"To je prvi put u istoriji da se jedan akt secesije razmatra sa stanovišta međunarodnog prava. Tu će se meriti pravo na samoopredeljenje u odnosu na pravo očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta jedne međunarodno priznate i suverene države", rekao je Jeremić za RTS.
On je izjavio da bi prva usmena rasprava u Međunarodnom sudu trebalo da se održi u decembru, a da bi presudu trebalo očekivati tek posle prve polovine 2010. godine.
"Presuda će u svakom slučaju imati presedanski karakter i apsolutno sam uveren da će sud presuditi u skladu sa međunarodnim pravom", rekao je Jeremić.
On je izjavio da će u raspravi učestvovati više od 30 država, a stavove Srbije, kako je rekao, podržaće "neke od najuticajnijih zemalja" - Kina, Rusija, Brazil, Španija...
Jeremić je rekao da će Beograd i u međuvremenu nastaviti da se bori za očuvanje svog integriteta.
"Mi smo miroljubiva i demokratska zemlja i imamo puno pravo da se legalnim, mirnim i demokratskim sredstvima borimo za svoj suverenitet", zaključio je Jeremić. Srbija je danas predala Međunarodnom sudu pravde argumentaciju o nezavisnosti Kosova. U raspravi će učestvovati elita međunarodnog prava, otkriva B92.
Saša Obradović, glavni pravni zastupnik Srbije, predao je Međunarodnom sudu pravde podnesak od oko hiljadu stranica u kome se tvrdi da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
U saopštenju ministarstva posljnih poslova navodi se da pravni dokument, koji čine dve knjige od po 350 i 600 stranica, kao i veliki broj mapa i prikaza terena, sadrži sve neophodne elemente i pravnu argumentaciju relevantnu za dokazivanje stava da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u skladu sa međunarodnim pravom.
Član tima Saša Obradović rekao je ranije za B92 da će pred sudom izneti argumete da pitanje nezavisnosti nije političko već pravno pitanje, kao i da će insistirati na tome da je jednostranom odlukom privremenih kosovskih institucija prekršeno međunarodno pravo.
Rasprava koja će se voditi kako bi sud doneo "savetodavno mišljenje o nezavisnosti Kosova" okupiće elitu međunarodnog prava, a zanimljivo je da će britanski eksperti zastupati i London, i Beograd, i Prištinu.
Sve članice UN-a koje su želele da se uključe o raspravu o nezavisnosti Kosova, morale su do 18 časova da sudu dostave svoju argumentaciju u pisanoj formi.
Dodatno, to je, na poziv suda učinila i Vlada Kosova, o čemu možete čitati više u posebnoj vesti.
Nezvanična saznanja upućuju da će se zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, angažovati da i pred sudom brane pravo Albanaca na otcepljenje od Srbije, a teret pravne rasprave, od SAD preuzele su Velika Britanija i Francuska, koje su za taj posao angažovale svoje najbolje kadrove.
Britansku Vladu predstavljaće Džejms Kraford, ugledni profesor Kembridža, dugogodišnji član UN-ovih komisija i foruma koji se bavio odgovornošću država, pravom na samooperdeljenje i više puta učestvovao u procesima pred Međunarodnim sudom. Zastupaće i Hrvatsku u tužbi protiv Srbije za genocid.
Francuzi su posao proverili takođe ekspertu Alanu Peleu koji je zastupao Bosnu i Hercegovinu u sporu protiv Srbije za genocid.
Za Britanca se odlučila i Vlada Kosova koja je angažovala Ser Majkla Vuda, dugogodišnjeg savetnika britanske vlade, koji je između ostalog bio učesnik Dejtonskih pregovora i pregovora u Rambujeu.
I u timu Srbije nalazi se Britanac, profesor Malkom Šo, ugledni pravnik sa titulom kraljičinog advokata, koji se bavio pitanjem državnih granica u svim kriznim regionima u svetu od Bolivije do Kipra. Svojevremeno ga je Vrhovni sud Kanade angažovao u procesu po zahtevu za otcepljenje Kvebeka.
Osim njega u timu je i nemački ekspert Andreas Cimerman koji je Srbiju zastupao u svim procesima koje je u poslednjih osam godina vodila pred Međunarodnim sudom kao i Argentinac Marselo Koen, još jedan ekspert za pitanja međudržavnih granica i graničnih sporova. Na čelu je katedre sa pravo Ženevskog instituta za međuanrodne studije.
U timu Srbije su i domaći eksperti, Saša Obradović, Vladimir Đerić i Igor Olujić, sva trojica bili su članovi pravnog tima i u sporovima protiv Bosne i Nato zemalja. Prvi put timu Srbije priključio se i Dušan Bataković, trenutno ambasador Srbije u Francuskoj.
Rusija i Rumunija zvanično su saopštile da su Međunarodnom sudu pravde predale podneske kojim potvrđuju svoj stav da nezavisnost Kosova nije u skladu sa međunarodnim pravom.
Očekuje se da će Srbiju podržati i druge evropske, latinoameričke i afričke zemlje koje nisu priznale nezavisnost, a koje su i same suočene sa separatističkim pokretima.
Međunarodni sud pravde objaviće, najverovatnije u ponedeljak, zvaničan spisak svih zemalja koje će učestvovati u nastavku rasprave o Kosovu.
Mišljenje Međunarodnog suda pravde nije obavezujuće, naglasio je, gostujući u emisiji “Stanje nacije” TV B92, nekadašnji kosovski funkcioner, advokat Azem Vlasi rekavši i da kakvo god ono bude bilo neće promeniti status Kosova.
Šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović naglašava da je samo pokretanje pitanja pred međunarodnim sudom Srbiji donelo koristi - usporavanje procesa priznavanja nezavisnosti Kosova.
“Kosovo neće biti u Srbiji. Nezavisnost Kosova se neće poništiti i Srbija na svom putu ka EU treba da se zapita kako će jednog dana reagovati 22 zemlje članice EU koje su priznale Kosovo, sa kojima Srbija zapravo tera inat. Ona je u konfrontaciji sa njima po pitanju Kosova i 57 zemalja koje su do sada priznale Kosovo”, ocenio je Vlasi.
“Bez obzira što je to samo mišljenje, a ne presuda to će značiti da se mnoge zemlje oslobode pritisaka da priznaju Kosovo. To će značiti da se Srbija oslobodi pritisaka da odustane od svoje borbe za Kosovo i Metohiju. Ali u nekom drugom smislu, glavni cilj je da se otpočne neki novi dijalog da se otpočne neki novi život na Kosovu”, rekao je, s druge strane, Mihajlović,

Ostale vestiArhiva