Aranđelovdan, Sveti Nikola, Sveti Jovan i Đurđevdan, koji je slava DS-a i DSS-a, za poslanike srpskog parlamenta su dani kada se ne radi, ne donose zakoni, već se slavi i zabavlja, iako nije reč o državnim praznicima. Oko toga da ovi dani budu neradni nema mnogo sporenja među, inače prilično žustrim, narodnim poslanicima. I stranke na vlasti i dobar deo onih opozicionih saglasne su da ovim danima ne treba zakazivati sednice zakonodavnog doma. Poslanici su, dakle, jedini građani koji pored svoje, proslavljaju i druge velike slave, uživajući u blagodetima pravoslavnih verskih praznika.
Crveno slovo u kalendaru SPC znači da se ne radi ništa „na ruke“, dakle ne šije se, ne pere i ne obavljaju kućni poslovi. Kako poslanici nisu švalje, pralje i sluškinje, a parlament je sekularna institucija postavlja se pitanje zašto Narodna skupština ne radi za vreme verskih praznika koji zakonom nisu definisani kao državni.
Miroslav Markićević, poslanik Nove Srbije, tvrdi za Danas da Skupština nije radila juče ne zbog Đurđevdana, već zato što vladajuća koalicija nije mogla da obezbedi neophodnu većinu za izglasavanja dnevnog reda, jer je velika delegacija otputovala u Francusku.
Sam Markićević, a ni njegove kolege iz NS-a, nema ništa protiv da veći verski praznici, kao što su Sveti Nikola „koga slavi oko 60 odsto stanovništva koje slavi slavu“ ili Sveti Jovan, budu neradni dani u Skupštini, i tvrdi da se oni mogu nadoknaditi radom preko vikenda.
Smatram da Skupština ne treba da radi samo za veće verske praznike, jer ima dovoljno dana kada se radi. Pošteno govoreći, problem nije rad ili nerad parlamenta, već je Vlada „crna rupa“ - kaže Markićević.
Ukoliko Narodna skupština ne bi radila za sve one verske praznike koji su u kalendaru SPC obeleženi crvenim slovom, 35 radnih dana bi za poslanike postali neradni. Od Đurđevdana do Mitrovdana slavi se 38 slava, dok ih preko godine ima oko osamdeset, tako da ukoliko poslanici ne bi radili za sve slave koje se proslavljaju u Srbiji, imali bi oko tri meseca raspusta godišnje.
Zoran Krasić, poslanik SRS-a, kaže za Danas da „Skupština slavi državne praznike, dok se odluke o tome da parlament ne radi za vreme verskih praznika donose od slučaja do slučaja“.
Kada je bila slava SRS, Sveta tri jerarha, u Skupštini nije bilo ni par sati pauze, dok parlament ne radi kada demokrate slave Đurđevdan. To znači da se primenjuju različiti aršini - ističe Krasić.
Nebojša Ranđelović, poslanik LDP-a, ističe da opozicija ima malo uvida i uticaja na to kako se zakazuju sednice parlamenta, i da je za to odgovorna vladajuća koalicija.
Lično mislim da verski praznici nisu razlog da se ne zakazuju sednice Skupštine, ako ima dobrih razloga da ona zaseda. Ipak, poštujem odluku vladajuće većine - navodi Ranđelović.
Do početka devedesetih godina prošlog veka, stranačke slave nisu postojale u istoriji političkih partija u Srbiji. Uvedene su od obnavljanja višestranačkog sistema i ponovnog buđenja nacionalne svesti koja svoj oslonac traži u tradiciji i verskim osećanjima. S druge strane, stranačke slave se uvode i kao jedna vrsta pomodarstva, ali i u nastojanju partija da se uz pomoć autoriteta crkve, patrijarha i vladika, bolje kotiraju na političkoj sceni.
Na političku scenu je krsnu slavu uvela opozicija početkom devedesetih želeći da tako iskaže raskid s komunizmom, a prvi je odabran Sveti Đorđe, koji simbolično ubija aždaju, kao slava prvo DS-a, a potom iz nje nastalih DSS-a i DHSS-a.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, smatra da nije sporno to što stranke imaju krsne slave, već zato što se one koriste kako bi se poslanicima obezbedili mini godišnji odmori, što šteti parlamentarizmu.
Ako se slavi na uštrb rada parlamenta, onda to svakako nije opravdano. Ako je opravdanje za to što Skupština ne radi za Đurđevdan odlazak parlamentarne delegacije u Francusku, postavlja se pitanje zašto broj članova delegacije nije simboličan, a ne da se od toga prave turističke ekskurzije - ističe Stanković.
Prema njegovim rečima, poslanici kao i svi građani imaju prava da pojedinačno ne rade onog dana kada slave krsnu slavu, ali je pogrešno da se ta praksa primenjuje na instituciju kao celinu. „To je popust koji su poslanici dali sebi“, zaključuje Stanković.

Ostale vestiArhiva