Pod udarom svetske finansijske krize i sve jače recesije, centralne banke zapadnih zemalja kao po komandi sniziše kamatne stope na gotovo simbolične vrednosti. Engleska centralna banka na svega 0,5 odsto, što je najniža stopa od njenog osnivanja, 1694. godine. U sveopštem padu privredne aktivnosti, pa i tražnje – inflacija u gotovo svim zemljama, takođe, pada iz meseca u mesec.
Kod nas – sve obrnuto. Osnovna, referentna kamatna stopa NBS, posle laganog klizanja sa 17,5, „sledila” se na 14 odsto. Inflacija raste, a s njom i kamate pojedinih banaka. Nigde svetle tačke. „Politika” je pitala guvernera NBS Radovana Jelašića šta se to kod nas dešava. Kada možemo očekivati jevtinije kredite?
– Niko od mene lično ne bi bio srećniji i profesionalno zadovoljniji kada bismo značajnije smanjili našu referentnu kamatnu stopu sa trenutnih 14 procenata. Ko se ne bi radovao jevtinijim kreditima, u dinarima, a ne u evrima, što je sa dugoročnog stanovišta primarno za Srbiju. Ali, Srbija je zemlja „majstor” da sebi istovremeno napravi pad privredne aktivnosti i – inflaciju. Za to nije kriva NBS – naglasio je guverner Jelašić.
Za najveći deo inflacije u ovoj godini odgovorna je država, odnosno neumereno upravljanje cenama robe i usluga pod njenom kontrolom. Kada smo, kaže guverner, utvrđivali osnove ekonomske politike za ovu godinu, dogovorili smo se da je ciljana inflacija osam odsto plus-minus dva procentna poena, ali pod uslovom da cene pod državnom kapom (gorivo, lekovi, cigarete, struja, gas, komunalije, PTT…) ne odu za 12 meseci iznad 15 odsto. Na kraju aprila, država je već „ispucala” 70 odsto te kvote ili 11,4 procenta.
Kada se tome dodaju činjenice – slabiji priliv kapitala iz sveta, skuplji novac, pad privredne aktivnosti i potrošnje, jasno je da NBS ne može sama da izdrži toliki pritisak. Šta to znači?
– Dok jedna strana (država) stalno misli da je u ovoj zemlji najveći problem nedostatak jevtinih kredita, pa i za likvidnost, mi smo u NBS ubeđeni, a za to imamo i dokaze, da ni smanjivanje kamata na srednji i duži rok neće rešiti naš problem. Likvidnih para ima više nego ikada. Dokaz? U NBS i državu Srbiju, odnosno njihove vrednosne papire, banke su investirale čak 150 milijardi dinara. Para dakle ima, a nema – poverenja u privredu i njene poslove i razvojne projekte. Da li je i za to kriva NBS? – pita Jelašić i odgovor na to pitanje prepušta kreatorima ekonomske politike.
Kada smo se, nastavlja naš sagovornik, dogovarali sa misijom MMF-a o uzimanju zajma od 530 procenata od naše kvote koju imamo u toj svetskoj finansijskoj instituciji, ključni argument za toliko visoku izloženost Fonda prema Srbiji bio je da smo uvek uredno i na vreme vraćali i plaćali obaveze, pa ćemo i te tri milijarde evra.
– Ako smo to obećali MMF-u za inostrane obaveze, ja pitam – šta je sa domaćim, unutrašnjim dugovima koje ta ista država ne vraća svojim poveriocima. Kako je moguće da budžet Srbije duguje putarima 30 milijardi dinara? Nije li i u tome deo odgovora na pitanje – zbog čega srpska privreda grca u nelikvidnosti, a dinara kod banaka ima, ali ih one i zbog manjeg rizika plasiraju kod NBS i same države – upozorava Jelašić.
On dodaje da bi, valjda, i državi trebalo da bude u interesu da ne „pumpa” cene u svojoj nadležnosti. S njihovim padom pašće i referentna kamatna stopa NBS, a s njom i kamata po kojoj država plaća likvidan novac banaka za svoje hartije od vrednosti.
Neke su, ističe Jelašić, u vreme jake domaće konjunkture uzele u svetu Ali, da ne bi država bila kriva za sve što ne valja u našoj ekonomiji, guverner primećuje da su i pojedine „naše banke sa stranim kapitalom” opštoj skupoći kredita dale svoj doprinos – umesto da pod naletima krize snižavaju, one čak i povećavaju marže. ili od svojih centrala kratkoročne zajmove, a ovde ih plasirale na srednji i dug rok. Sada su u nevolji iako je NBS maksimalno relaksirala svoje propise i mere, ne samo da bi baš njima pomogla, već da bi pojačala kreditnu aktivnost na domaćem tržištu. Naš sagovornik, međutim, veruje da će već za nekoliko meseci doći do pojevtinjenja novca, naročito za građane. On očekuje postepenu normalizaciju prilika na svetskom finansijskom tržištu, a s njom i izvesno popuštanje „stegnutosti” banaka kod nas.
Kada se sve uzme u obzir, privreda Srbije, smatra guverner, bar za sada, ne može da računa na jevtinije kredite. Ali, na šta može? – Da država odustane od sadašnjeg pogubnog ekonomskog modela koji se svodi na vrlo jednostavnu šemu – prodaj imovinu, zaduži se, potroši, povećaj plate i penzije… Gledajući kako nam raste javna potrošnja, sve više stičem utisak da se iz samoupravnog vraćamo u neki državni socijalizam. Trošimo mnogo više nego što stvaramo, a to je na duži rok neizdrživo – tvrdi guverner dodajući da se moramo okrenuti restrukturisanju privrede, jer mi, jednostavno, više nemamo izvoznu privredu i konkurentnu robu.

Ostale vestiArhiva