Svako dete ima svog donatora, a među njima su se poslednjih godina razvila i prava porodična prijateljstva. Inicijativu za ovu akciju, odmah po završetku bombardovanja, pokrenulo je udruženje "Ne bombe, samo karamele", posredstvom koga je u Kragujevac stiglo nekoliko miliona evra pomoći.
Italijanka Đuzepina Bjanki usvojila je na daljinu Miloša Stojanovića, čija majka je zaposlena u “Zastavi”.
Svake godine ona posredstvom asocijacije pošalje 310 evra, ali i brojne poklone za Miloša.
Od materijalne pomoći koju pruža porodici Stojanović, Đuzepina vrednijim smatra prijateljstvo se izrodilo iz ovog poznanstva.
“Ja sam odlučila da učestvujem u ovom projektu usvajanja dece na daljinu još pre nego što sam upoznala Miloša - njega sam upoznala kasnije - a to zbog toga što sam se osećala krivom, osećala sam se krivom zato što je moja zemlja učestvovala u bombardovanju Jugoslavije”, kaže Đuzepina.
“Problem je samo jezik, ali mi se razumemo zato što se mnogo volimo”, navodi ona.
Miloš je samo jedno, od ukupno 1.800 dece “Zastavinih” radnika, kojima ova pomoć, u nekim situacijama poslednjih godina, bila slamka spasa.
“Uvek mi je ta pomoć dobrodošla i značila mi je mnogo. U novčanom iznosu smo dobijali i slala je puno puta pakete što je meni mnogo značilo kad nisam mogla da mu kupim jaknu, ili patike, ili cipele, ili šta ja znam, bluzu”, kaže Ranka Stojanović, Miloševa majka.
“Njemu je to značilo i on se tako jako obraduje tim stvarima da je to baš… Bez obzira što je takav, zna da se obraduje i da mu bude drago”, navodi ona.
Osim direktne materijalne pomoći deci, donatori iz Italije, u kritičnim situacijama finansirali su i operacije i lečenje najmlađih Kragujevčana.
Čak su u pojedinim slučajevima plaćali i transplantacije organa.
“Ja tačnu sumu ne mogu da vam kažem. Evo iz kog razloga, reći ću vam orijentacionu, to je negde oko tri i po miliona evra. A zašto ne mogu da kažem tačno? Zato što mnoga deca i mimo nas, nezavisno od ovih zvaničnih podela donacija, dobijaju finansijsku pomoć od svojih donatora”, objašnjava Rajka Veljović, koordinator biroa za donacije Samostalnog sindikata.
“To su one porodice koje su uspostavile lični kontakt sa svojim donatorima, tako da stižu novčani pokloni i za Uskrs, i za Božić, i za rođendane, i za sve prigode”, navodi ona.
Presudno u odluci da pomoć pruže radnicima Kragujevca bila je činjenica da se ovaj grad smatra simbolom srpske radničke klase.
I posle decenije pomoći, broj donatora u Italiji se ne smanjuje već se povećava. A pojedini dobročinitelji su se identifikovali sa Srbima, pa i zavoleli srpski narod.
“Ali situacija u onim porodicama koje mi posećujemo je postala mnogo dramatičnija i mi se nadamo da ćemo moći da nastavimo sve dok to bude u našoj moći jer ne možemo postavljati ograničenja”, kaže Đilberto Vlaic, predsednik asocijacije”Ne bombe, samo karamele”
“Sve dok budemo imali jednog jedinog donatora koji nas podržava mi ćemo nastaviti da dolazimo. A kad ne budemo više imali donatore doći ćemo da živimo ovde”, poručio je on.
Italijanske asocijacije više ne pomažu samo radnike, već su se u Kragujevcu uključili i u realizaciju projekata od značaja za lokalnu zajednicu.
Zahvaljujućo finansijskoj pomoći, Kragujevac je dobio i jedan od najboljih centara za decu sa Daunovim sindromom u Evropi.
Gospodin Vlaic ističe da su italijanske kolege pomažući Kragujevčanima, zavoleli ovdašnje ljude, pa i grad.

Ostale vestiArhiva