Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc krajem marta će posetiti Beograd i o saradnji razgovarati sa zvaničnicima Srbije, izjavila je njegova predstavnica Olga Kavran.
Na redovnoj konferenciji za štampu u Hagu, Kavran nije mogla da precizira kada će tačno Bramerc doputovati u Beograd.
Prema njenim rečima, to će biti "redovna, radna poseta" tokom koje će glavni tužilac razgovarati sa srpskim zvaničnicima zaduženim za saradnju s Tribunalom.
Šef Nacionalnog saveta Srbije za saradnju s Tribunalom Rasim Ljajić nedavno je najavio Bramercovu posetu za 26. i 27. mart.
Sledeću procenu saradnje Srbije s haškim tužilaštvom, Bramerc će obelodaniti u junu, podnoseći redovni izveštaj Savetu bezbednosti UN u Njujorku.
Budući da su na slobodi još dvojica optuženih, Ratko Mladić i Goran Hadžić, ta saradnja, prema Bramercovom poslednjem izveštaju, podnetom decembra 2008. godine, još nije potpuna, uprkos značajnom napretku ostvarenom hapšenjem Radovana Karadžića.
Sa duge strane, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je danas Briselu da je Srbija bez dileme posvećena pronalaženju, hapšenju i isporučivanju Ratka Mladića i Gorana Hadžića Haškom tribunalu.
"Za Srbiju ne postoji dilema. Mi smo kao država posvećeni pronalaženju, hapšenju i isporučivanju dvojice preostalih haških optuženika koji su još van našeg dometa", rekao je Vukčević obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta u Briselu.
Vukčević je istakao uverenje da sve zemlje regiona, sve nacije zapadnog Balkana, moraju da pronađu načcin da se iskreno pomire i da u centru takvog opredeljenja leži puna saradnja sa Haškim tribunalom.
Evropska unija, na insistiranje Holandije, punom saradnjom Beograda sa Tribunalom - pod kojom se pre svega podrazumeva hapšenje generala Mladića, optuženog za genocid u Srebrenici - uslovljava deblokiranje i primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Prema rečima Vukčevića , proces suočavanja sa istinom o ratnim zločinima uvek je spor i mukotrpan i da bi taj proces bio uspešan i doprineo da se takva zlodela više nikada ne ponove, neophodno je da iza suočavanja u svakom društvu stane vladajuća elita i njena država.
"Preuzimanje odgovornosti i kažnjavanje odgovornih treba da postane autentična državna politika. Iako je suočena sa mnogostrukim unutrašnjim otporima, tvrdim da to danas jeste autentična državna politika Srbije", naglasio je Vukčević.
Pomirenje treba da nauči našu decu da i drugi imaju isto toliko prava na život, rad i sreću, kao i mi, kazao je.
Kako je naglasio, pomirenjem se obezbeđuje demokratski moralni okvir u kojem treba sagledati zločine pojedinaca koji su lažno delovali u ime naroda i to je moralna obaveza čijim ćemo ispunjenjem jasno pokazati da smo iznutra prihvatili vrednosti Evrope, kazao je on.
"Pomirenje znači da se govori istina o događajima koji se ne smeju nikada ponoviti na našem kontinentu. To je naša obaveza i mi to moramo da završimo. Ne želim da život moje dece bude obeležen likom Ratka Mladića i ostalih", naglasio je Vukčević.
Srpski tužilac je rekao da je institucija na čijem je čelu svakodnevno izložena napadima političara koji ne žele da priznaju da je svaki nekažnjeni srpski zločin - zločin prema Srbiji.
Ipak, kako je istakao Vukčević, stavovi javnosti u prilog saradnje sa Haškim Tribunalom menjaju se na bolje jer postoji politička volja u Srbiji da se ratni zločini osude, a ratni zločinci privedu pravdi, bez obzira na naciju i veru.
Govoreći o predmetima na kojima radi Tužilastvo za ratne zločine, on je kazao da je za pet godina ukupno procesuirano 276 osoba i da se radi na predmetima koji obuhvataju 2.216 žrtava ratnih zločina.
Otužena je 91 osoba, 151 je pod istragom, a 11 postupaka je u fazi glavnog pretresa.
"Imamo šest pravosnažnih presuda za ratne zločine, računajuči zločin u Sjeverinu i slučaj Podujevo. U tim predmetima izrečeno je168 godina zatvora", kazao je Vukčević.
Do sada je, prema njegovim rečima, izrečeno više od 229 godina zatvora i u toku je žalbeni postupak, a Tužilaštvo vodi trenutno nekoliko desetina pretkrivičnih postupaka.

Ostale vestiArhiva