Haški tribunal pravosnažno je osudio oficira bivše JNA Veselina Šljivančanina na 17 godina zatvora u utorak, pooštrivši prvostepenu kaznu kojom je za pomaganje zločina nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru 1991. bio osuđen na pet godina zatvora.
Žalbeno veće Tribunala je, usvojivši žalbu Tužilaštva, Šljivančanina (55) proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20. i 21. novembra 1991, preinačivši, uz protivljenje dvoje sudija, nalaz iz prvostepene presude.
Prvostepenom presudom, Šljivančanin je bio oslobođen po toj tački optužnice, a osuđen za pomaganje i podržavanje mučenja i okrutnog postupanja prema tim zarobljenicima.
Istovremeno, žalbeno veće Tribunala potvrdilo je prvostepenu kaznu od 20 godina zatvora prvooptuženom Miletu Mrkšiću (61) za pomaganje i podržavanje ubistva, mučenja i okrutnog postupanja prema zarobljenicima.
U kritično vreme, pukovnik Mrkšić je bio komandant Prve gardijske brigade JNA, odnosno Operativne grupe Jug na vukovarskom ratištu, a major Šljivančanin brigadni oficir za bezbednost.
Pošto je pravosnažna presuda izrečena, Šljivančaninova supruga Persa glasno je protestovala na galeriji za posmatrače, udarajući rukama po staklenom zidu sudnice.
Šljivančaninova je zatim, okružena pripadnicima obezbeđenja i braniocima njenog supruga, u holu Tribunala, uz psovke, uzvikivala da je "osuđen nevin čovek".
Saopštavajući pravosnažnu presudu, predsedavajući sudija Teodor Meron (Theodor) naznačio je da je major Šljivančanin po Ženevskim konvencijama bio dužan da zaštiti hrvatske zarobljenike, čiju je evakuaciju iz vukovarske bolnice sprovodio po naređenju pukovnika Mrkšića.
Prema presudi, Šljivančanin je morao znati za mogućnost da će pripadnici srpskih paravojnih snaga, koji su bili na Ovčari, pobiti sve zarobljenike, pošto je Mrkšić uveče 20. novembra 1991. naredio da se sa farme povuče vojna policija JNA.
Taj zaključak, sudije su izvele na osnovu nalaza iz prvostepene presude da je Šljivančanin ranije tog dana bio na Ovčari i video da paravojnici zlostavljaju zarobljene.
"Po Ženevskoj konvenciji, Šljivančanin je bio dužan da zaštii zarobljenike i da ne dozvoli da oni budu predati bilo kome, dok se ne uveri da im niko neće naškoditi... Mrkšićevo naređenje o povlačenju JNA sa Ovčare, Šljivančanina nije oslobađalo te dužnosti", naglašava se u sažetku presude koji je pročitao sudija Meron.
Propuštanjem da deluje na zaštiti zarobljenika - čak i nasuprot naređenju pretpostavljenog Mrkšića - Šljivančanin je, po presudi, "značajno doprineo" masovnom ubistvu koje je usledilo kritične noći.
"Šljivančanin je mogao narediti vojnoj policiji da ne napušta ratne zarobljenike, iako je to, posle Mrkšićevog naređenja, bilo suprotno njegovim de jure ovlašćenjima... Mogao je da pokuša da Mrkšića ubedi da povuče naređenje ili, ako ne uspe, da pozove pretpostavljenog generala (Aleksandra) Vasiljevića u Beograd... Da je uspeo da vojnu policiju vrati na Ovčaru, to bi značajno smanjilo mogućnost ubistva", naglašava se u presudi.
Apelaciono veće je kaznu Šljivančaninu povećalo i na osnovu žalbe tužilaštva da je prvostepena presuda za pomaganje mučenja zarobljenika bila neprimereno niska, s obzirom na težinu zločina i ranjiv položaj žrtava.
I Mrkšić i Šljivančanin osuđeni su za kršenje zakona i običaja ratovanja, a oslobođeni krivice po ostalim tačkama optužnice koji su im na teret stavljale progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, istrebljenje i ubistva kao zločine protiv čovečnosti.
Apelaciono veće odbilo je u potpunosti žalbe Mrkšića i Šljivančanina na prvostepenu presudu.
Tokom rasprave o žalbama, krajem januara ove godine, branioci su tražili da Mrkšić i Šljivančanin budu oslobođeni, a tužioci da im kazne budu pooštrene. Za Šljivančanina, zastupnici optužbe su zatražili kaznu od 30 godina zatvora.
U pritvoru Tribunala, Šljivančanin, koji je uhapšen u junu 2003. godine odslužio je, tokom pretprocesnog postupka i suđenja, 90 odsto prvostepene kazne od pet godina zatvora. Na privremenu slobodu, sa koje se vratio u ponedeljak, pušten je u decembru 2007.
Mrkšić je u sudskom pritvoru od maja 2002. godine kada se dobrovoljno predao.
Vreme provedeno u pritvoru biće im uračunato u izdržanu kaznu.
Prvostepeno suđenje vukovarskoj trojki je pred Tribunalom počelo 11. oktobra 2005, a završne reči odbrane i optužbe održane su od 15. do 17. marta 2007.

Tužilaštvo pozdravlja odluku Veća
Portparol Haškog tužilaštva Olga Kavran u izjavi Tanjugu je navela da Tužilaštvo posebno pozdravlja odluku Veća da Šljivančaninu poveća prvostepenu kaznu sa pet na 17 godina zatvora, podsetivši da je Veće zaključilo da je optuženi, u skladu sa Ženevskim konvencijama, imao pravnu obavezu i dužnost da zaštiti ratne zarobljenike, a da je to propustio da učini.
"Taj njegov propust je značajno doprineo ubistvu zarobljenika i Šljivančanin je toga bio svestan", ocenila je Kavran.
Advokat Miroslav Vasić, branilac bivšeg oficira JNA Mileta Mrkšića, ocenio je da je njegov branjenik osuđen na 20 godina zatvora za nešto za šta nije odgovoran, ističući da njegova krivica tokom postupka pred Haškim tribunalom nije potkrepljena nijednim izvedenim dokazom.
"Nezadovoljan sam presudom Žalbenog veća haškog tribunala, čak i da je osuđen na godinu dana zatvora, jer je oglašen krivim i osuđen za nešto što nije uradio. Mrkšić nije izdao naređenje da se sa Ovčare povuku pripadnici JNA", rekao je advokat u izjavi Tanjugu.
Vasić smatra da su krivice Mrkšića i Veselina Šljivančanina zasnovane na činjeničnom stanju koje nije potkrepljeno nijednim izvedenim dokazom, jer nijedan saslušani svedok nije rekao da niti da je Mrkšić izdao naređenje niti da ga je Šljivančanin preneo pripadnicima JNA.
Šljivančaninov advokat Novak Luikić ocenio je da je presuda "šokantna" i da je doneta bez poštovanja osnovnih pravnih principa, s ciljem uspostavljanja novih međunarodnih standarda.
"Zanemarujući princip 'in dubio pro reo' - u slučaju sumnje tumačiti u korist optuženog, Žalbeno veće se prvi put bavilo utvrđivanjem činjeničnog stanja, izlazeći iz okvira onoga što je prvobitno utvrdilo pretresno veće, i bez dokaza, na bazi pretpostavki izvuklo zaljkučak da je Šljivančanin saznao za Mrkšićevo naređenje o povlačenju trupa", kazao je advokat Tanjugu.
Lukić smatra da je svojim postupanjem i utvrđivanjem činjeničnog stanja Žalbeno veće preko slučaja njegovog klijenta pokušalo da uspostavi neke nove standarde u međunarodnom pravu o komandnoj odgovornosti, jer, kako je naveo, "Tribunal želi da pravi standarde na ovom istražnom pravu".
"To je nešto potpuno šokantno i novo da žalbeno veće koje je uvek podržavalo i isticalo činjenicu da ne žele da vrši novo suđenje, sad utvrđuje činjenice", kazao je advokat Lukić.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Todorović ocenio je da je Haški tribunal napravio još jedan u nizu presedana, pošto je utrostručio zatvorsku kaznu Šljivančaninu.
"Što se tiče Haškog tribunala nema nikakvog iznenađenja kada su Srbi u pitanju, sve presedan do presedana. Pa, tako i ovaj najnoviji presedan - da je utrostručena kazna Šljivančaninu navodno zato što je uradio nešto što niko živi ne može da objasni", rekao je Todorović agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, kada se presuda Šljivančaninu uporedi sa oslobađajućim presudama Ramušu Haradinaju i Naseru Oriću "onda jednostavno sve što je čovek naučio do sad u životu pada u vodu".
Zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić ocenio je da je presuda Haškog tribunala dokaz da je taj sud "politička a ne pravna institucija".
"Niko iz Haškog tribunala ne može da se vrati sa oslobađajućom presudom ili sa presudom koja pokriva samo pritvor, a da se nije nagodio sa tribunalom. Svi koji nisu postigli direktnu nagodbu sa Haškim tribunalom moraju da budu osuđeni drakonskim kaznama", rekao je Vučić agenciji Beta.
Ocenio je da je presuda antipravna, antipravnička i nepravedna, kao i da je doneta pod "političkim pritiskom".
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović ocenio je da presuda Šljivančaninu predstavlja još jedno ruganje pravdi.
Predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović ocenio je da ova presuda protiv Šljivančanina "ne sme biti zloupotrebljena da bi se ponovo zaustavile promene u zemlji i njena evroatlantska budućnost".
"I prvostepena i ova presuda su donete u uobičajenom postupku i pitanje za nas nije kakva je presuda, nego kakva je naša budućnost sa njom i desetinama drugih razloga koji nas obavezuju da se prema tim događajima kao društvo odredimo. Ovo nije prilika za novu seriju izjava kojima se svaki put jalovo i beskorisno ukazuje na zavere i antisrpstvo", rekao je Jovanović za agenciju Beta.
Prema njegovim rečima, presude Tribunala se odnose na konkretne slučajeve i događaje.
"Ako nismo u stanju da prihvatimo ove odluke, onda nismo u stanju ni da konačno uspostavimo i jasno branimo stav prema ukupnoj nedavnoj prošlosti, kao i vrednostima koje ova zemlja smatra važnim u budućnosti", ocenio je lider LDP-a.
Dodao je da su građani na to pitanje odgovorili, da to čine i međunarodne institucije, a da se samo "elite u Srbiji tvrdoglavo drže svoje interpretacije prošlosti".

Nacionalni savet iznenađen presudom Šljivančaninu
Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom saopštio je da je iznenađen presudom Žalbenog veća Tribunala Veselinu Šljivančaninu.
"Drastično pooštravanje kazne okrivljenom Šljivančaninu od strane drugostepenog veća biće teško razumljivo za našu javnost i predstavljaće još jedan faktor koji će doprineti da se poverenje srpske javnosti u nepristrasnost rada Tribunala dodatno umanji ili čak svede na minimum."
"Smatramo da će nerazumevanje presuda Tribunala od strane javnosti otežati proces suočavanja sa prošlošću u državama regiona", kaže se u saopštenju.
"Ovim nikako ne osporavamo težinu zločina učinjenog na Ovčari, kod Vukovara, za koji se i pred našim pravosuđem vode postupci protiv više lica okrivljenih da su neposredno učestvovali u izvršenju tog krivičnog dela.
Uprkos nezadovoljstvu koje je izazvano pojedinim odlukama Tribunala Republika Srbija svesna je svojih međunarodnih obaveza i nastaviće da radi na okončanju saradnje sa Tribunalom, jer je to u najboljem interesu ove države i njenih građana", naglašava se u saopštenju.
Istovremeno, Nacionalni savet istrajaće na inicijativi da se licima koja su osuđena pred Tribunalom omogući da kazne izdržavaju u zemljama čiji su državljani.

Ostale vestiArhiva