svako domaćinstvo ugradnjom solarnog kolektora mesečno uštedelo više od polovine struje koju prosečno potroši i smanjilo račun za oko 1.500 dinara. Investicija od oko 1.200 evra, prema procenama Ministarstva energetike, isplatila bi se za manje od pet godina, a od 3.000 evra za šest-sedam godina. Potrošači bi novcem od uštede mogli da plate mesečne rate kredita. Krediti bi, prema zamisli Ministarstva, bili odobravani s malom kamatom i počekom od par godina. Novac od vraćenih pozajmica slivao bi se u fond koji bi se stalno obnavljao i koristio za nove kredite. Najmodernija solarna oprema koju, na primer, proizvodi nemačka firma "Fisman" košta 3.000 evra.

Postoji i jeftinija, od 1.200 do 1.500 evra, ali ovim kolektorima je potrebno duže vreme da bi zagrejali manju količinu vode do nižih temperatura. Stepen iskorišćenja sunčeve energije kod njih je od 50 do 70 odsto, što je u odnosu na moderniju opremu do 40 odsto manje. Država bi smanjivanjem carine i PDV-a mogla da smanji cenu opreme. Sada se na solarne kolektore plaća carina od jedan odsto, ali na prateću opremu deset odsto. Pošto jedno ne ide bez drugog, na ceo sistem plaća se carina 11 odsto. Na to se dodaje i PDV, pa cena poraste za oko 30 odsto. Nemačka, na primer, stimuliše ovu vrstu energije tako što kupcu na svaki kvadratni metar solarne instalacije plaća po 136 evra.

RADI I NA DNEVNU SVETLOST

Na domaćem tržištu mogu se naći i uređaji iz Grčke, Turske, ali i domaće proizvodnje. Kvalitetna nemačka oprema za korišćenje sunčeve energije može se nabaviti i za oko 2.100 evra. Ova oprema je sposobna da "radi" i kada nema direktnog sunčevog zračenja, već samo dnevne svetlosti, odnosno i zimi. Osnovni delovi opreme su solarni kolektori i bojler, s tim da bojler može imati i grejač koji dogreva vodu ili potpuno zagreva tokom zime. Za domaćinstvo od četiri člana dovoljne su dve solarne ploče od po 2,3 kvadratna metra i bojler od 200 do 300 litra. Montiranje opreme traje jedan dan i dodatno se naplaćuje od 100 do 150 evra.

UŠTEDA STRUJE

O kom potencijalu je reč govore proračuni iz Nemačke, u kojoj je dovoljno manje od jednog kvadratnog metra solarne instalacije da bi se zadovoljile sve potrebe jednog stanovnika ove zemlje za toplom vodom. Korišćenjem solarne energije u Srbiji bi se smanjilo neracionalno korišćenje ovog energenta. Ako se uzme da je prosečna mesečna potrošnja struje po domaćinstvu oko 550 kilovata, ugradnjom solarnih kolektora uštedelo bi se 275 kilovata.