Beograd - Deo predloga mera za unapređenje odnosa sa Evropskom unijom, koji je ministar finansija Mlađan Dinkić nazvao "Paket plus", biće promenjen i pre nego što će 17. jula biti predstavljen u Briselu, saznaje Danas od izvora bliskog Vladi.
Naime, predlog da Srbija dobije povećanje pretpristupnih fondova radi finansiranja projekata od regionalnog značaja u okviru Nacionalnog investicionog plana biće preinačen u "plan aktivnosti koje će Srbija preduzeti da bi došla u situaciju da dobije veća sredstva", kaže naš izvor. On navodi da je predlog nemoguće ispuniti u obliku u kojem je najavljen i da je reč o čisto populističkom potezu koji nije utemeljen na realnim pretpostavkama.
Kako Danas saznaje od izvora bliskog Vladi, deo predloga mera za unapređenje odnosa sa Evropskom unijom, koji je ministar finansija Mlađan Dinkić nazvao "Paket plus", biće promenjen i pre nego što će 17. jula biti predstavljen u Briselu. Naime, predlog da Srbija dobije povećanje pretpristupnih fondova radi finansiranja projekata od regionalnog značaja u okviru Nacionalnog investicionog plana biće preinačen u "plan aktivnosti koje će Srbija preduzeti da bi došla u situaciju da dobije veća sredstva", kaže naš izvor. On navodi da je predlog nemoguće ispuniti u obliku u kojem je najavljen i da je reč o čisto populističkom potezu koji nije utemeljen na realnim pretpostavkama.
Zahtev da budu povećana sredstva u okviru IPA programa (Instrument pretpristupne pomoći), koji će od 2007. do 2013. koristiti zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU, nerealan je jer je odobreni iznos fiksiran i nemoguće ga je promeniti, osim izvršiti preraspodelu unutar utvrđene sume, što bi značilo da će Srbija dobiti više sredstava jedino ako EU "zakine" drugu državu. Druga, isto tako nerealna opcija, jeste da veća sredstva budu odobrena iz rezerve budžeta EU. Naš izvor kaže da je do izmene predloga moralo doći da Srbija u Briselu ne bi dobila šamar i da nam ne bi rekli "sad se lepo vratite kući i razmislite malo o tome".
Mihailo Crnobrnja, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, kaže za Danas da ne postoji mogućnost da Vlada Srbije ostvari nameru o povećanju pretpristupnih fondova, ali ni da izdejstvuje eventualnu preraspodelu unutar IPA fonda.
- U principu postoji mogućnost za povećanje, ali ne na način na koji je Vlada pokrenula tu inicijativu. Sumnjam da će Evropska unija da zadrhti pred paketom plus i odobri veći fond - kaže Crnobrnja.
On ističe da je povećanje fondova moguće dobiti tek nakon nastavka, odnosno odmrzavanja pregovora sa EU, kao i da Vlada nema argumenata kojima bi mogla da izdejstvuje eventualno povećanje sredstava.
- Treba podsetiti da je evropski budžet bio žestoko debatovan pre nego što je usvojen. Od podnošenja predloga do njegovog izglasavanja prošlo je pet meseci zbog oprečnih stavova zemalja članica. Zbog toga sumnjam da bi Vlada Srbije mogla da utiče na izvesna pomeranja unutar budžeta jer bi oko toga moralo da se složi mnogo zemalja - zaključuje naš sagovornik.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište kaže za Danas da je inicijativa Vlade za povećanje sredstava EU "krajnje neukusna i besmislena".
- Evropska unija sama odlučuje koliko i na koji način će odobriti sredstava zemljama koje su u procesu pristupanja. Srbija ispostavlja zahteve prema EU, a zauzvrat ne nudi ništa, tako da smatram da je taj pokušaj unapred osuđen na propast - kaže Prokopijević.
Na pitanje da li postoji mogućnost da EU prihvati predloge "paketa plus" jer on podrazumeva izgradnju infrastukture u Srbiji, Prokopijević kaže da EU sama definiše šta su njeni infrastrukturni ciljevi i da Srbija ne može da utiče na to.
- Postavlja se pitanje zbog čega Srbija nije izgradila puteve kao i sve zemlje u regionu, već je novac trošila na ratovanje - ocenjuje Prokopijević.
Pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Gordana Lazarević kaže za Danas da za programe regionalne saradnje postoji veliko interesovanje i da je za program sa Mađarskom podneto blizu 200 projekata, a sa Bugarskom sličan broj. Ona ističe da ti projekti treba da otklone probleme iz prošlosti ali je za to potrebno i više sredstava i lakši vizni režim. Drugi aspekt regionalne saradnje je razvoj siromašnih regiona unutar Srbije, a u EU postoje i specifični programi pomoći za pojačano zapošljavanje ili reformu vojske za koje Srbija može dobiti sredstva. Dodatna pomoć bi bila potrebna i za hitnu rekonstrukciju nasipa na toku Dunava jer Srbija nije kandidat za članstvo u EU pa ne može da koristi fondove solidarnosti Unije.
- U narednoj godini u okviru IPA programa možemo očekivati do 160 miliona evra, odnosno 1,5 milijardi evra za sedam godina. Ako uspemo da dobijemo status zemlje kandidata otvoriće se i drugi budžetski fondovi EU - ističe Lazarević.
Iz IPA fonda zemljama Zapadnog Balkana pripašće 12,9 milijardi evra koliko je predložila Evropska komisija. Program se sastoji iz pet delova - pomoć procesu tranzicije i izgradnji institucionalnih kapaciteta, prekogranična saradnja, poljoprivredni, socijalni i ruralni fondovi. Svih pet komponenata moći će da koriste Hrvatska, Turska i Makedonija a samo prve dve Srbija, Crna Gora, BIH i Albanija.

Inicijativa za veće fondove nije od juče

Pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Gordana Lazarević kazala je da Srbija koristi i povoljne kredite koje odobrava Evropska investiciona banka, ali i pomoć iz nacionalnih budžeta svake članice. Međutim, s obzirom na to da su mnoge zemlje zabeležile budžetske deficite veće od Mastriških kriterijuma i moraju da dovedu sopstvene finansije u red, mogućnost za povećanje pomoći je mala.
- Nije ova inicijativa Vlade od juče i povećanje sredstava tražimo više od godinu dana. EU može da nam pomogne i drugim merama koje nisu direktno vezane za IPA, a to je da se poboljša rejting Srbije u OECD, čime dobijamo jeftinija sredstva, ali smanjene rizika zemlje što bi bio jasan signal investitorima - kaže Lazarević.

Ostale vestiArhiva