Beograd - Specijalni sud za organizovani kriminal od osnivanja 2003. godine izaziva oprečne reakcije u stručnoj javnosti, ali i nepodeljenu podršku stanovnika Srbije. Najava osnivanja nova tri veća za organizovani kriminal u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu pravni stručnjaci vide kao pokušaj ukidanja Specijalnog suda na mala vrata.
- Koliko sam razumeo intenciju zakonodavca, reč je o tome da se u četiri grada umesto samo u Beogradu, pri okružnim sudovima formira posebno odeljenje koje bi se bavilo predmetima organizovanog kriminala. Ta ideja ima potporu i u činjenici da bi početkom sledeće godine trebalo da počnu da rade apelacioni sudovi u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, pa bi u skladu sa tim pred okružnim sudovima u ovim gradovima trebalo formirati posebna odeljenja za organizovani kriminal. Otvara se pitanje materijalnih sredstava za funkcionisanje i rad tih posebnih odeljenja, naročito ako se ima u vidu koliko je dosad uloženo u zgradu u kojoj se nalazi Specijalni sud u Beogradu - rekao je za Danas Goran Ilić, docent Krivično procesnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu.
Na pitanje Danasa da li je namera razvodnjavanja Specijalnog suda, Ilić kaže da činjenica da se umesto jednog nagoveštava postojanje četiri odeljenja za organizovani kriminal otvara pitanje da li je to posledica porasta ove vrste kriminala u Srbiji ili je "prosto potreba da se postojeće odeljenje za organizovani kriminal rastereti poslova koje trenutno vrši".
- Imam utisak da u Posebnom odeljenju postoji potreba za povećanjem sudijskog kadra, jer postupajuće sudije su opterećene predmetima koji se vode, pa bi onda trebalo na to misliti kada se govori o reorganizaciji posebnih odeljenja - navodi Ilić. On dodaje da ako bi reorganizacija dovela do toga da se zanemari zahtev za specijalizaciju i stručnost, "to bi moglo da ima za posledicu manje efikasnosti i uspešnosti u suzbijanju organizovanog kriminala". Po njegovim rečima, drugo pitanje je organizacija Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, odnosno da li će i ono biti u pomenuta četiri grada, ali i da li će jedinica za zaštitu učesnika u krivičnom podstupku morati da vrši svoju funkciju u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.
- Neophodno je jasno odgovoriti u kojim vremenskim okvirima se planira uvođenje posebnih odeljenja za organizovani kriminal pred okružnim sudovima u ovim gradovima, jer će to nužno nametnuti i pitanje kadrovskog potencijala kojim Srbija raspolaže u ovom trenutku za postupanje u tim predmetima. To isto važi i za Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal - kaže Ilić.
Na pitanje Danasa šta će biti ukoliko u ta četiri grada Specijalno tužilaštvo ne bude formirano, Ilić kaže da "logika nameće da bi moralo da postoji, jer se po pravilu Tužilaštvo osniva za postupanje pred određenim sudom", dok bi u slučaju da organizacija Specijalnog tužilaštva ne prati novu organizaciju posebnih odeljenja za organizovani kriminal, to značilo da specijalni tužilac i njegovi zamenici iz Beograda imaju obavezu da postupaju pred posebnim odeljenjima u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, "što bi im svakako predstavljalo određeni problem".
Problem sa kojim će se zakonodavac svakako suočiti je da je teško odrediti nadležnost sudova prema mestu izvršenja krivičnog dela u slučajevima organizovanog kriminala, jer organizovane kriminalne grupe vrše ne jedno, nego sijaset krivičnih dela na raznim mestima i često u međunarodnim razmerama, trgovina drogom, oružjem, ljudima.
Prema izmenama zakona, sve postupke za organizovani kriminal bi, kao i do sada, vodio jedan specijalni tužilac, koji će procenjivati na kom je području delo izvršeno.
Maja Kovačević, sudija i portparol Specijalnog suda, kaže za Danas da to što nacrt zakona predviđa da organizovanom kriminalu sude veća nadležnih sudova po Srbiji, znači da u tim sudovima neće postojati posebna odeljenja za organizovani kriminal.
- Niko nije ni pomislio da će veća koja sada sude biti ukinuta. Ukoliko to zaista predstavlja ukidanje Specijalnog suda, smatram da je to velika šteta, jer je opravdao razloge za svoje postojanje kroz 20 presuda organizovanom kriminalu od čega je više od pola potvrđeno od Vrhovnog suda Srbije, ali i kao sud koji uživa veliko poverenje javnosti. Pitam se zašto je jedna institucija koja dobro funkcioniše već tri godine stalno na meti rasprava da li je treba ukinuti ili ne - naglašava Maja Kovčević.
Ona ističe da to što će postojati veća po okružnim sudovima u Srbiji liči na tezu, "koja se pojavljivala u javnosti", da organizovanom kriminalu treba da sude redovni sudovi i sve sudije.
- Štetne posledice od organizovanog kriminala nastupaju na teritoriji čitave države. Organizovani kriminal podrazumeva veću strukturu koja ulazi u razne segmente društva, pa se na takvim optužnicama pojavljuju ljudi iz raznih gradova i društvenih sredina. Podsećam da smo na optužnici imali zamenika specijalnog tužioca, sudiju Vrhovnog suda, osumnjičen je predsednik Trgovinskog suda, Slobodana Miloševića. Suđenja organizovanom kriminalu ima svoje rizike i zato zgrada Specijalnog suda ima blindirane sudnice, posebnu pritvorsku jedinicu, pri MUP je formirana jedinica za zaštitu učesnika u krivičnim postupcima - naglašava Maja Kovačević. Po njenim rečima, u manjim sredinama, gde se ljudi međusobno poznaju, lakše je vršiti opstrukcije suđenja, koja inače prate suđenja organizovanom kriminalu.

Loši zakoni protiv organizovanog kriminala

Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije kaže za Danas da zakoni koji regulišu borbu protiv organizovanog kriminala nisu u potpunosti dobri i moraju da se menjaju.
- Potrebno je uraditi analizu da bi se videlo koje su slabosti tog sistema i da iz njih proizađu buduća rešenja. Slabost vidim u statusu sudija i tužilaca. Da je zakonska regulativa loša pokazalo se prilikom promene specijalnog tužioca Prijića, jer ni danas ne znamo na osnovu kojih kriterijuma neko više nije specijalni tužilac, a na osnovu kojih je neko postavljen na to mesto - rekao je Hadžiomerović. On dodaje da se sudije raspoređuju u Posebno odeljenje na dve godine odlukom predsednika suda, ali bez jasnih kriterijuma.

Ostale vestiArhiva